Највеће битке партизана и четника – Битка на...

”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

13/04/2025

Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

06/04/2025

KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

02/03/2025

Четници са ”шмајсерима”

21/04/2013

”Шмајсер” је најпопуларнији, али не и најбољи аутомат Другог светског рата. Популарност је стекао после рата, захваљујући филмичности. Имао је доста мана, од којих је највећа што се приликом дејства предњом руком држао за оквир. Зато Немци своје падобранце нису наоружавали ”шмајсерима”, већ италијанским ”беретама”.

Четници су долазили до ”шмајсера” ратним пленом од Немаца, формација НДХ и партизана. Нису их имали много и углавном су их носили команданти и командири. У четничким јединицама било је више пушкомитраљеза типа ”збројовка” (”зорка”), него ”шмајсера”, а најбоље наоружане јединице су у просеку имале једно аутоматско оруђе – било које – на 25 људи.
Немци су га звали ”машински пиштољ”, јер је, технички гледано, спадао у пиштоље, а не у аутоматске пушке. Конструисали су га инжењери Волмер и Гајпел. Носио је ознаке МП38 и МП40 (МП – машински пиштољ, тј. Maschinenpistole). Познати конструктор Хуго Шмајсер конструисао је само модел МП41. Тај модел има дрвени кундак, уместо металног на расклапање, као и дрвени поткундак, за који се држао приликом дејства. Имао је и нека друга побољшања.
Модел МП38 био је први аутомат са кундаком на расклапање.
Техничке карактеристике аутомата МП38 и МП40:
Калибар: 9х19 мм парабалом (пиштољска муниција, тзв. дуга деветка).
Дужина цеви: 248 мм.
Дужина са склопљеним кундаком: 629 мм.
Дужина са отвореним кундаком: 832 мм.
Почетна брзина зрна: 381 метар у секунди.
Теоретска брзина гађања: 500 метака у минуту.
Паљба: само рафална.
Оквир: 32 метка.
Тежина са празним оквиром: 3,97 кг.

Четници са ”шмајсерима”:

: Пуковник Драгослав Рачић, командант Церско-мајевичке групе корпуса и 4. групе јуришних корпуса

: Капетан Војислав Туфегџић, командант Церског корпуса

: Капетан Јанко Туфегџић, шеф пропаганде Церско-мајевичке групе корпуса

: Капетан Станимир Васић, командант Мачванског корпуса

: Капетан Душан Јеремић, командант Церске бригаде

: Потпоручник Војсилав Коцић, командир чете у Мачванском корпусу

: Живко Јеремић, Посавотамнаваска бригада

: Четници Церског корпуса у Пецкој, 5. фебруара 1944. У средини је потпоручник Марко.

: Непознати четници Церског или Мачванског корпуса

: Душко Благојевић, Мачвански корпус

: Непознати официр Мачванског корпуса

: Мајор Душан Смиљанић, командант Групе шумадијских корпуса

: Четници Гружанске бригаде. Поручник Раде Бојовић из Пајсијевића, десно

: Десно је поручник Раде Бојовић. Снимљено испод Бумбаревог Брда, лево се види планина Котленик

: Капетан Радомир Петровић Кент, командант Бољевачке бригаде

: Капетан Властимир Весић, командант Делиградског корпуса, са својим сином

: Божур Јовичић, пратилац мајора Весића

: Адам Новаковић из Лаћиследа, четник Расинског корпуса

: Чедомир и Мирослав Вукадиновић, Расински корпус

: Предраг Богдановић Брка, пратилац пуковника Кесеровића

: Непознати четник Делиградског корпуса

: Село Заклопача, августа 1944. Пуковник Милош Радојловић (десно) и Стева :абраја, предратни мотоциклистички шампион

: Непознати четник Ваљевског корпуса

: Четници 2. драгачевске бригаде из с. Латвице: Милоје Селаковић (убијен априла 1946. од комуниста) и Милан Павловић (страдао у Босанској голготи)

: Наредник Драгутин Јанковић, Милутинов рођени брат, заставник Драгачевске бригаде. Убијен 1951. године код своје куће у Дљину. На полеђини слике пише: ”За успомену свом команданту и свом рођеном брату…”

: Радивоје Раковић, брат Предрага Раковића, шеф корпусне омладине

: Мајор Предраг Раковић, командант 2. равногорског корпуса

: Поручник Алекса Прокић из Забојнице у Гружи. У зиму 194142. старао се о безбедности Врховне команде, током Дражиног боравка у Гружи

: Петровић из Ивањице, Дражин рођак, у Дражиној пратећој јединици.

: Јован Петровић Гаша, вероватно потпоручник (пре рата ваздухопловни наредник), командант 1. батаљона Беличке бригаде Варваринског корпуса

: Четник Миладин Благојевић, околина Ужица

: Четник Мићо Ђенић са Златибора, на дужности у Врховној команди

: Четник Ђурић „Шопало”, околина Ужица

: Припадници Рогатичке бригаде Романијског корпуса: Симић, потпоручник Милан Ђерић, Благоје Ђерић и непознат. Потпоручник Ђерић био је организатор устанка јуна 1941. Стрељан је од комуниста на Божић 1946, у с. Жљебови

: Обрен Дангубић, припадник Дољанске чете Ситничког батаљона Билећке бригаде, преживео рат

: Гојко Илић (преминуо око 1980) и Милош Илић (живи у Попову Пољу)

: Бранко Сима Дангубић, рођен 1921, стрељан 1947. на месту Рогови код Билеће

: Стево Глоговац, погинуо 1944. у борби против комуниста у Билећи

: Капетан Милош Куреш, командант Белећке бригаде, са браћом Милићевић. Лежи: Бранко Милићевић Кучара, погинуо 1945. на Зеленгори. Лево: Мато Милићевић, командант Ситничког батаљона Билећке бригаде: пет пута рањаван, погинуо 1949. године у селу Селишта код Билеће, пошто је издан. Десно: Јоле Милићевић, погинуо 1945. у селу Дола код Билеће. Куреш је преминуо у Чикагу 1994, постхумно су објављени његови мемоари

: Фебруар 1942, Западна Босна. Десно је Владимир Вулин, устаник од 1941. Касније је припадао Бригади ”Мањача”. После рата је робијао, објавио је роман ”Мањача”. Умро је у Бања Луци 1997. године

: Миливоје Гецић из Славонског Кобаша, Мотајичка бригада

: Марко Кресојевић из с. Повелич код Србца, четник Мотајичке бригаде Средњобосанског корпуса. Погинуо 11. новембра 1945, приликом напада на гласачко место у свом селу

: Капетан Бошко Стојковић из Лепенице код Србца, командант 2. батаљона Мотајичке бригаде. Био је члан четничке организације од 1938. и један од организатора устанка 1941. Похваљен и награђен лично од генерала Михаиловића, 1944. Убијен од стране Удбе 1947. године. Овај снимак настао је после рата