
На линку Радар, портала Нова.рс, појавио се чланак ”Месари српске историје”, у коме се критикује иницијатива за подизање споменика ђенералу Дражи у центру Београда. Аутор брани стару историографију, из доба комунистичке Југославије, од ”нових историчара”, за које тврди да селективно користе документа. При томе не наводи конкретна документа, већ тврди да је све јасно ”на основу поментутих документа”, мислећи на радове објављене у СФРЈ. А онда, пошто је све јасно, поставља низ питања:
”Како је онда могуће да 2024. године не само да се о четницима говори као о херојима, о антифашистима, о патриотама? Како је могуће да младе генерације расту у убеђењу да су они позитиван пример и узор за Србију и српски народ? Како је могуће да у Србији и Републици Српској постоје улице и споменици посвећени четницима? Како је могуће да градоначелник Београда може данас да предложи изградњу споменика Драгољубу Михаиловићу у центру Београда?”
Међутим, од свих ових апстрактних ”како је могуће”, јаче је једно конкретно: Како је могуће да припадници црвене идеологије ни данас нису чули за Битку за Вишеград 5. октобра 1943? Недавно сам имао ТВ дуел са једним од њих. Рекао је да заиста није чуо, али да ће проверити, па да ће, ако се испостави да је заиста постојала, одати почаст четницима који су победили Немце и усташе.
Можда он није знао, али немогуће је да сви они не знају. Пре ће бити да одбацују непожељне информације, оптужујући друге за то. Истовремено, подразумевају да је систем у СФРЈ био демократки, а не тоталитарни.
Битка за документа, односно историјску истину, замагљену тоталитарном пропагандом, много је већа и дужа него што аутор овог чланка може и претпоставити. За ову прилику издвајам напоре да се нађу и објаве непозната немачка документа, о којима сам писао у предговору књиге ”Срби против Вермахта”. Ова књига заснива се на немачким документима која су набављена у Бундес архиву у Фрајбургу и, овом приликом, први пут објављена. Укратко, на стотинама страница Немци описују како су их четници тукли у јесен 1943. Са партизанске стране није постојала антиосовинска операција тих размера, ако се не рачуна Сремски фронт, који се и не треба рачунати, јер је то друга прича.
Ова збирка докумената разбија комунистичку пропаганду, али, занимљиво је да их не цитирају ни стари ни нови историчари, иако је прво издање књиге ”Срби против Вермахта” објављено још пре 15-так година. Ова документа су, иначе, коришћена и за сценарио играног дилма ”Ђенерал”, чија продукција је у току.
Предговор под насловом ”Потрага за немачким документима”, можете прочитати овде: