Највеће битке партизана и четника – Битка на...

”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

13/04/2025

Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

06/04/2025

KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

02/03/2025

Четници против Немаца

05/03/2013

Лаж да су четници генерала Драже Михаиловића током Другог светског рата сарађивали са Немцима и другим окупаторима, представља опште место комунистичке пропаганде. Штавише, и данас, када су многе информације доступне, добар део тзв. обичног света сматра да је ту “било нечега”. Документа и фотографије које комунисти објављују да би поткрепили своју пропаганду, своде се на три ствари. (Наставак текста после галерије)

ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ

: За почетак, на једном конкретном примеру погледајмо како су комунисти правили заједничке фотографије четника и Немаца. Ово је насловна страна књиге Николе П. Илића “Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944”, издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. У жељи да наслов књиге илуструје одговарајућом фотографијом, аутор се латио прибора за фотомонтажу. Али, испоставило се да то није баш тако лак посао. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио ову фотомонтажу, он је препознао једино четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпостављао и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр… Ова фотографија је лошег квалитета јер је намерно оштећена ради скривања фалсификата. И све друге фотографије које су комунисти фалсификовали су нејасне

: Ово је оригинал фотографије која је фалсификована на насловној страни књиге “Колаборација четника…” Настала је у залеђу Дубровника, фебруара 1944, уочи одласка савезничке војне мисије за Бари. С лева на десно: Јован Бабовић, пратилац мајора Лукачевића, мајор Војислав Лукачевић, командант Старог Раса, енглески пуковник Вилијем Бејли и пуковник Петар Баћовић, командант Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Клече: амерички капетан Валтер Менсфилд и мајор Борислав Тодоровић, официр за везу са страним војним мисијама

: Друга слика која је послужила за фалсификат: Коста Пећанац са Немцима и Бугарима

: Златибор, септембра 1943. Четници газе заставу са кукастим крстом, заплењену приликом ослобођења Бајине Баште од Немаца. У средини је капетан Душан Радовић Кондор, командант Златиборског корпуса

: Француски тенк типа “хочкис” који су четници запленили од Немаца октобра 1941. године. На левој страни тенка стоји поручник Јован Бојовић, командант Јеличког одреда. Погинуо у нападу на Краљево недуго потом.

: Један од четири тенка која су четници запленили од Немаца ујесен 1941. године. По договору о расподели ратног плена, четници су дали комунистима један тенк и два топа, као и стручно људство, јер они нису умели да користе та оруђа. Међутим, комунистичка историја је ствар окренула наглавачке. И данас на улазу у Горњи Милановац стоји тенк на коме пише да су га партизани запленили од Немаца. Колико су стварни догађаји били небитни комунистима при писању историје, види се и по томе што тај тенк није француски “хочкис” већ амерички “шерман”, добијен на име помоћи после рата. Сваки пролазник Ибарском магистралом може се уверити да су команде исписане на енглеском језику. Иначе, она четири тенка су уништена већ крајем 1941. године

: Четнички официр у тенку заплењеном од Немаца. Немци су идентификовали једног официра који је отетим тенковима нападао њихове одреде и одмах су уценили његову главу. Био је то поручник Жарко Боришић из с. Трбушани код Чачка

: Лешеви немачких војника, ликвидираних од стране четника 14. и 15. октобра 1941. на путу Крагујевац – Горњи Милановац

: Лешеви немачких војника, ликвидираних од стране четника 14. и 15. октобра 1941. на путу Крагујевац – Горњи Милановац

: Рапај Брдо, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 15. октобра 1941. Немачко оклопно возило које су уништили четници, укопавањем авионских бомби заробљених 1. октобра у ослобођеном Чачку. Бомбу је жицом активирао каплар Раде Живановић из Љутовнице, који је погинуо од силине експлозије. Краљ Петар је постхумно одликовао каплара Живановића

: Краљево, октобра 1941. Немци поред четника изгинулих надомак Ратарске школе, у неуспелим борбама за ослобођење града. Према немачким изворима, партизани нису имали губитака на Краљеву

: Краљево, октобра 1941. Немачки војник који је погинуо у борбама против четника

: Стрељање у Краљеву 1941. Немачки војник из пиштоља убија Србе који су преживели плотун

: Крстови на гробовима стрељаних у Краљеву. Немци их нису дирали, а комунисти су их поломили одмах после рата

: Четнички проглас из устанка 1941. године

: Пошто немачка офанзива на Равну Гору, звана “Михаиловић”, а изведена почетком децембра 1941, није успела, Немци су одмах уценили Дражину главу

: Немачки плакат против Драже

: Генерал Дража Михаиловић на немачком плакату

: Један немачки ратни плакат

: Немачки проглас против четника

: Немачки проглас против четника

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: Немачко саопштење о стрељању четника и четничких присталица

: На неким плакатима објављено је стрељање четника и комуниста

: На неким плакатима објављено је стрељање четника и комуниста

: На неким плакатима објављено је стрељање четника и комуниста

: Проглас главнокомандујућег немачког генерала у Србији, Бадера, против генерала Драже Михаиловића

: Група четника у Маутхаузену, непосредно по довођењу у овај конентарциони логор

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Четници заробљени од Немаца маја 1943. у Операцији ”Шварц”

: Капетан Катвиц из дивизије “Бранденбург”, испитује два заробљена четника, негде у Србији 1943. године

: Припадници немачке дивизије “Бранденбург”, специјализоване за антигерилска дејства, пресвучени у четнике, негде у Србији. Јединице ове дивизије учествовале су у више операција против четника

: Краљево, 18. октобра 1942. године. Хајнрих Химлер, Хитлерова десна рука, долази из Берлина да би надгледао операцију “Копаоник” против Расинског корпуса мајора Драгутина Кесеровића. Овом приликом први пут је уведена у борбу 7. СС дивизија “Принц Еуген”. Долазак Химлера, највишег нацистичког функционера који је уопште посетио Србију, у Краљево, је једна од највећих тајни комунистичке историје. Јер, Химлеров долазак потврђује кога су Немци сматрали опасним противником. У ово доба, у Србији, Источној Босни и Херцеговини и у Црној Гори, партизана је било свега неколико стотина, а свеукупно у целој земљи 10-15.000. Да је којим случајем Химлер долазио због њих, комунисти би о томе снимили ко зна колико филмова. Ова фотографија и остале из серије чувају се у Народном музеју у Краљеву. Химлера поздравља генерал Артур Флепс, командант дивизије. Иза Химлера Валтер Шеленберг, шеф иностраног одељења Службе сигурности.

: Приликом посете Краљеву. Химлер други с десна, Флепс пети.

: Химлер у Краљеву

: Припадници “Принц Еуген” дивизије са заробљеним Кесеровићевим наредником Душаном Андрићем на Гочу ујесен 1942. Овај четник је заробљен у првим подухватима ове новоформиране јединице. Андрић је стрељан.

: Немци заробљавају четнике Јаворског корпуса у Операцији ”Копаоник”, октобра 1942. Шест четника су обесили у Рашкој, а три су стрељали у селу Плешин

: Есесовци из дивизије ”Принц Еуген” у Операцији Копаоник

: Операција ”Копаоник”

: Код једног немачког војника из 7. СС “Принц Еуген” дивизије, који је погинуо у борби против четника ујесен 1944. у Гружи пронађене су ове две фотографије. На једној је он а на другој су његова жена и дете

: Жена и дете немачког војника са претходне слике

: Четници Рудничког корпуса у ослобођеном Љигу, септембра 1944, у камионима заплењеним од Немаца

: Дефиле бораца Рудничког корпуса у Белановици после протеривања Немаца септембра 1944. године

: Четници Рудничког корпуса са противтенковским топом ПАК 37 мм, заплењеним у препаду на немачку композицију код Угриноваца септембра 1944. године

: Рудничани са заплењеним топом код Угриноваца септембра 1944. године

: Крушевац, 14. октобра 1944. године. Немци беже из града док четници надиру са друге стране

: Крушевац, 14. октобра 1944. године. Четници улазе у град пошто су га ослободили од Немаца, а народ их поздравља. На камионима су четници Делиградског корпуса, запленили су их од Немаца приликом ослобођења Ражња

: Крушевац, 14. октобра 1944. Четници са грађанима испред споменика Косовским јунацима

: Крушевац, 14. октобра 1944. Пуковник Драгутин Кесеровић, командант Расинско-топличке групе корпуса (други с лева) и амерички поручник Елсфорд Крамер (у срединми) улазе у град

: Крушевац, 14. октобра 1944. године. После борби за ослобођење града, са терасе Хотела “Париз” говорили су пуковник Драгутин Кесеровић (први с лева), један совјетски пуковник (у средини) и амерички поручник Елсфорд Крамер. Совјетски и амерички официр били су сведоци борби четника против Немаца. Међутим, недуго потом, истог дана, совјетска Црвена армија је напала четнике и предала власт комунистичким паравојним формацијама, које су у међувремену пристигле. Комунисти и данас тврде да су они ослободили Крушевац, наравно не наводећи доказе, док се највећа градска фирма зове “14. октобар”

: Остаци родне куће капетана Предрага Раковића, команданта 2. равногорског корпуса, у с. Пријевор код Чачка, коју су Немци спалили 1943. године

: Остаци Раковићевог дома у Пријевору, после немачког вандализма 1943. године. Раковићеви укућани побегли су у последњи час. Живораду Раковићу, Предраговом најмлађем брату, немачки метак погодио је заструг сира који је носио под мишком, док је бежао кроз кукуруз. Живорад је касније био професор Београдског универзитета и народни посланик у Савезној скупштини

: Село Дљин у Драгачеву, 1943. године. Сељаци на мобу праве кућу потпоручнику Милутину Јанковићу, команданту 1. драгачевске бригаде 1. равногорског корпуса. Немци и Бугари су два пута палили кућу потпоручника Јанковића

: Куће које су Немци спалили на територији 1. равногорског корпуса. На удару су најпре биле куће активних равногораца

: Куће које су Немци спалили на територији 1. равногорског корпуса. На удару су најпре биле куће активних равногораца

: Куће које су Немци спалили на територији 1. равногорског корпуса. На удару су најпре биле куће активних равногораца

: Куће које су Немци спалили на територији 1. равногорског корпуса. На удару су најпре биле куће активних равногораца

: Куће које су Немци спалили на територији 1. равногорског корпуса. На удару су најпре биле куће активних равногораца

: Куће које су Немци спалили на територији 1. равногорског корпуса. На удару су најпре биле куће активних равногораца

: Скица другог моста код Мокре Горе, који су четници срушили 29. септембра 1943. године. Енглеска војна мисија јавила је са лица места: “29. септембра. Од Сербониана. Завршили уништење 4 моста за 15 сати код Мокре Горе, јавља Викс. Бр. један мост три Спојединачна лука, један троструки лук, сви обложени челиком. Два покушаја да се воз избаци из шина у тунелу неуспела, воз прескочио празнине. Тридесет шест Бугара убијено прошле ноћи, седамдесет данас. Двадесет и девет се предало на лицу места без борбе. Видите да Би-Би-Си призна ово Михаиловићевим снагама…” Међутим, и ове акције лондонски радио је приписао комунистима

: Скица трећег моста код Мокре Горе, који су четници срушили 29. септембра 1943. године. Комунисти су после рата уништавали доказе о борбама четника против окупатора. Међутим, пошто на овим скицама пише да је извршилац непознат, остале су сачуване у Народном музеју у Ужицу

: Скица четвртог моста код Мокре Горе, који су четници срушили 29. септембра 1943. године

: Скица моста код Мокре Горе, срушеног од стране четника 29. септембра 1943. године. Тога дана четници су код Мокре Горе срушили четири моста, започињући велику офанзиву против Немаца и усташа у правцу Сарајева и Јадранског мораСкица моста код Мокре Горе, срушеног од стране четника 29. септембра 1943. године. Тога дана четници су код Мокре Горе срушили четири моста, започињући велику офанзиву против Немаца и усташа у правцу Сарајева и Јадранског мора

: Железнички мост изнад Вишеграда, пошто су га четници срушили 7. октобра 1943. Четници Церско-мајевичке групе корпуса мајора Драгослава Рачића, Дринског и Романијског корпуса и Команде Босне претходно су ослободили град од Немаца и усташа. Присутне енглеске мисије избројале су преко 200 погинулих Немаца (усташе нису бројали), док су четници имали 18 мртвих. Комунистичке паравојне формације никада нису имале тако повољну сразмеру губитака. После априлског рата, ово је највећи срушени мост у земљи, био је дуг 140 метара (зато комунисти никада нису правили ранг-листу диверзија). Рушевине је снимио британски генерал Чарлс Армстронг. Био је бесан када је исте вечери, заједно са Дражом, на Радио Лондону слушао да су и овај мост срушили комунисти

: Пребацивање четника Дринског корпуса према Централној Босни у операцији гоњења Немаца и усташа октобра 1943. године. Ови камиони заплењени су од Немаца приликом ослобађања Вишеграда, 5. октобра 1943. године

: Пребацивање четника Дринског корпуса према Централној Босни у операцији гоњења Немаца и усташа октобра 1943. године. Ови камиони заплењени су од Немаца приликом ослобађања Вишеграда, 5. октобра 1943. године

: Немци и усташе у повлачењу нису успели да сруше овај мост. Међутим, да би спасили Немце и усташе, комунисти свим својим снагама са леђа нападају четнике, у тренутку када су они изводили почетне операције за ослобођење Сарајева

: Једано од ретких сачуваних наређења мајора Драгутина Кесеровића, команданта Расинског корпуса, у вези рушења железничких пруга и мостова. Документ се чува у Војноисторијском институту у Београду

: У комунистичким музејима и архивима могу се наћи снимци диверзија почињених у Србији, а наводно се не зна ко их је починио. “Незнање” потиче отуда што су диверзије извршили четници генерала Михаиловића, у сарадњи са Енглезима или без њих. Диверзија је нарочито много било у време битке против најбољег Хитлеровог војсковође, маршала Ервина Ромела, у Африци, познате под именом “Битка за снабдевање”. Ова фотографија чува се у Музеју Историја Југославије у Београду.

: Миливоје Тешић (десно) из с. Белошевац код Ваљева, четник пратеће јединице команданта Горске краљеве гарде капетана Николе Калабића, на “опел-блицу” заробљеном од Немаца 1942. код Љига

: Ова фотографија припадника Ваљевског корпуса потиче из немачке архиве, а на маргинама су оригиналне немачке забелешке. Фотографија је вероватно нађена код поручника Нешка Недића, команданта јединице, када је заробљен у ноћи између 5. и 6. децембра 1942. у с Стапар. Те вечери, по Дражином наређењу, капетан Никола Калабић, командант Горске краљеве гарде, сазвао је састанак официра и угледних грађана вављевског краја, како би утицао на побољшање њиховог рада. Али, један мештанин је издао, па су Немци и љотићевци опколили кућу. После краће борбе, поручник Недић је заробљен, пошто је остао да лежи онесвешћен експлозијом бомбе убачене кроз прозор. Септембра наредне године успео је да побегне из логора на Бањици

: Још једна фотографија Ваљеваца из немачке архиве

: Петар С. Јелисавчић Гараган, рођен је 1911. а умро 1987. године. Његов гроб, са фотографијом из ратних дана, налази се на Српском православном гробљу Манастира “Свети Сава” у Либертвилу код Чикага. (Фотографија из немачке архиве.)

: Заповест немачког пуковника Фелбера од 4. септембра 1943. о стрељању “ДМ” талаца “за одмазду због напада на немачку царинску патролу” код Бајине Баште, “којом приликом је један цариник тешко рањен”. “ДМ” су иницијали Драже Михаиловића. Документ је пронашао и превео Милош Аћин Коста, иторичар из Вашингтона.

: Немачка потерница за генералом Дражом Михаиловићем из јула 1943. године. Овога пута, Немци су уценили и вођу комунистичких паравојних формација, Тита. За разлику од потерница за Дражом, потерница за Титом у Архиву Србије у Београду има веома мало, јер су их Немци мало и штампали. Наиме, вођа комуниста није се налазио у немачкој окупационој зони

Прво, то су фалсификати.
Друго, генерал Дража Михаиловић и његови официри преговарали су више пута са Немцима (Дража два пута), али то су били преговори са непријатељем, којих има у сваком рату. Ти преговори нису били тајна, напротив. Дража се 11. новембра 1941. састао са Немцима у с. Дивци код Ваљева, о чему су југословенска избегличка влада у Лондону и Енглези били обавештени и пре и после састанка. Вест о преговорима пренео је и радио “Би-Би-Си” 12. новембра, с похвалама Дражи за храбро држање пред моћним окупатором.
Треће, комунисти намерно не праве разлику између четника генерала Драже Михаиловића и четника војводе Косте Пећанца. Пећанчеви четници су августа 1941. прихватили двоструку игру са Немцима. Али, у њихове јединице Немци нису имали поверења, па су их расформирали до краја 1942. године.
С друге стране, комунисти крију сопствену сарадњу са Немцима и усташама. Постоји низ извештаја немачке Групе “Бадер”, као и самог генерала Бадера Берлину, о сарадњи комуниста (2. пролетерска бригада) са усташком Црном легијом, у борби против четника пролећа 1942. у Источној Босни. Изасланици вође комунистичких паравојних формација, Ј. Б. Тита, пролећа 1943. године потписали су споразум са Немцима о заједничкој борби против четника и Енглеза, током очекиваног енглеског искрцавања на јадранску обалу. Тако нешто на четничкој страни једноставно није могло да се деси. Од почетка до краја четници су се борили против Сила осовине, што потврђује низ докумената и фотографија који следи.
Извори: Народни музеј Чачак, Народни музеј Краљево, Народни музеј Ужице, Музеј “21. октобар” у Крагујевцу, Музеј Историја Југославије у Београду, Војноисторијски институт у Београду, као и књиге “Затамњена прошлост” Горана Давидовића и Милоша Тимотијевића (Чачак – Горњи Милановац – Краљево 2002) и “Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944” Косте Николића (“Бонарт” Нова Пазова 2000).