Занимљиво је погледати ситуацију у време инвазије на Италију из немачке перспективе и како су они доживљавали ту операцију:
До маја 1943. Хитлер је изгубио Северну Африку и са њом преко 100.000 војника. Једна од најозбиљнијих последица савезничког освајања Туниса био је његов утицај на италијанском морал и одлучност да се одупру. Италија никада није био припремљена за потребе глобалног рата, а сада је изгубила своје најбоље дивизије у Грчкој, Русији и Северној Африци. Хитлер је препознао нестабилну унутрашњу ситуацију у Италији, а у мају 1943 Врховна команда Вермахта је почела израду планова да преузме одбрану у Италији и на Балкану у случају да италијански отпор пропадне или да италијанска влада уђе у "издајничке" споразуме са савезницима. 5
[5] For a detailed discussion of German-Italian relations during 1943
and for German plans relating to the possibility of Italian defection,
see Smyth, Sicily and the Surrender of Italy, Chs. III, VII, and IX.
Хитлер никада није озбиљно разматрао евакуацију целе Италије.Осим што би се тиме одрекли ресурса у долини реке По, повлачење из Италије би значило омогућавање да се савезничке војске нагомилају на јужној граници Немачке . Иако Алпи обезбеђују природну препреку за инвазију , савезници би могли да успоставе ваздушне базе за напад на циљеве у јужној и централној Немачкој , а северна Италија је идеално стратешко подручје за амфибијске операције на јужну Француску и Југоисточну Европу (Балкан. Повлачење до Алпа могу поколебају да утичу на Мађарску и друге балканске сателите и коначно , повлачење из Италије би лако могао да има негативне ефекте на неутралност Турске. Слични и јачи аргументи су стајали против евакуациије Грчке.
Ромелу је требало да стигне појачање у виду 6 оклопних дивизија са источног фронта, 2 гренадирске и 6 пешадијских дивизија (обновљених након уништења код Стаљинграда) из Француске, и 2 пд дивизије је требало да обезбеди Луфтвафе. У јуну, хитлер ипак одлучује да покрене ограничену офанзиву у Русији, што је Ромелу ускратило обећана појачања. Ромел је указао да без појачања не може ефикасно бранити целу италију и предложио одбрану само северно од Рима, што је Хитлер прихватио.7
[7] Walter Warlimont, "Die Strategic der deutschen obersten
Fuehrung im zweiten Vierteljahr 1943," OCMH, MS P-049, p. 149.
1. августа, немачка је у централној и јужној Италији имала 8 дивизија-3 и део четврте на Сицијили, једну на Сардинији и једна СС бригада је била на Корзици.
Хитлер , Ромел и ОКВ су страховали да би савезничке снаге могле покушати амфибијсу операцију на северну Италије , а јаке италијанске снаге можда покушати да блокирају Алпе и Апенински пролаз. Још вероватније изгледа искрцавање у близини Рима , где пет италијанских дивизија може да помогне савезничким операцијама , чиме би се одсекле све немачке трупе јужно од главног града . Савезничке операције на Калабрију и Апулију су подједнако могуће ,а инвазија на Сардинију би представљала увод у даља дејства против северну Италију и јужну Француску, за коју постојећи аеродроми на острву могу да послуже за подршку из ваздуха, док би ваздухопловне базе у Фођи у Апулији поједноставиле савезничке операције на Балкану. Искрцавање у Напуљ - Салерно није озбиљно разматрана током првих дана августа , јер се чинило да друга подручја нуде веће тактичке и стратешке предности савезницима . [13]
13] Siegfried Westphal et al., "Der Feldzug in Italien,"
Part 1, Ch. IV, "Die Verstaerkung der deutschen Heerestraefte und die
Entwicklung der Erdlage in Italien bis zum Abtall des Bundesgenossen."
OCMH MS # T-1a.
Стратешки циљ савезника мислило се да је Балкан, а не Италија. У овоме,су се слагали сви надлежни немачки генерали и војни саветници, укључујући Кесселринга, Ромела и адмирал Карл Доенитза,укључујући самог Хитлера. Дана 17. јула Хитлер је обавестио адмирала Деница, да се "у овом тренутку чини да ће следеће непријатељско искрцавање бити тамо[на Балкану]. Једнако је важно да се ојача Балкан као и држање под контролом Италије. "[14]
[14] Fuehrer Conferences, 1943, p. 94.
Разлог због којег се сматра да је Балкан више непосредно угрожен од италијанског копна укључује политичке , економске и војнефакторе. Стављајући себе у положај савезника, тврдило се да ће савезничкој кампањи у Италији одговорити непосредном и јаке реакцијом немачко- италијанских снага које могу да користе у великој мери мреже комуникација и да се супротставе било ком савезничком потезу . У Грчкој, са друге стране, сва појачања и залихе би морала да се шаљу преко једне постојеће пруге ограниченог капацитета, дуге 1300 километара ,и били би рањиви на нападе и из ваздуха и од стране партизана . Политичке последице на балканске савезнике - Мађарске и Румуније , била би вероватно велике, док би савезнички притисак можда убеди Турску да одустане од свог неутралног статуса . Намцима витална румунска нафтна поља и немачка зависност од боксита , бакра и других привредних ресурса на југоистоку били други разлози за бојазан за инвазију тог региона . [ 15 ]
[15] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 9 Jul 43;
Fuehrer Conferences, 1943, p. 117.
Поред тешкоћа у снабдевању немачких снага у Грчкој, други војни фактори изгледа да фаворизују Балкан као савезнички циљ. У Италији, Алпи формирају непремостиву препреку на инвазију ка Немачкој док је Љубљански пролаз, с друге стране, представљао током историје класичну руту инвазије ка централној Европи. Коначно, инвазија на југоистоку омогућила би западним савезници и Русији да се споје и координирају своју војну стратегију, а присуство западних трупа би представљало искушење руских амбиција на југоистоку,што је од посебног интереса за Велику Британију. Тако је план ACHSE подељен на два главна дела, један за Балкан, а други за Италију и јужну Француску.Број немачких дивизија на Балкану је повећан са пет у јануару на више од тринаест у јулу. [16]
[16] Warlimont, "Die Strategie der deutschen obersten Fuehrung," MS # P-049, p. 135.
Савезничка концентрација трупа и бродова у западном Медитерану су Немцима указле да је у току припрема за амфибијске операције у скорој будућности. Пошто се северна Италија више не сматра потенцијалном метом, ОКВ сматра регион Напуљ-Салерно и острво Сардинија најугроженијим, а Рим подручје посебно угрожено у случају савезничког искрцавања. Кесерлинг је показао посебну забринутост за Апулију која са својим ваздухопловним базама у Фођи представљају одскочну даску за операције према Балкану. Хитлер је признао могућност инвазије у Апулији, али је он одбио да дозволи Кесселрингу појачања расипајући своје снаге у циљу јачања тог подручја[27]
[27] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 13 Aug 43.
Уверење да је Балкан и даље главни стратешки циљ савезника и даље се одржава током септембра и октобра. Дана 15. септембра Кесселринг информише ОКВ да очекује да ће следећи напад савезничких снага да буде усмерен, не на централну и и северну Италију, већ према Балкану одмах пошто ваздухопловне базе у Фођи буду освојене. [40]
[40] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 15 Sep 43.
Кеселринг и Дениц су веровали да ће одбрана јужне Италије одложити пријатељски напад на Балкану , док је Оперативни штаб је био мишљења да би повлачење на Апенине северно од Рима сачувало три до четири дивизије које ће бити потребне да се ојача Балкан од повећане опасности од инвазије . [ 41 ]
За Кеселринга је од изузетне важности било да се Савезницима не дозволи запоседање области које представљају базу за инвазију на Балкану.Такође,дефанзивна линија на југу ће задржати бомбардере даље од јужне Немачке и долине По , чиме ће сестратешко бомбардовање отежати. Бернхардова линија ће омогућити да немачка војска изврши контраофанзиву на Апулију, у случају да савезнички напад на Балкану резултира повлачењем снага са италијанског фронта. Овај последњи аргумент је вероватно имао значајан утицај на Хитлера [ 43
[41] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 8 Sep 43.
[42] LI Mtn Grps, Ia Nr. 579/43, 4 Nov 43, in
Italien-Verschiedenes-Allgemein. (CRS H 22/145); Westphal et
al., "Der Feldzug in Italien," Ch. VII.
[43] Westphal et al., "Der Feldzug in Italien," Ch.
VII, "Die Auffassung der Heeresgruppe"; B. H. Liddell Hart (ed.),
The Rommel Papers (New York: Harcourt, Brace Company, 1953 p. 446.
Ромел је делио мишљење појединих чланова Оперативног штаба Оружаних снага да је повлачење из јужне Италије значило истовремено повлачење из Грчке , како би се избегло ширење немачких снага на великој површини које би биле рањиве на нападе . [ 45 ] Хитлер је одбио да разматра повлачење из Грчке и постепено се окренуо Кеселринговом мишљењу. Дана 17. септембра Хитлер је обавестио Кесселринга да је одобрио његов план за споро повлачење на север и указао да је важно да се држи Бернхард линија "за дужи временски период" [ 46 ]
24. септембар 1943 Дениц је изјавио да је јужна Италија посебно важна непријатељу као мостобран ка Балкану . " Дакле, неопходно је да се уради све што је у нашој моћи да блокирамо овај пут што дуже“. Још једну могућност за одбрану у том смислу представља сама Апулија. Да би припремили, испратили, и обезбедили мостобран за могући напад на Балкану непријатељима су потребни аеродроми у близини Фође. Ово је образац који су пратили на Сицилији и у Салерну. Ако ови аеродроми остану у нашим рукама ,напад на Балкану ће бити ефикасно одложен" Хитлер се сложио са овим запажањима и Деница и обавестио да " издаје директиве за вођење рата у складу са тим препорукама . " [ 48 ]
[45] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43 and 1.X.-31.XII.43, entry
of 8 Sep and 4 Oct 43.
[46] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 17 Sep 43.
[48] Fuehrer Conferences, 1943, p. 140.
Кеселринг је требало да држи Рим и везује савезничке дивизије у борби изнуривања ,и на тај начин онемогући напад на Балкан .
Хитлерова одлука да држи и брани Бернхардову Линију је условила крваве битке на Рапидо реци , Монте Касину, и Анциу које су се потом одиграле. Без одлуке Хитлера да преиспита стратешку одбрану Италије , ова места би вероватно пала савезницима у руке након мањих чарки или можда чак и без отпора . . Савезници нису заузели Рим до 4. јуна 1944 . Хитлерова одлука је била коцка. Он није могао да зна да савезници неће оставити јаче снаге на Медитерану , у покушају да одсеку и униште немачке снаге на југу , као што су то учинили у свом неуспелом покушају да одсеку линије комуникација у Анциу . Иронично, Хитлер је одлучио да одржи линију Бернхард првенствено да спречи савезнике да иду на Балкан , иако се испоставило да Савезници нису имали намеру да иде тамо и иако би брзо освајање јужне и централне Италије могло да буде примамљиво за такав подухват .
COMMAND DECISIONS , 303 -323
![[Слика: tyu.png]](https://i.postimg.cc/9MSj0sXB/tyu.png)
