Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

ОВЕРЛОРД VS БАЛКАН! АНГЛО-АМЕРИЧКА СПОРЕЊА
#99

(06-11-2013, 10:42 PM)ватхра Пише:  
(06-11-2013, 08:49 PM)Иванов Пише:  Ако англичаните бъзро минат през България, тогава от Дунава до Плоещ пътят не е труден.

Падне ли Плоеш падат немските петролни доставки и това е краят.
Иванов,

да, копнени пут преко Турске и Бугарске до Плоештија јесте најбоље решење са јужне стране.

Али, да би се то урадило, прво је требало приволети Турску да се прикључи у рат (што су успели тек 1945. - не само кад је рат био увелико решен, него кад Немаца није било ни близу Турске...).
Снабдевање Турске је требало да се врши бродовима. У ту сврху је требало направити доста аеродрома у Турској, заузети неколико острва у Додеканезу, неутралисати немачке снаге. Све у свему, доста времена би отишло на припреме, и доста снага би било ангажовано.

A защо през Турция?

Десант в Албания, през Македония, за да блокира немските части в Сърбия и Босна, и главен десант - в Западна Тракия, която към този момент е българска.

Ако имат съдействието на българите, англичаните и САЩ могат да направят десанта от Кавала до Дунава много, много бързо. Румънската армия не би била пречка за стигането до Плоеш, немците нямат много части там. Към десанта на съюзниците можеха да се присъединят 450 000 българска армия обединена със сръбските сили. ....

Въпрос на 1 месец би било да се свърши тази работа.



Само че, други за уговорките между СССР и САЩ за Европа.

Освен това, Борис би могъл да убеди Антонеску да излезе от съюза с немците.

Само че, това е много ясно изявено антисъветско действие на съюзниците и по тази причина, в онзи момент на войната, е нереалистично.
Одговори

(07-11-2013, 10:07 AM)Иванов Пише:  A защо през Турция?

Десант в Албания, през Македония, за да блокира немските части в Сърбия и Босна, и главен десант - в Западна Тракия, която към този момент е българска.
Рута преко Албаније има најгоре комуникације на Балкану.
- не постоји ни једна пруга која иде правцем који си предложио, а у другом светском рату снабдевање пругама је било неопходно за снабдевање већих снага на већим даљинама
- путеви, осим што су лошег квалитета, иду кроз планински део и лако их је онеспособити на дужи временски период
- и на крају, не верујем да су луке ишта боље...

Што се тиче десанта у Западној Тракији, па да би се тамо извршио десант морали би да практично заузму сва острва Додеканеза, плус још неке луке, попут Солуна. То би био још дужи пут.

Ако мислиш да то може да се уради брже, погледај колико дуго су савезници напредовали кроз Италију, која ја имала боље комуникације и луке.
Одговори

(07-11-2013, 10:07 AM)Иванов Пише:  
(06-11-2013, 10:42 PM)ватхра Пише:  
(06-11-2013, 08:49 PM)Иванов Пише:  Ако англичаните бъзро минат през България, тогава от Дунава до Плоещ пътят не е труден.

Падне ли Плоеш падат немските петролни доставки и това е краят.
Иванов,

да, копнени пут преко Турске и Бугарске до Плоештија јесте најбоље решење са јужне стране.

Али, да би се то урадило, прво је требало приволети Турску да се прикључи у рат (што су успели тек 1945. - не само кад је рат био увелико решен, него кад Немаца није било ни близу Турске...).
Снабдевање Турске је требало да се врши бродовима. У ту сврху је требало направити доста аеродрома у Турској, заузети неколико острва у Додеканезу, неутралисати немачке снаге. Све у свему, доста времена би отишло на припреме, и доста снага би било ангажовано.

A защо през Турция?

Десант в Албания, през Македония, за да блокира немските части в Сърбия и Босна, и главен десант - в Западна Тракия, която към този момент е българска.

Ако имат съдействието на българите, англичаните и САЩ могат да направят десанта от Кавала до Дунава много, много бързо. Румънската армия не би била пречка за стигането до Плоеш, немците нямат много части там. Към десанта на съюзниците можеха да се присъединят 450 000 българска армия обединена със сръбските сили. ....

Въпрос на 1 месец би било да се свърши тази работа.



Само че, други за уговорките между СССР и САЩ за Европа.

Освен това, Борис би могъл да убеди Антонеску да излезе от съюза с немците.

Само че, това е много ясно изявено антисъветско действие на съюзниците и по тази причина, в онзи момент на войната, е нереалистично.
Наравно да би се и Румуни откачили од Немаца.
То што пишеш су варијанте да се рат заврши брже.
Али циљ је био да се не заврши брзо, иначе зашто су га изазивали...
Одговори

(07-11-2013, 10:35 AM)ватхра Пише:  Рута преко Албаније има најгоре комуникације на Балкану.
- не постоји ни једна пруга која иде правцем који си предложио, а у другом светском рату снабдевање пругама је било неопходно за снабдевање већих снага на већим даљинама
- путеви, осим што су лошег квалитета, иду кроз планински део и лако их је онеспособити на дужи временски период
- и на крају, не верујем да су луке ишта боље...


Ljudi manite se puteva i komunikacija. U ono vreme je veci deo Evrope, pa i danasnjih razvijenih drzava imao lose komunikacije. Ko je u Evropi imao dobre auto-puteve osim nacisticke Nemacke? Sovjetski Savez koliko znam u to vreme nije imao auto-puteve, tako da to uopste nije argument.

Sto se Italije tice, Nemaci su tamo skoncentrisali jake snage, napravili su Gustavovu liniju fortifikacija, zatim teren nije nista pogodniji od balkanskog a i Italijani ma koliko bili tunjavi kada su napadali druge drzave, sada su ipak branili svoje tlo (barem onaj deo Italijana lojalnih duceu).
Одговори

(07-11-2013, 07:33 PM)Bacvanin Пише:  Ljudi manite se puteva i komunikacija. U ono vreme je veci deo Evrope, pa i danasnjih razvijenih drzava imao lose komunikacije. Ko je u Evropi imao dobre auto-puteve osim nacisticke Nemacke? Sovjetski Savez koliko znam u to vreme nije imao auto-puteve, tako da to uopste nije argument.

Sto se Italije tice, Nemaci su tamo skoncentrisali jake snage, napravili su Gustavovu liniju fortifikacija, zatim teren nije nista pogodniji od balkanskog a i Italijani ma koliko bili tunjavi kada su napadali druge drzave, sada su ipak branili svoje tlo (barem onaj deo Italijana lojalnih duceu).

Грешиш у вези путева, а понајвише у томе што си изоставио железницу. У то време је већина снабдевања ишла до складишта у близини фронта, и одатле дистрибуирано до фронта камионима. Совјети нпр. нису могли да напредују више од5оо км од својих складишта, јер даље нису могли да се снабдевају камионима. У случају Балкана то значи да би савезници стигли до панонске низије, и тешко да би могли даље. А Немци би имали на располагању одличну жел. мрежу.

У Италији имаш дуж обе обале дуплу жел. линију, и свако мало добру луку. За комуникацију практично више него што нуди цео Балкан.
Одговори

(07-11-2013, 07:58 PM)ватхра Пише:  Грешиш у вези путева, а понајвише у томе што си изоставио железницу. У то време је већина снабдевања ишла до складишта у близини фронта, и одатле дистрибуирано до фронта камионима. Совјети нпр. нису могли да напредују више од5оо км од својих складишта, јер даље нису могли да се снабдевају камионима. У случају Балкана то значи да би савезници стигли до панонске низије, и тешко да би могли даље. А Немци би имали на располагању одличну жел. мрежу.

У Италији имаш дуж обе обале дуплу жел. линију, и свако мало добру луку. За комуникацију практично више него што нуди цео Балкан.


Od kolikog je znacaja to pitanje kada su u pozadini po Francuskoj, Holandiji, Srbiji itd. pripadnici pokreta otpora unistavali pruge, a i sami Nemci su prilikom svog povlacenja cak i u samoj Nemackoj dizali u vazduh mostove, pruge i druge objekte?

Za Italiju sam rekao sta su bile otezavajuce okolnosti, a da ne govorimo o Alpima na severu...
Одговори

Ватра тврди да су лоше комуникације и неподесан терен разлог што се одустало (у ствари, није се то ни планирало) од операција на Балкану.

(05-11-2013, 11:02 PM)ватхра Пише:  На конференцији у Казабланци је опширније објашњена акција преко Турске.Комуникације се сматрају лошим, и напредовање оцењује као споро:
NORTH INTO BULGARIA:
The line of advance would be through a hostile country, where communications, which always strongly favor the enemy, are initially so bad as probably to prevent much progress being made.
WEST INTO MACEDONIA:
Communications are bad, but not so greatly in the German's favor as those into Bulgaria.

Дакле, из цитата видимо да се комуникације ка северу сматрају лошијим и неподеснијим за напредовање него оне које воде ка западу, ка Македонији.

А затим изјави следеће:

(06-11-2013, 10:42 PM)ватхра Пише:  да, копнени пут преко Турске и Бугарске до Плоештија јесте најбоље решење са јужне стране.

Записници су зај..ана ствар...:dodgy:
Одговори

Шико,
одлучи се да ли ти записници одговарају или не, мало их користиш дословно. мало мислиш то није то....

Што се тиче мог цитата, не знам шта ти није јасно?
Путем преко Турске се могло доћи до Дунава, а преко Грчке су навели да не могу. Варијанте преко Јадрана су тек неизводљиве.
Одговори

(07-11-2013, 10:35 AM)ватхра Пише:  
(07-11-2013, 10:07 AM)Иванов Пише:  A защо през Турция?

Десант в Албания, през Македония, за да блокира немските части в Сърбия и Босна, и главен десант - в Западна Тракия, която към този момент е българска.
Рута преко Албаније има најгоре комуникације на Балкану.
- не постоји ни једна пруга која иде правцем који си предложио, а у другом светском рату снабдевање пругама је било неопходно за снабдевање већих снага на већим даљинама
- путеви, осим што су лошег квалитета, иду кроз планински део и лако их је онеспособити на дужи временски период
- и на крају, не верујем да су луке ишта боље...

Што се тиче десанта у Западној Тракији, па да би се тамо извршио десант морали би да практично заузму сва острва Додеканеза, плус још неке луке, попут Солуна. То би био још дужи пут.

Ако мислиш да то може да се уради брже, погледај колико дуго су савезници напредовали кроз Италију, која ја имала боље комуникације и луке.



Само че, аз разглеждам варианта, в който България преминава на английска страна. Тогава целият й ресурс - 450 000 армия, заедно с транспортната система, която, ако не се защитава с военна сила, не е кой знае колко лоша, е на разположение за достигане на Дунава на север през Родопите и Стара планина. Има си проходи, немците ги минават за дни през 1941 г., когато Борис ги пуска в Бълагрия да атакуват Гърция и Югославия...

В Италия са напредвали с бой, а в България нямаше да ги посрещнат с бой - достатъчно беше да обещаят запазване на Тракия и Македония за българите.

(07-11-2013, 07:22 PM)Милослав Самарџић Пише:  Наравно да би се и Румуни откачили од Немаца.
То што пишеш су варијанте да се рат заврши брже.
Али циљ је био да се не заврши брзо, иначе зашто су га изазивали...

И да не се бяха откачили от немците, румънците щяха да са бързо прегазени...

Но наистина, целта не е била войната да свърши бързо - тогава щеше да се наложи Германия да остане голяма, а СССР да остане на Изток. Недопустимо е.
Одговори

(07-11-2013, 08:50 PM)ватхра Пише:  Шико,
одлучи се да ли ти записници одговарају или не, мало их користиш дословно. мало мислиш то није то....

Што се тиче мог цитата, не знам шта ти није јасно?
Путем преко Турске се могло доћи до Дунава, а преко Грчке су навели да не могу. Варијанте преко Јадрана су тек неизводљиве.

Ватра,
ове цитате са конференција сте ви поставили, ја сам их поновио и указао на вашу недоследност. Иначе, нема шта да ми записници одговарају или не, не одбијам ни један релевантан извор али се ни не ослањам само на њих (на записнике). Не дају увид у шири контекст приче па умеју да наведу на погрешан закључак и злоупотребу - као оно када сте Рузвелта назвали Черчилом , или када сте изјавили да Брук не препоручује Балкан због неповољног терена...
Одговори

Цитат:The complex bases for American and British strategic views will appear in the course of the narrative. At the risk of oversimplification, however, it may be useful here to generalize that the prime difference between those views derived from the fact that the British, close to the scene of the war, tended to focus on the difficulties of assault, and the tactical and logistical problems involved, while the Americans, some 3,000 miles away, found it easier to start with the large view of the strategic problem. British planners were deeply and continuously conscious that to attack northwest Europe armies had to get across an ugly piece of water called the Channel, that this crossing took boats and special equipment, that when the troops landed they had to storm fortifications and fight a German Army that had all Europe by the throat. Americans were aware of these problems only at second hand and at a distance. They worked from maps. Each perspective, it should be noted, had a distinct contribution to make. If the British saw the tactical problems more clearly, the Americans were enabled to give freer rein to their imagination and to arrive at bolder offensive concepts. Стр 10

Цитат:The differences of strategic concept were fully recognized by both the U.S. and British Chiefs of Staff. At Quebec they were squarely faced in a debate brought on by the Joint Chiefs' submission of a paper outlining strategy for the defeat of the Axis in Europe.45 Their paper called for no action. It was a simple statement of principle, giving "overriding priority" to OVERLORD over all other European operations. At first reading General Brooke found it for the most part unexceptionable. He agreed that OVERLORD should constitute the major offensive for 1944 and that Italian operations should be planned with this conception as a background."46 That agreement, however, was not so positive as it sounded. The British view was that the Italian operations were essential steps on the road that led to OVERLORD. Being essential rather than diversionary, they acquired in British eyes at least an equal importance with the operation for which they prepared. The British objected therefore to assigning "over-riding priority" to the cross-Channel attack. The Joint Chiefs believed that, without such priority, Mediterranean operations would compete successfully for Allied resources and so perhaps make OVERLORD impossible when the time came to mount it. For three days the debate precipitated by that phrase "over-riding priority" raged, often behind closed doors with no secretaries present. Стр 97
The American ground in earlier conferences had been relatively weak. In the first place the British Chiefs of Staff had more readily available and more complete information on the European war because they were closer to the scene, because they had presided over planning for European operations almost two years before the Americans became involved, because they were served by a well-developed intelligence system for which the newly arrived Americans had no equivalent, and finally because their own planning staffs were generally more numerous and more experienced.20 These inequalities evened out only gradually as the U.S. Army grew and organized itself in the European and Mediterranean theaters. Стр.90

CROSS-CHANNEL ATTACK
http://www.history.army.mil/books/wwii/7...ts.htm#toc
Одговори

Занимљиво је погледати ситуацију у време инвазије на Италију из немачке перспективе и како су они доживљавали ту операцију:

До маја 1943. Хитлер је изгубио Северну Африку и са њом преко 100.000 војника. Једна од најозбиљнијих последица савезничког освајања Туниса био је његов утицај на италијанском морал и одлучност да се одупру. Италија никада није био припремљена за потребе глобалног рата, а сада је изгубила своје најбоље дивизије у Грчкој, Русији и Северној Африци. Хитлер је препознао нестабилну унутрашњу ситуацију у Италији, а у мају 1943 Врховна команда Вермахта је почела израду планова да преузме одбрану у Италији и на Балкану у случају да италијански отпор пропадне или да италијанска влада уђе у "издајничке" споразуме са савезницима. 5

[5] For a detailed discussion of German-Italian relations during 1943
and for German plans relating to the possibility of Italian defection,
see Smyth, Sicily and the Surrender of Italy, Chs. III, VII, and IX.

Хитлер никада није озбиљно разматрао евакуацију целе Италије.Осим што би се тиме одрекли ресурса у долини реке По, повлачење из Италије би значило омогућавање да се савезничке војске нагомилају на јужној граници Немачке . Иако Алпи обезбеђују природну препреку за инвазију , савезници би могли да успоставе ваздушне базе за напад на циљеве у јужној и централној Немачкој , а северна Италија је идеално стратешко подручје за амфибијске операције на јужну Француску и Југоисточну Европу (Балкан. Повлачење до Алпа могу поколебају да утичу на Мађарску и друге балканске сателите и коначно , повлачење из Италије би лако могао да има негативне ефекте на неутралност Турске. Слични и јачи аргументи су стајали против евакуациије Грчке.

Ромелу је требало да стигне појачање у виду 6 оклопних дивизија са источног фронта, 2 гренадирске и 6 пешадијских дивизија (обновљених након уништења код Стаљинграда) из Француске, и 2 пд дивизије је требало да обезбеди Луфтвафе. У јуну, хитлер ипак одлучује да покрене ограничену офанзиву у Русији, што је Ромелу ускратило обећана појачања. Ромел је указао да без појачања не може ефикасно бранити целу италију и предложио одбрану само северно од Рима, што је Хитлер прихватио.7

[7] Walter Warlimont, "Die Strategic der deutschen obersten
Fuehrung im zweiten Vierteljahr 1943," OCMH, MS P-049, p. 149.

1. августа, немачка је у централној и јужној Италији имала 8 дивизија-3 и део четврте на Сицијили, једну на Сардинији и једна СС бригада је била на Корзици.
Хитлер , Ромел и ОКВ су страховали да би савезничке снаге могле покушати амфибијсу операцију на северну Италије , а јаке италијанске снаге можда покушати да блокирају Алпе и Апенински пролаз. Још вероватније изгледа искрцавање у близини Рима , где пет италијанских дивизија може да помогне савезничким операцијама , чиме би се одсекле све немачке трупе јужно од главног града . Савезничке операције на Калабрију и Апулију су подједнако могуће ,а инвазија на Сардинију би представљала увод у даља дејства против северну Италију и јужну Француску, за коју постојећи аеродроми на острву могу да послуже за подршку из ваздуха, док би ваздухопловне базе у Фођи у Апулији поједноставиле савезничке операције на Балкану. Искрцавање у Напуљ - Салерно није озбиљно разматрана током првих дана августа , јер се чинило да друга подручја нуде веће тактичке и стратешке предности савезницима . [13]

13] Siegfried Westphal et al., "Der Feldzug in Italien,"
Part 1, Ch. IV, "Die Verstaerkung der deutschen Heerestraefte und die
Entwicklung der Erdlage in Italien bis zum Abtall des Bundesgenossen."
OCMH MS # T-1a.

Стратешки циљ савезника мислило се да је Балкан, а не Италија. У овоме,су се слагали сви надлежни немачки генерали и војни саветници, укључујући Кесселринга, Ромела и адмирал Карл Доенитза,укључујући самог Хитлера. Дана 17. јула Хитлер је обавестио адмирала Деница, да се "у овом тренутку чини да ће следеће непријатељско искрцавање бити тамо[на Балкану]. Једнако је важно да се ојача Балкан као и држање под контролом Италије. "[14]

[14] Fuehrer Conferences, 1943, p. 94.

Разлог због којег се сматра да је Балкан више непосредно угрожен од италијанског копна укључује политичке , економске и војнефакторе. Стављајући себе у положај савезника, тврдило се да ће савезничкој кампањи у Италији одговорити непосредном и јаке реакцијом немачко- италијанских снага које могу да користе у великој мери мреже комуникација и да се супротставе било ком савезничком потезу . У Грчкој, са друге стране, сва појачања и залихе би морала да се шаљу преко једне постојеће пруге ограниченог капацитета, дуге 1300 километара ,и били би рањиви на нападе и из ваздуха и од стране партизана . Политичке последице на балканске савезнике - Мађарске и Румуније , била би вероватно велике, док би савезнички притисак можда убеди Турску да одустане од свог неутралног статуса . Намцима витална румунска нафтна поља и немачка зависност од боксита , бакра и других привредних ресурса на југоистоку били други разлози за бојазан за инвазију тог региона . [ 15 ]

[15] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 9 Jul 43;
Fuehrer Conferences, 1943, p. 117.

Поред тешкоћа у снабдевању немачких снага у Грчкој, други војни фактори изгледа да фаворизују Балкан као савезнички циљ. У Италији, Алпи формирају непремостиву препреку на инвазију ка Немачкој док је Љубљански пролаз, с друге стране, представљао током историје класичну руту инвазије ка централној Европи. Коначно, инвазија на југоистоку омогућила би западним савезници и Русији да се споје и координирају своју војну стратегију, а присуство западних трупа би представљало искушење руских амбиција на југоистоку,што је од посебног интереса за Велику Британију. Тако је план ACHSE подељен на два главна дела, један за Балкан, а други за Италију и јужну Француску.Број немачких дивизија на Балкану је повећан са пет у јануару на више од тринаест у јулу. [16]

[16] Warlimont, "Die Strategie der deutschen obersten Fuehrung," MS # P-049, p. 135.

Савезничка концентрација трупа и бродова у западном Медитерану су Немцима указле да је у току припрема за амфибијске операције у скорој будућности. Пошто се северна Италија више не сматра потенцијалном метом, ОКВ сматра регион Напуљ-Салерно и острво Сардинија најугроженијим, а Рим подручје посебно угрожено у случају савезничког искрцавања. Кесерлинг је показао посебну забринутост за Апулију која са својим ваздухопловним базама у Фођи представљају одскочну даску за операције према Балкану. Хитлер је признао могућност инвазије у Апулији, али је он одбио да дозволи Кесселрингу појачања расипајући своје снаге у циљу јачања тог подручја[27]

[27] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 13 Aug 43.

Уверење да је Балкан и даље главни стратешки циљ савезника и даље се одржава током септембра и октобра. Дана 15. септембра Кесселринг информише ОКВ да очекује да ће следећи напад савезничких снага да буде усмерен, не на централну и и северну Италију, већ према Балкану одмах пошто ваздухопловне базе у Фођи буду освојене. [40]

[40] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 15 Sep 43.

Кеселринг и Дениц су веровали да ће одбрана јужне Италије одложити пријатељски напад на Балкану , док је Оперативни штаб је био мишљења да би повлачење на Апенине северно од Рима сачувало три до четири дивизије које ће бити потребне да се ојача Балкан од повећане опасности од инвазије . [ 41 ]
За Кеселринга је од изузетне важности било да се Савезницима не дозволи запоседање области које представљају базу за инвазију на Балкану.Такође,дефанзивна линија на југу ће задржати бомбардере даље од јужне Немачке и долине По , чиме ће сестратешко бомбардовање отежати. Бернхардова линија ће омогућити да немачка војска изврши контраофанзиву на Апулију, у случају да савезнички напад на Балкану резултира повлачењем снага са италијанског фронта. Овај последњи аргумент је вероватно имао значајан утицај на Хитлера [ 43

[41] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 8 Sep 43.
[42] LI Mtn Grps, Ia Nr. 579/43, 4 Nov 43, in
Italien-Verschiedenes-Allgemein. (CRS H 22/145); Westphal et
al., "Der Feldzug in Italien," Ch. VII.
[43] Westphal et al., "Der Feldzug in Italien," Ch.
VII, "Die Auffassung der Heeresgruppe"; B. H. Liddell Hart (ed.),
The Rommel Papers (New York: Harcourt, Brace Company, 1953 p. 446.

Ромел је делио мишљење појединих чланова Оперативног штаба Оружаних снага да је повлачење из јужне Италије значило истовремено повлачење из Грчке , како би се избегло ширење немачких снага на великој површини које би биле рањиве на нападе . [ 45 ] Хитлер је одбио да разматра повлачење из Грчке и постепено се окренуо Кеселринговом мишљењу. Дана 17. септембра Хитлер је обавестио Кесселринга да је одобрио његов план за споро повлачење на север и указао да је важно да се држи Бернхард линија "за дужи временски период" [ 46 ]
24. септембар 1943 Дениц је изјавио да је јужна Италија посебно важна непријатељу као мостобран ка Балкану . " Дакле, неопходно је да се уради све што је у нашој моћи да блокирамо овај пут што дуже“. Још једну могућност за одбрану у том смислу представља сама Апулија. Да би припремили, испратили, и обезбедили мостобран за могући напад на Балкану непријатељима су потребни аеродроми у близини Фође. Ово је образац који су пратили на Сицилији и у Салерну. Ако ови аеродроми остану у нашим рукама ,напад на Балкану ће бити ефикасно одложен" Хитлер се сложио са овим запажањима и Деница и обавестио да " издаје директиве за вођење рата у складу са тим препорукама . " [ 48 ]

[45] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43 and 1.X.-31.XII.43, entry
of 8 Sep and 4 Oct 43.
[46] OKW/WFSt, KTB 1.VII.-30.IX.43, entry of 17 Sep 43.
[48] Fuehrer Conferences, 1943, p. 140.

Кеселринг је требало да држи Рим и везује савезничке дивизије у борби изнуривања ,и на тај начин онемогући напад на Балкан .
Хитлерова одлука да држи и брани Бернхардову Линију је условила крваве битке на Рапидо реци , Монте Касину, и Анциу које су се потом одиграле. Без одлуке Хитлера да преиспита стратешку одбрану Италије , ова места би вероватно пала савезницима у руке након мањих чарки или можда чак и без отпора . . Савезници нису заузели Рим до 4. јуна 1944 . Хитлерова одлука је била коцка. Он није могао да зна да савезници неће оставити јаче снаге на Медитерану , у покушају да одсеку и униште немачке снаге на југу , као што су то учинили у свом неуспелом покушају да одсеку линије комуникација у Анциу . Иронично, Хитлер је одлучио да одржи линију Бернхард првенствено да спречи савезнике да иду на Балкан , иако се испоставило да Савезници нису имали намеру да иде тамо и иако би брзо освајање јужне и централне Италије могло да буде примамљиво за такав подухват .

COMMAND DECISIONS , 303 -323
Одговори

(11-11-2013, 02:49 AM)Chicot Пише:  ..
До маја 1943. Хитлер је изгубио Северну Африку и са њом преко 100.000 војника.
...

Кез

Додати још неку нулу, било би интересантније...

Хитлер је тамо могао да изгуби од 12.000 - 18.000 војника (ДО толико их било у три групе). А сад ме интересује, како то сад иде преко 100.000? Да су рекли ДО 100.000, па и да иде...

Ако су пак допуне (све то тамо суштински мизерија...), што аутори овог "хитлеровог" текста то ту раЧуњају, а на Истоку не?

Или су збројили и жабаре под хитлеровце, што такође НЕ РАЧУНАЈУ на Истоку - само по никад...

У ствари што више читам овај текст, све више видим колико су генерали после битке паметни, а нарочито западни...

Требали су да ударе на Балкану (очито), онда би Руси сигурно преплавили целу европу, ето слажем се!

Али Дража није хтео да им омогући безбедан Балкански боравак, па испаде он у сваком таквом случају крив...
Одговори

(11-11-2013, 03:32 PM)Лепи Бора Пише:  
(11-11-2013, 02:49 AM)Chicot Пише:  ..
До маја 1943. Хитлер је изгубио Северну Африку и са њом преко 100.000 војника.
...

Кез

Додати још неку нулу, било би интересантније...

Хитлер је тамо могао да изгуби од 12.000 - 18.000 војника (ДО толико их било у три групе). А сад ме интересује, како то сад иде преко 100.000? Да су рекли ДО 100.000, па и да иде...

...



Hm... ko ovde (vise) laze, pitanje je sad. :dodgy: Prema wikipediji 18.000 je samo broj poginulih nemackih vojnika ne racunavsi ranjene i zarobljene, dok je na strani Italijana poginulo 22.000 a zarobljeno 340.000.


Evo jos sa sajta Holokaust enciklopedije:

http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?...d=10007301

'During the entire North African campaign, the Germans and Italians suffered 620,000 casualties, while the British Commonwealth lost 220,000 men. American casualties in Tunisia alone totaled more than 18,500. The Allied victory in North Africa destroyed or neutralized nearly 900,000 German and Italian troops, opened a second front against the Axis, permitted the invasion of Sicily and the Italian mainland in the summer of 1943, and removed the Axis threat to the oilfields of the Middle East and to British supply lines to Asia and Africa. It was critically important to the course of World War II. '



P.S. Nego Boro, jeli to mrmot u tvom avataru? Кез
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним