(20-06-2015, 10:28 PM)Милослав Самарџић Пише: У Италији да, али у Британији и Америци више углавном није тако. Ваљда зато што су у Италији дуго владали социјалисти. А можда и због Франка Нера.
То је апсолутно тачно. (Не због Франка Нера
) Заиста левичари у Италији и не само ту имали су велики утицај над културом.
У једном школском уџбенику из мог доба на пример показивали су мапу са делом југословенске територије који је наводно био под контролом партизана, а о четницима ни говора.
Међутим, мислим да има и нешто другог.
У документарцима о рату у Југославији, често прикажу онај снимак са Титом и британским официрима у оној спиљи, претпостављам код Дрвара. Како то могу западни историчари да објасне, док су Савезници подржали Тита у рату против Немаца, да је он углавном водио рат против других домаћих формација за власт у земљи?
Шико,
Претпостављам да у англосаксонском свету људи су опрезнији у подршци комунистима, међутим и код њих има афермативних дела о Титовим партизанима.
Као прво Черчил, Дикин и Меклин су сви написали своје мемуаре у којим су оправдали своје деловање, што је било, уз саму фактичку подршку Титу, јака основа за пропартизанску публицистику.
Код њих је такође објавио своја дела Јоже Томашевић, за којег знате колико је негативно за четничку страну.
Што се тиче Клисолда и осталих, нека дела је тешко налазити у тржишту. Ја сам на пример безуспешно тражио Бергвинову књигу, за коју сте овде чини ми се позитивно говорили.
А имам једну Титову биографију коју је написао енглез Џаспер Ридли. Она је објављена током деведесетих и тада је била у свим већим књижарама. Тај аутор је оправдао сваки потез Тита, и као вођа партизана и као државник. Штавише он је написао о четницима најгоре ствари, да су били неактивни у односу са Немцима и чак сарадници, да су масовно убијали муслимане и да је Михаиловић дао наредбе по том питању...
Ја бих чак рекао да је у тој биографији тендензиозан у вези са савременим дешавањима: он уствари води паралелу између „злочина четника“ у другом светском рату и оних у последњем рату.
Уствари западна публицистика је о Титу причала скоро увек хвалоспеве: да је поразио Немце, да се супротставио Стаљину, да је дао својој земљи хуманији режим од осталих у источној Европи и поготово у деведестим годинама да је пружио дуги период мира а после је дошао Милошевић и...
Успут, постоји један ратни филм, холивудски, са млађим Херисоном Фордом и неким другим познатим глумцима. Можда знате тај филм. У њему су они неки амерички специјалци који су дошли у окупираној Југославији како би подигнули у ваздух једну хидроелектрану. Они долазе у контакт са четницима који их доведу у своје село а ту се открива да су они у сарадњи са Немцима. Једна девојка из тог села је чак љубавница немачког официра, међутим она је уствари партизанка и доводи их до партизана који им помажу у њиховом потезу.
Дакле, и у том америчком филму партизани борци за слободу а четници негативци.
, написао је у завршници писац Миленко Ковачевић, у време рата млади 
у Мачви а потом на разним дужностима у Државној безбедности до краја 1974. године.
