[Романија]

Да није било пучиста , Срба данас не би било, јер су пучисти, односно подржали су пуч, сви који ће касније бити у четницима.

И одакле су четовали, из Британије?

Четници подржали пуч, а вођа пучиста на крају рата дошао да сведочи против Драже

Ваљда је као и 1941. радио на томе да „уклони издајнике“

Мислите на Душана Симовића ? Да он је сведочио против ђенерала Михаиловића зато што је Черчил хтео да смени ђен. Михаиловића са ђен. Симовићем и он је на то наравно пристао. Међутим , четници нису хтели ни да чују да им командује такав тип као што је Симовић. Е онда је Симовић решио да се освети. Дошао је у Београд и сведочио против ђен. Михаиловаћа 1946.

П.С. ђенерал Душан Симовић је најгори шеф Ђенерлаштаба наше војске у историји српског народа.

Дај извор за ово љеба ти, први пут чујем.

[Николај]

Рекао бих да је то још један мит, којим се нико озбиљно није бавио - да је већина народа (српског) подржала пуч. Чиме се то доказује? Већина народа, нарочито у руралним срединама, услед недостака масмедија, није уопште била свесна шта се догађа.

Мислим да нико никада није утврдио колико је то грађана изашло на улице Београда и других градова (нормално не тачан, али бар приближан број) па да се то упореди са бројем становника ондашњег Београда (350.000), или са укупним бројем грађана Краљевине Југославије, или макар са укупним бројем Срба.

Мада ни те бројке не би биле неки показатељ, јер је питање, и од тих што су изашли на улице, колики проценат је био упознат са оним што је потписано у Бечу (још један индикатор неспособности Павловог режима, што није грађанству објаснио шта се од нас тражило а шта смо успели да добијемо Тројним пактом). То је онда дало могућност разним типовима да ствари представљају на начин који им одговара.

То што је већина Срба после била уз Дражу, нема никакве везе са догађајима од 27. марта. Прво, околности су биле другачије, јер је Немац сада био окупатор, који стреља, пали, итд, и друго, Дража није био политичар, него војник-Солунац, а то је у очима Срба био сасвим другачији ред величина.

[Ултрадесничар]

Да није било пучиста , Срба данас не би било, јер су пучисти, односно подржали су пуч, сви који ће касније бити у четницима.

И одакле су четовали, из Британије?

Четници подржали пуч, а вођа пучиста на крају рата дошао да сведочи против Драже

Ваљда је као и 1941. радио на томе да „уклони издајнике“

Мислите на Душана Симовића ? Да он је сведочио против ђенерала Михаиловића зато што је Черчил хтео да смени ђен. Михаиловића са ђен. Симовићем и он је на то наравно пристао. Међутим , четници нису хтели ни да чују да им командује такав тип као што је Симовић. Е онда је Симовић решио да се освети. Дошао је у Београд и сведочио против ђен. Михаиловаћа 1946.

П.С. ђенерал Душан Симовић је најгори шеф Ђенерлаштаба наше војске у историји српског народа.

Дај извор за ово љеба ти, први пут чујем.

Мислим да сам то прочитао код Збораша С. Влаховића "Зборник докумената из Британске архиве", Бирмингем.

http://mondo.rs/a920605/Info/Srbija/Sudj...orija.html

[Бенито]

Рекао бих да је то још један мит, којим се нико озбиљно није бавио - да је већина народа (српског) подржала пуч. Чиме се то доказује? Већина народа, нарочито у руралним срединама, услед недостака масмедија, није уопште била свесна шта се догађа.

Мислим да нико никада није утврдио колико је то грађана изашло на улице Београда и других градова (нормално не тачан, али бар приближан број) па да се то упореди са бројем становника ондашњег Београда (350.000), или са укупним бројем грађана Краљевине Југославије, или макар са укупним бројем Срба.

Мада ни те бројке не би биле неки показатељ, јер је питање, и од тих што су изашли на улице, колики проценат је био упознат са оним што је потписано у Бечу (још један индикатор неспособности Павловог режима, што није грађанству објаснио шта се од нас тражило а шта смо успели да добијемо Тројним пактом). То је онда дало могућност разним типовима да ствари представљају на начин који им одговара.

То што је већина Срба после била уз Дражу, нема никакве везе са догађајима од 27. марта. Прво, околности су биле другачије, јер је Немац сада био окупатор, који стреља, пали, итд, и друго, Дража није био политичар, него војник-Солунац, а то је у очима Срба био сасвим другачији ред величина.

Николај, пошто си већ администратор, могао би целу ову комадину расправе око кнеза Павла пребацити у другу тему, јер јој овде није место.
Ајде сад да ти одговорим:
1. Пуч се догодио , дакле, није мит. Историјски мит је оно што се није догодило, а историјска легенда је догађај који се догодио, али су неке околности тог догађаја измишљене. Тако да у овом случају, где ти сумњаш у број присутних, може бити само легенда.
Али, то више због прецизности, није то толико важно.
2. По директиви партије, тек поподне тога дана, комунисти, а нарочито скојевци, требали су одмах да се прикључе народу и да агитују. Рифат Бурџевић звани Тршо је кренуо из студентског дома краљице Марије, али од масе народа није стигао даље него прекопута улице. Ту су га скојевци попели на нешто да би држао говор. После рата тај дом се звао по њему. Данас носи старо име. Ако не знаш налази се у Булевару краља Александра, изнад Вуковог споменика. Мислим да је то довољан пример колико је народа било.
3.Народ у "руралним" срединама је био одлично обавештени шта се догађа. Баш због недостатка масмедија,који би га масмедиоизовали. Најмање два-три радио-апарата имало је свако село, а био је пред сам рат и бум транзистора који су могли да се купе по пристојној цени. Народ је интересовало шта кажу краљ и патријарх, а не политички аналитичари. Додуше, знамо за трик са краљевим обраћањем, али то не мења на ствари, пошто и да је говорио не би ништа битно другачије рекао.
4. Лепо сам написао горе, али кад вас, као и мене, годинама уче погрешно, лако је после се играти и водити у разним правцима. Дакле, да поновим, неважно је да ли је народ био обавештен шта је потписано у Бечу ( а био је сасвим довољно обавештен), јер је споразум само био окидач за обарање неомиљеног кнеза. Демонстрације нису настале због споразума, тачније не само због споразума, него је главни разлог обарање кнеза. Већина Срба, што је показала масовност демонстрација, сматрала је владавину кнеза, од споразума са Мачеком, издајом тековина ослободилачких ратова 1912-1920, и рушењем главне тековине, а то је држава која је иза тих ратова настала.
Можда су ти Срби били наивни, глупи, можда су били заостали, али тако је било. И нема ту паковања како се нама данас свиђа.
5. Како нема везе са Дражом? Политички крем након пуча је СКК, а сви пучисти, па и тај Симовић, су у току рата били уз Дражу. И друго сви официри четници су били против потписивања приступања Тројном пакту. То је јасно као дан и не знам шта ти је ту спорно. Уосталом, и сам Дража је био за пуч.

---

Немој тако, то је вођа и главни организатор нашег славног пуча, кога је подржао васцели Српски народ широм планете земље, и који нам је "помогао да нађемо нашу душу"

Душан Симовић није ни вођа , ни главни организатор пуча, него је то био генерал Бора Мирковић.

[Николај]

По директиви партије, тек поподне тога дана, комунисти, а нарочито скојевци, требали су одмах да се прикључе народу и да агитују. Рифат Бурџевић звани Тршо је кренуо из студентског дома краљице Марије, али од масе народа није стигао даље него прекопута улице. Ту су га скојевци попели на нешто да би држао говор. После рата тај дом се звао по њему. Данас носи старо име. Ако не знаш налази се у Булевару краља Александра, изнад Вуковог споменика. Мислим да је то довољан пример колико је народа било.

Не остављаш могућност да су људи излазили и да виде шта се дешава напољу, него искључиво да дају подршку Симовићу? А и није то баш неки аргумент - било нас је од ове па чак до оне улице.

Народ у "руралним" срединама је био одлично обавештени шта се догађа. Баш због недостатка масмедија,који би га масмедиоизовали. Најмање два-три радио-апарата имало је свако село, а био је пред сам рат и бум транзистора који су могли да се купе по пристојној цени. 

Је л баш свако? Ево рецимо моје село је први радио-апарат добило тек после рата. Прича мој ћале како се окупио цео заселак да га виде кад га је неко из села купио, па онда одврну коло и играју док не попадају. А село је лежало на цариградском друму, поред важног железничког чворишта у Лапову, на путу који је повезивао Крагујевац са путем Београд-Ниш, и било је пре рата једно од највећих на територији данашње Србије, па и шире (преко 4500 становника). Могу мислити како су технички била опремљена села на Жабљаку и томе слично.

Лепо сам написао горе, али кад вас, као и мене, годинама уче погрешно, лако је после се играти и водити у разним правцима. Дакле, да поновим, неважно је да ли је народ био обавештен шта је потписано у Бечу ( а био је сасвим довољно обавештен), јер је споразум само био окидач за обарање неомиљеног кнеза. Демонстрације нису настале због споразума, тачније не само због споразума, него је главни разлог обарање кнеза. Већина Срба, што је показала масовност демонстрација, сматрала је владавину кнеза, од споразума са Мачеком, издајом тековина ослободилачких ратова 1912-1920, и рушењем главне тековине, а то је држава која је иза тих ратова настала.

Па је ли могуће да је “народ” (са српским интелектуалцима) више био изиритиран тиме што је потписан спасоносни споразум са претећом силом, него када је основана Бановина Хрватска две године раније? А шта ћемо са проширењем овлашћења те Бановине после пуча, од стране чувара “тековина ослободилачких ратова 1912-1920”? Видим да то сви заобилазе као маче око џигерице. Је л то значи да је одмах требало спровести нови пуч против пучиста?

Можда су ти Срби били наивни, глупи, можда су били заостали, али тако је било. И нема ту паковања како се нама данас свиђа.

Нико није рекао, или бар ја нисам рекао, да су били глупи и заостали. Али да су пучисти поступили непоштено, е то вала јесу, и то није посматрање из данашње перспективе, него из било које. И пре 2000 година и данас, ако је неко другог нападао због нечега, а онда и он сам радио исто, или горе, то сигурно није било понашање које је ишло уз чист образ, ни тада ни сада. Ако пљујеш Павла због Мачека, па овога брже боље зовеш и у своју владу, ако нападаш Павла због везивања за Немце, па одмах после пуча шаљеш емисаре Хитлеру и Мусолинију да им гарантујеш останак при Пакту, шта то говори о теби као човеку?

Како нема везе са Дражом? Политички крем након пуча је СКК, а сви пучисти, па и тај Симовић, су у току рата били уз Дражу. И друго сви официри четници су били против потписивања приступања Тројном пакту. То је јасно као дан и не знам шта ти је ту спорно. Уосталом, и сам Дража је био за пуч.

Ја сам рекао да то што је народ масовно био уз Дражу у рату, не значи да је масовно подржао Симовића 27. марта, и после тога. А да је народ стварно био тако добро обавештен, како тврдиш, и њега би испратили врло брзо након пуча.

[Милослав Самарџић]

4. Лепо сам написао горе, али кад вас, као и мене, годинама уче погрешно, лако је после се играти и водити у разним правцима. Дакле, да поновим, неважно је да ли је народ био обавештен шта је потписано у Бечу ( а био је сасвим довољно обавештен), јер је споразум само био окидач за обарање неомиљеног кнеза. Демонстрације нису настале због споразума, тачније не само због споразума, него је главни разлог обарање кнеза. Већина Срба, што је показала масовност демонстрација, сматрала је владавину кнеза, од споразума са Мачеком, издајом тековина ослободилачких ратова 1912-1920, и рушењем главне тековине, а то је држава која је иза тих ратова настала.
Можда су ти Срби били наивни, глупи, можда су били заостали, али тако је било. И нема ту паковања како се нама данас свиђа.

Тачно, кнез је био главни разлог, тј. његова политика уступака на штету Срба, прогона краљице, младог краља и најпопуларнијег политичара, с тим што се ово после тачке 1 све стављало под тачку 1 (уступци на штету Срба).
Колико је мени познато, већина је знала и била је за. Много су се читале новине тада, само у Крагујевцу је било неколико дневних листова.
Мислим да је важније питање: да ли су знали да ће да се зарати?
Колико је мени познато - знали су.
Из три разлога:
1. Већ се било заратило на све стране што је значило да ни нас неће да прескочи.
2. Већ је било много војске мобилисано, што је такође значило да ће да се зарати.
3. Владало је опште убеђење да су Швабе опет полуделе и да ће опет на нас.

Тако да, колико је мени познато, било је само питање да ли да се у рат уђе са омраженим кнезом и његовом владом или са способним људима. Јер у очима народа изгледало је да и без рата оде све на добош - тзв. капитулантска политика.

Да, чак се знало и за могуће злочине над Србима и зато су широм земље оснивана четничка удружења. Оно што се заиста није знало, то су размере будућег геноцида.

Оно што се такође није знало, је да је Недић окренуо систем одбране у потпуно погрешном смеру. Такође се није знало да пета колона није сузбијена у довољној мери (Хрвати, комунисти, фолксдојчери).

Веровало се да има снаге за јачи отпор и за успостављање фронта у планинама, у садејству са Британцима и Грцима.

[Бенито]

По директиви партије, тек поподне тога дана, комунисти, а нарочито скојевци, требали су одмах да се прикључе народу и да агитују. Рифат Бурџевић звани Тршо је кренуо из студентског дома краљице Марије, али од масе народа није стигао даље него прекопута улице. Ту су га скојевци попели на нешто да би држао говор. После рата тај дом се звао по њему. Данас носи старо име. Ако не знаш налази се у Булевару краља Александра, изнад Вуковог споменика. Мислим да је то довољан пример колико је народа било.

Не остављаш могућност да су људи излазили и да виде шта се дешава напољу, него искључиво да дају подршку Симовићу? А и није то баш неки аргумент - било нас је од ове па чак до оне улице.

Народ у "руралним" срединама је био одлично обавештени шта се догађа. Баш због недостатка масмедија,који би га масмедиоизовали. Најмање два-три радио-апарата имало је свако село, а био је пред сам рат и бум транзистора који су могли да се купе по пристојној цени. 

Је л баш свако? Ево рецимо моје село је први радио-апарат добило тек после рата. Прича мој ћале како се окупио цео заселак да га виде кад га је неко из села купио, па онда одврну коло и играју док не попадају. А село је лежало на цариградском друму, поред важног железничког чворишта у Лапову, на путу који је повезивао Крагујевац са путем Београд-Ниш, и било је пре рата једно од највећих на територији данашње Србије, па и шире (преко 4500 становника). Могу мислити како су технички била опремљена села на Жабљаку и томе слично.

Лепо сам написао горе, али кад вас, као и мене, годинама уче погрешно, лако је после се играти и водити у разним правцима. Дакле, да поновим, неважно је да ли је народ био обавештен шта је потписано у Бечу ( а био је сасвим довољно обавештен), јер је споразум само био окидач за обарање неомиљеног кнеза. Демонстрације нису настале због споразума, тачније не само због споразума, него је главни разлог обарање кнеза. Већина Срба, што је показала масовност демонстрација, сматрала је владавину кнеза, од споразума са Мачеком, издајом тековина ослободилачких ратова 1912-1920, и рушењем главне тековине, а то је држава која је иза тих ратова настала.

Па је ли могуће да је “народ” (са српским интелектуалцима) више био изиритиран тиме што је потписан спасоносни споразум са претећом силом, него када је основана Бановина Хрватска две године раније? А шта ћемо са проширењем овлашћења те Бановине после пуча, од стране чувара “тековина ослободилачких ратова 1912-1920”? Видим да то сви заобилазе као маче око џигерице. Је л то значи да је одмах требало спровести нови пуч против пучиста?

Можда су ти Срби били наивни, глупи, можда су били заостали, али тако је било. И нема ту паковања како се нама данас свиђа.

Нико није рекао, или бар ја нисам рекао, да су били глупи и заостали. Али да су пучисти поступили непоштено, е то вала јесу, и то није посматрање из данашње перспективе, него из било које. И пре 2000 година и данас, ако је неко другог нападао због нечега, а онда и он сам радио исто, или горе, то сигурно није било понашање које је ишло уз чист образ, ни тада ни сада. Ако пљујеш Павла због Мачека, па овога брже боље зовеш и у своју владу, ако нападаш Павла због везивања за Немце, па одмах после пуча шаљеш емисаре Хитлеру и Мусолинију да им гарантујеш останак при Пакту, шта то говори о теби као човеку?

Како нема везе са Дражом? Политички крем након пуча је СКК, а сви пучисти, па и тај Симовић, су у току рата били уз Дражу. И друго сви официри четници су били против потписивања приступања Тројном пакту. То је јасно као дан и не знам шта ти је ту спорно. Уосталом, и сам Дража је био за пуч.

Ја сам рекао да то што је народ масовно био уз Дражу у рату, не значи да је масовно подржао Симовића 27. марта, и после тога. А да је народ стварно био тако добро обавештен, како тврдиш, и њега би испратили врло брзо након пуча.

1. Народ није давао подршку Симовићу, него краљу Петру Другом.
2.Провери то за село. Кад сам истраживао, у разним крајевима, на то питање сам обратио посебну пажњу. Овако напамет, не могу да се сетим ниједног села да није имало радио-апарата.
3.Па, и рекао сам да је народ био изиритиран споразумом са Мачеком. Тада је почео , то је узрок пада кнеза Павла, а 25. март је повод .
4.Опет као под 3. Ти у клин, ја у плочу. Нигде нисам написао ни да су покварени , ни да су поштени. То је секундарно, периферно питање. Формирање Владе са Мачеком као потпредседником, и одлука да се сви споразуми поштују, па и приступање Тројном пакту, извињење Немцима због разбијања просторија Културбунда током демонстрација...., све су то јасни историјски докази смисла тог пуча. А то је обарање кнеза Павла, а не " провоцирање Немаца да нас бомбардују". Једноставно, Срби имају право да изаберу ко ће да им влада. Неће то одлучивати Немци.
5. Зашто толико инсистирате на Симовићу? Уклапа вам се у теорију? Народ је 27. марта масовно подржао краља Петра Другог, а исто је урадио и током рата.

[Милослав Самарџић]

Николај:
Ево рецимо моје село је први радио-апарат добило тек после рата. Прича мој ћале како се окупио цео заселак да га виде кад га је неко из села купио, па онда одврну коло и играју док не попадају. А село је лежало на цариградском друму, поред важног железничког чворишта у Лапову, на путу који је повезивао Крагујевац са путем Београд-Ниш, и било је пре рата једно од највећих на територији данашње Србије, па и шире (преко 4500 становника). Могу мислити како су технички била опремљена села на Жабљаку и томе слично.

- Војска је била по селима и сељаци су је после 25. марта гледали с презрењем због потписивања пакта са Хитлером, а после 27. марта са одушевљењем.

Николај:
Па је ли могуће да је “народ” (са српским интелектуалцима) више био изиритиран тиме што је потписан спасоносни споразум са претећом силом, него када је основана Бановина Хрватска две године раније?

- То апсолутно нико сем љотићеваца није видео као спасоносни споразум. Маса је то видела као срамни споразум, као још једну подвалу, још један уступак, који ће бити скупо плаћен, и морално и материјално. Сматрало се да ће Хитлер потписати шта год ради преваре.

[Николај]

Народ није давао подршку Симовићу, него краљу Петру Другом.

Па Петар је био суверен и пре 27. марта, какве везе он има са било чим?

Па, и рекао сам да је народ био изиритиран споразумом са Мачеком. Тада је почео , то је узрок пада кнеза Павла, а 25. март је повод

Како ли је тек био изиритиран кад је сазнао ко му је нови потпредседник владе?!

Формирање Владе са Мачеком као потпредседником, и одлука да се сви споразуми поштују, па и приступање Тројном пакту, извињење Немцима због разбијања просторија Културбунда током демонстрација...., све су то јасни историјски докази смисла тог пуча.

Мислиш бесмисла пуча?

А то је обарање кнеза Павла, а не " провоцирање Немаца да нас бомбардују". Једноставно, Срби имају право да изаберу ко ће да им влада. Неће то одлучивати Немци.

Процедура избора владара подразумева пљување аутомобила немачког амбасадора док се налази у њему и разбијање просторија немачких институција?

[Милослав Самарџић]

Никпкај, губиш из вида огромну мржњу према Швабама и широко распрострањено мишљење да само чекају моменат да нас нападну - са све својим савезницима около.

[Николај]

Војска је била по селима и сељаци су је после 25. марта гледали с презрењем због потписивања пакта са Хитлером, а после 27. марта са одушевљењем.

Их бре Милославе!
Па што војску, шта она има са 25. мартом?

[Бенито]

1. Суверен је постао 27. марта. До тада је имао три тутора.
2.Потпредседник, али не и копредседник. Ко каже да није био изиритиран?
3.Не, него подразумева победу једне листе на изборима, а онда супервизију тутора који себи даје овлашћења да обара носиоца листе и узима другог по реду са опозиционе, губитнички листе. Знам да ћеш рећи да су то и други радили, али разлика је у томе што су они били краљеви, а овај није.
И, ајде одговори, ја више теби нећу, јер је очигледно да нисмо сагласни. Жао ми је што већина Срба на тај начин гледа на догађаје везане за период након смрти краља Александра, јер то показује колико смо ми другачији него наш народ, тог и још ранијег времена.

[Николај]

Суверен је постао после очеве смрти, само је у његово име краљевску власт вршило намесништво, као његови заступници, јер је био малолетан. После пуча је само "проглашен пунолетним" (још један нонсенс) и крунисан.

Жао ми је што већина Срба на тај начин гледа на догађаје везане за период након смрти краља Александра, јер то показује колико смо ми другачији него наш народ, тог и још ранијег времена.

Зашто ми се стално импутира да ја вршим неку интерпретацију догађаја из марта и априла 1941. године. Ја уопште не дајем неко своје виђење ситуације, већ само наводим суве чињенице, а други нека извлаче закључке какве хоће.

Дакле, чињеница је да је Мачек ушао у нову владу, иако је он био "разлог" смене Павла.
Чињеница је да је Југославија остала при Пакту иако је то био други разлог за обарање кнеза.

Чињеница је да су Бановини проширене надлежности после пуча, иако је пружање уступака Хрватима навођено као разлог огорчености Срба против Павла.

Чињеница је да је Симовић тражио од отправника послова СССР-а да пошаљу своју војску на нашу територију као одбрану од евентуалног напада Немаца (који су били у пакту са Совјетима у то време), док с друге стране споразум од 25. марта не захтева пријем било каквих трупа на југословенску територију.

Е сад нека свако посматра ствари како год хоће.

[Громовник]

Душан Симовић није ни вођа , ни главни организатор пуча, него је то био генерал Бора Мирковић.

Још један "херој" који је запалио Србију, па брже-боље побегао што даље од ње

Никпкај, губиш из вида огромну мржњу према Швабама и широко распрострањено мишљење да само чекају моменат да нас нападну - са све својим савезницима около.

И шта кажеш, кад је већ тако - дај да их испровоцирамо онако људски, да имају и повода за то