![]({"full":{"0":"2013\/09\/029-Picture17.jpg","1":888,"2":542,"3":false,"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/029-Picture17.jpg"}})
Битка на Дрини 1914.
Битка на Дрини 1914.
Између две славне битке – Церске у августу 1914. и Колубарске у новембру 1914. године, одиграла се Битка на Дрини, која је мање позната, али је имала велики значај у задржавању бројнијих аустроугарских јединица, пре него што су коначно потучене
ПИШЕ: Мр Драган КРСМАНОВИЋ
-
- 1. Аустроугарски положаји на Ади Курјаци, септембра 1914.
-
- 2. Аустроугарски заробљеници на Дрини
-
- 3. Саслушавање заробљеника, Крст, октобар 1914.
-
- 4. Српска пешадија у дејству код Аде Курјаци
-
- 5. Српска пешадија на положају
-
- 6. Пети пук Дринске дивизије 1. позива из Ваљева креће ка Дрини
-
- 7. Четврти прекобројни пук на маршу ка Гучеву
-
- 8. Муниција за пешадију, Гучево, септембар 1914.
-
- 9. Мински кратер на Еминовим водама, септембар 1914.
-
- 10. Патрола на Дрини
-
- 11. Патрола на Еминовим водама
-
- 12. Српски пешадинци
-
- 13. Логор српске пешадије
-
- 14. Српски ровови
-
- 15. Затишје
-
- 16. Српска комора
-
- 18. Колона 4. пеш. пука „Стефана Немање“ под заставом и командом команданта пука Душана Пурића заузима положаје на Гучеву. Гучево, септембар 1914, аутор Риста Марјановић
-
- 19. Рововски рат на Гучеву, септембар 1914.
-
- 20. Командант и штаб Дринске дивизије 1. позива на Гучеву, септембра 1914.
-
- 21. Краљ Петар Први на положају 3. армије
-
- 22. Принц Александар обилази положаје на Дрини
-
- 23. Гучево, септембра 1914. Артиљерија на коти 708.
-
- 24. Извлачење топова на положај
-
- 25. Брдска артиљерија на Гучеву
-
- 26. Артиљерија излази на Гучево
-
- 27. Српска хаубица
-
- 28. После боја. Жртве код батерије
-
- 29. У земуници
-
- 30. Артиљерци на положају
-
- 31. Тешки топови на путу за Лозницу
-
- 32. Српска артиљерија креће на положај
-
- 33. Испред војске или заједно са њом одступао је и народ
-
- 34. Помоћ рањенику на Гучеву
-
- 35. Пољска болница на Гучеву, септембра 1914
-
- 36. Српски пољска болница
-
- 37. Српски војници и пољском превијалишту
-
- 38. Сликарка Надежда Петровић као ратна болничарка
-
- 39. Последњи опроштај од браће
-
- 40. Сахрана војника на Гучеву
-
- 41. Срушен мост на Дрини
-
- 42. Мост на Дрини у Вишегради, који су мниирали Аустроугари у бекству
-
- 43. Српска противофанзива на Гучеву од 15. до 24. септембра 1914.
-
- 44. Споменик на Мачковом камену
Прва српска армија је ноћу 5/6. септембра 1914. форсирала Саву у околини Обреновца, формирала мостобран и до 11.септембра заузела Земун и цео источни Срем до линије Стари Бановци-Голубинци-Јарак.
Покушај 2.српске армије да форсира Саву код карауле Чеврнтија (у близини Сремске Митровице) завршио се катастрофом јер је после пребацивања у Срем 13. пук после огорчених борби на мостобрану уништен а његови борци убијени или заробљени.
Због почетка аустроугарске офанзиве преко Дрине, Врховна команда је обуставила даље операције 1. армије, која се без тешкоћа 13. и 14. септембра повукла из Срема
АУСТРОУГАРСКА ОФАНЗИВА ПРЕКО ДРИНЕ
Офанзива је почела 8.септембра покушајем аустроугарске 5. армије да пређе Саву и Дрину. Снажним отпором и противнападима Моравске I, 5. армија је одбијена уз губитке 4400 бораца и због тога је растројена остала на левој обали Дрине. Аустроугарска 6. армија је извршила прелаз на фронту Козлук-Љубовија. Њен 15. корпус прелазио је Дрину код Зворника, низводно од с. Козлука, а једна бригада је вршила демонстративна дејства према Лозници. Истовремено 16. корпус је и поред снажног отпора Моравске II и одреда пуковника Мишића пребацио своје снаге и учврстио се на десној обали од Зворника до Љубовије. Врховна команда је одмах реаговала упућивањем Дунавске II из 1. армије и два пука из Ужичке војске на угерожени правац. Сутрадан је 6. армија продужила надирање, 15. корпусом падинама Гучева према Дринској I и падинама Борање према Моравској II, а 16. корпусом јужним падинама Јагодње према одреду пук. Мишића, кога је потисла на гребен планине Јагодње. И поред снажног отпора српских трупа 15. и 16. корпус су до 10. септембра овладали скоро целим гребеном Борање и Јагодње, задобили ослонац за дејство према Крупњу и приморали 3. армију да се повуче.
Реагујући на наступање аустроугарских снага Врховна команда је упутила Комбиновану дивизију ка долини Јадра а Дунавску I ка Ваљеву. Сутрадан је 3. армија одбила све нападе аустроугарских снага, али је њихова 42. дивизија успешно прешла Дрину код с.Шора и упркос нападима Дринске II учврстила се на десној обали. Продужавајући нападе 6. армија је концентрисала своје снаге на гребен Гучева и ка Лозници, али је одбијена, док су јединице 5. армије осујећене у покушају стварања мостобрана у рејону Самуровића аде, али су успеле да се пребаце у рејону Парашнице.
Пошто су његове снаге овладале гребеном Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине и делимично прешле Дрину у Мачви, командант аустроугарских снага генерал Поћорек је осмислио нови план који је предвиђао обухват снагама из Срема и Гучева и фронтални притисак снага у Мачви, како би се српске снаге опколиле и уништиле у западној Србији. Са друге стране српска Врховна команда је ради парирања намерама непријатеља одлучила да остане у одбрани снагама 2. и 3.армије а да снагама 1. армије пређе у офанзиву и нападне бок и позадину снага које су надирале ка Крупњу, Завлаци и Осечини.
Тако су 15. септембра аустроугарска 5. и српска 2. армија прикупљале снаге и вршиле локалне акције, док су аустроугарска 6. и српска 3. армија водиле жестоке борбе у рејону Лознице и Крупња. Сутрадан је отпочео и напад српске 1. армије, док је 3. армија водила тешке одбрамбене борбе на целом фронту. У Мачви су аустроугарске снаге успеле да се пребаце на десну обалу Дрине код Црнобарског салаша и Саве код Јарка. Под притиском српских снага, аустроугарске јединице су се повукле ка Мачковом Камену и на гребен Гучева и прешле у одбрану утврђујући властите положаје. Ово повлачење је створило утисак да су аустроугарске снаге одлучно потучене и да их треба гонити до Дрине. Уместо успешног гоњења наредни дани су се претворили у тешке сусретене борбе на планинском гребену са великим губицима на обе стране. Посебно тешке борбе су биле за планински плато Мачковог камена, који је само 21. септембра четири пута прелазио из руке у руку, али који је 22. септембра коначно пао у аустроугарске руке. Код 3. армије борбе су вођене на Борањи и Гучеву око Биљега, Кулишта, Еминових вода и Црног врха све до 25. септембра, када је армија прешла у одбрану, чиме је била завршена српска противофанзива. И у Мачви су напади Аустроугара успешно заустављени, тако да се и тамо фронт стабилизовао почетком октобра.
На тај начин су зараћене стране остале у тесном додиру и „рововском рату“ на фронту који се протезао линијом: Љубовија – Сололска планина – Јагодња – Борања – Гучево – доњи ток Дрине до ушћа у Саву – Сава – Парашница – с. Равње – с. Засавица – с. Ноћај – с. Узвеће – с. Причиновић, где су се задржале до 24. октобра. Обострани губици су били врло велики, нарочито код Аустроугара. Поред губитака, стање српске војске је оптерећивао и недостатак опреме, а нарочито артиљеријске муниције.
Српско-црногорска офанзива у источној Босни и аустроугарска противофанзива
Ужичка и црногорска Санџачка војска прешле су Дрину у времену од 11. до 15. септембра; Санџачка војска је до 25. септембра избила на Јахорину до Пала, где је била задржана; Ужичка бригада је 17. септембра заузела Сребрницу, али је противнападима била приморана да је 24. септембра напусти; Шумадијска II је 26. септембра пресекла комуникацију Сарајево – Власеница и угрозила позадину аустроугарске војске на Дрини. Схватајући опасност која му прети, а користећи привремено затишје на фронту, Поћорек је пребацио део снага на простор источне Босне и 18. октобра отпочео концентрични напад из рејона Романије и Хан-Пјеска са циљем да окружи српске и црногорске снаге и спречи им повлчење преко Дрине. Упорном одбраном и честим противнападима српске и црногорске снаге су осујетиле ове планове, али су одступајући пред надмоћним непријатељем биле присиљене да се ноћу 23/24. октобра повуку на десну обалу Дрине.
Наставак аустроугарске офанзиве
Аустроугарски план за наставак офанзиве предвиђао је поновни покушај да се комбинацијом притиска са фронта и обухвата изврши опкољавање српских снага и њихово уништење у долини Јадра и Мачви. Операције је почела 5. армија у Мачви да би до 6. новембра створила повољне услове за офанзиву 6. армије са планинског гребена Гучево – Борања – Соколска планина.
Под притиском аустроугарске 5. армије српске снаге су се повукле. Да би им олакшали ситуацију 1. и 3. армија су 28. октобра покушале напад који није успео. Због тога се 2. армија неопажено повукла на падине Цера задржавајући непријатеља све до 5. новембра.
После снажне артиљеријске припреме у раним часовима 6. новембра аустроугарске снаге су прешле у општи напад. На падинама Цера и у Мачви напад аустроугарских снага је задржан, али је 6. армија успела да принуди предње делове 1. и 3. армије на повлачење и овлада Гучевом до линије Столице – Крупањ. Повлачење српских снага угрозило је правце Љубовија – Пецка – Ваљево и Крупањ – Завлака, што је Врховна команда покушала да спречи пребацивањем снага са мање угрожених праваца. Повлачење српских снага је настављено услед снажног притиска непријатеља и несташице артиљеријске муниције, а отежавала га је и маса избеглица која се кретала заједно са војском. Повлачењем српских снага 12. новембра на положаје у долини реке Колубаре, на Дебелом Брду у Шаргану, завршена је Битка на Дрини и отпочела Колубарска битка.
