Вучко Игњатовић
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаЧетници (Југословенска војска)КомандантиВучко Игњатовић

Вучко Игњатовић

  • 22/04/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Мајор Вучко Игњатовић

Крајем зиме 1942, у области Нове Вароши: Вучко Игњатовић, тада капетан прве класе, потпуковник Момчило Матић и непознати официр

Крајем зиме 1942, у области Нове Вароши: Вучко Игњатовић, тада капетан прве класе, потпуковник Момчило Матић и мајор Манојло Кораћ

Мајор Вучко Игњатовић (Ваљево 1909 – Нова Варош 1942) био је један од најважнијих официра у првој фази грађанског рата. Велики број официра, спреманих за борбу против спољног агресора, тешко је прихватао грађански рат наметнут од стране комуниста, иако су они нападали с дозом радости: ‘‘Дошло је до коначног обрачуна са четницима. Револуција је на прагу’‘, забележио је тих дана један партизан у свој дневник (‘‘Затамњена прошлост’‘, страна 299).

Капетан Игњатовић је сматрао да са комунистима треба одмах рашчистити. Зато је 2. октобра 1941. постављен за команданта Пожешког четничког одреда, уместо смењеног капетана Милоша Глишића, који је дозволио да га партизани на превару разоружају и да преузму контролу над Пожегом. Капетан Игњатовић већ 4. октобра враћа Пожегу, а 6. октобра разбија комунистичко појачање послато из Ужица.

Историја грађанског рата капетана Игњатовића нарочито памти по покушају да ликвидира вођу комунистичких паравојних формација, Ј. Б. Тита, 27. октобра 1941. Тито се враћао са преговора са пуковником Дражом Михаиловићем у Брајићима, када му је Игњатовић спремио заседу. Међутим, капетан Милош Глишић о овоме телефоном обавештава пуковника Михаиловића, који под претњом смртне казне свима присутнима наређује да преговарач који путује на његову часну официрску реч мора бити пуштен.

Историја такође памти капетана Игњатовића и по покушају да ликвидира комунистичку ‘‘Ужичку републику’‘, још на почетку тоталног грађанског рата, започетог 29. октобра нападом партизана на четнике у селу Каран код Ужица. Капетан Игњатовић, уз одобрење пуковника Михаиловића, одмах прави план за ликвидацију партизанског Главног штаба и за брзо решење грађанског рата. У заповести за напад, издатој 1. новембра у 17 часова, капетан Игњатовић је поред осталог написао:

‘‘Они су јавно говорили да Пожегу морају по сваку цену заузети. У Ужицу пак у масама су хапсили наше људе и ноћу их изводили из затвора да се више никада и нигде не појаве. Најзад су почели да иступају у отворену борбу против нас. Синоћ су напали наше одреде у Карану и Рибашевини али су били одбијени.

И поред све добре воље за сарадњом овакав рад, чије су намере јасне, не може се даље трпети. Ми не можемо даље трпети како нестају један по један српски живот у борби за политичку власт коју желе да узму неколико људи. У циљу спровођења закљученог споразума и ради заштите наших људи у Ужицу, на основу наређења команданта Четничких одреда Југословенске војске, Пожешки одред у заједници са Златиборским, Рожачким и Ужичким одредом ући ће у Ужице…’‘ (‘‘Зборник’‘, том 14, књига 1, страна 54).

Због неодлучности других официра, акција капетана Игњатовића завршена је неуспехом. Тек после завршетка процеса отрежњења, ствари су кренуле супротним током.

Капетан Игњатовић био је пионир у још једном процесу – процесу легализације четника у одредима Милана Недића. Његов Пожешки четнички одред већ 15. новембра постаје део Горњоколубарске групе одреда потпуковника Милана Калабића, тада најзначајнијег Недићевог официра. У тешким, овога пута победоносним, борбама против комуниста, капетан Игњатовић је рањен, да би касније прешао на терен Старог Раса. Одатле је маја 1942. са својим одредом прискочио у помоћ црногорским четничким јединицама под командом капетана Павла Ђуришића, у њиховом обрачуну са комунистичком главнином. О улози Пожешког четничког одреда у овим борбама, као и одреда капетана Милоша Глишића, мајор Петар Баћовић послао је следећи извештај генералу Михаиловићу:

‘‘У најкритичнијој фази борбе капетана Ђуришића са партизанским трупама око назначених положаја стигли су србијански четнички одреди који су у многоме спасли ситуацију и подигли морал. Уопште долазак четничких одреда са десне на леву обалу Лима код овамошњег нашег света сматра се врло крупним догађајем и рушењем свих преграда између две српске покрајине’‘ (‘‘Зборник’‘, том 14, књига 1, страна 294).

Тело мајора Вучка Игњатовића, убијеног од стране љотићеваца у канцеларији у Новој Вароши

Тело мајора Вучка Игњатовића, убијеног од стране љотићеваца у канцеларији у Новој Вароши

Живот Вучка Игњатовића, тада мајора, окончан је непосредно после ових догађаја. У његов одред љотићевци су убацили свог потпоручника Ђурића, коме полази за руком да придобије три четника. Ова четворица 26. јуна ликвидирају Игњатовића у његовој канцеларији у Новој Вароши. Љотићевци телефоном одмах обавештавају Немце о убиству мајора Игњатовића, и немачки тенкови после пола сата улазе у небрањени град. Истовремено, убице обавештавају и свог непосредног налогодавца, распопа Булића, водећег чачанског љотићевца. Булић телефоном обавештава Димитрија Љотића, али, на његову несрећу, разговоре је прислушкивао легализовани поручник Предраг Раковић, у кога су Немци имали поверење, не знајући да он ради за генерала Михаиловића. Тако су Раковићеви четници ликвидирали Булића свега пола сата пошто се похвалио Љотићу, у сред бела дана, на чачанској пијаци (‘‘Зборник’‘, том 14, књига 1, страна 773).

m, (1)

Димитрије Љотић држи говор на сахрани распопа Булића, испред цркве у Чачку. Са његове леве и десне стране стоје телохранитељи, са рукама на дршкама револвера у унутрашњим џеповима. Овакве мере предострожности су биле неопходне због непопуларности како самог Љотића тако и његовог покрета.

Димитрије Љотић држи говор на сахрани распопа Булића, испред цркве у Чачку. Са његове леве и десне стране стоје телохранитељи, са рукама на дршкама револвера у унутрашњим џеповима. Овакве мере предострожности су биле неопходне због непопуларности како самог Љотића тако и његовог покрета.

Милослав Самарџић

 

 

Четници са ”шмајсерима”

  • 21/04/2013

Олег Валецкий: О православии и СССР

  • 22/04/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Команданти

Слово о јунаку: Ко је био први војсковођа генерала Драже Михаиловића, пуковник Драгослав Рачић?

  • 25/12/2022
Команданти

НИКОЛА КАЛАБИЋ ПОНОВО РЕХАБИЛИТОВАН

  • 07/08/2022
Команданти

Четнички командант Војислав Сајковић

  • 02/06/2022
Команданти

Рехабилитација Николе Калабића: Сведочио Милан Радановић

  • 19/05/2022

Do not miss

Команданти

Слово о јунаку: Ко је био први војсковођа генерала Драже Михаиловића, пуковник Драгослав Рачић?

  • 25/12/2022

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi