(22-05-2017, 05:43 PM)Николај Пише: Рекао бих да је то још један мит, којим се нико озбиљно није бавио - да је већина народа (српског) подржала пуч. Чиме се то доказује? Већина народа, нарочито у руралним срединама, услед недостака масмедија, није уопште била свесна шта се догађа.
Мислим да нико никада није утврдио колико је то грађана изашло на улице Београда и других градова (нормално не тачан, али бар приближан број) па да се то упореди са бројем становника ондашњег Београда (350.000), или са укупним бројем грађана Краљевине Југославије, или макар са укупним бројем Срба.
Мада ни те бројке не би биле неки показатељ, јер је питање, и од тих што су изашли на улице, колики проценат је био упознат са оним што је потписано у Бечу (још један индикатор неспособности Павловог режима, што није грађанству објаснио шта се од нас тражило а шта смо успели да добијемо Тројним пактом). То је онда дало могућност разним типовима да ствари представљају на начин који им одговара.
То што је већина Срба после била уз Дражу, нема никакве везе са догађајима од 27. марта. Прво, околности су биле другачије, јер је Немац сада био окупатор, који стреља, пали, итд, и друго, Дража није био политичар, него војник-Солунац, а то је у очима Срба био сасвим другачији ред величина.
Николај, пошто си већ администратор, могао би целу ову комадину расправе око кнеза Павла пребацити у другу тему, јер јој овде није место.
Ајде сад да ти одговорим:
1. Пуч се догодио , дакле, није мит. Историјски мит је оно што се није догодило, а историјска легенда је догађај који се догодио, али су неке околности тог догађаја измишљене. Тако да у овом случају, где ти сумњаш у број присутних, може бити само легенда.
Али, то више због прецизности, није то толико важно.
2. По директиви партије, тек поподне тога дана, комунисти, а нарочито скојевци, требали су одмах да се прикључе народу и да агитују. Рифат Бурџевић звани Тршо је кренуо из студентског дома краљице Марије, али од масе народа није стигао даље него прекопута улице. Ту су га скојевци попели на нешто да би држао говор. После рата тај дом се звао по њему. Данас носи старо име. Ако не знаш налази се у Булевару краља Александра, изнад Вуковог споменика. Мислим да је то довољан пример колико је народа било.
3.Народ у "руралним" срединама је био одлично обавештени шта се догађа. Баш због недостатка масмедија,који би га масмедиоизовали. Најмање два-три радио-апарата имало је свако село, а био је пред сам рат и бум транзистора који су могли да се купе по пристојној цени. Народ је интересовало шта кажу краљ и патријарх, а не политички аналитичари. Додуше, знамо за трик са краљевим обраћањем, али то не мења на ствари, пошто и да је говорио не би ништа битно другачије рекао.
4. Лепо сам написао горе, али кад вас, као и мене, годинама уче погрешно, лако је после се играти и водити у разним правцима. Дакле, да поновим, неважно је да ли је народ био обавештен шта је потписано у Бечу ( а био је сасвим довољно обавештен), јер је споразум само био окидач за обарање неомиљеног кнеза. Демонстрације нису настале због споразума, тачније не само због споразума, него је главни разлог обарање кнеза. Већина Срба, што је показала масовност демонстрација, сматрала је владавину кнеза, од споразума са Мачеком, издајом тековина ослободилачких ратова 1912-1920, и рушењем главне тековине, а то је држава која је иза тих ратова настала.
Можда су ти Срби били наивни, глупи, можда су били заостали, али тако је било. И нема ту паковања како се нама данас свиђа.
5. Како нема везе са Дражом? Политички крем након пуча је СКК, а сви пучисти, па и тај Симовић, су у току рата били уз Дражу. И друго сви официри четници су били против потписивања приступања Тројном пакту. То је јасно као дан и не знам шта ти је ту спорно. Уосталом, и сам Дража је био за пуч.
(22-05-2017, 01:10 PM)Громовник Пише: Немој тако, то је вођа и главни организатор нашег славног пуча, кога је подржао васцели Српски народ широм планете земље, и који нам је "помогао да нађемо нашу душу" 
Душан Симовић није ни вођа , ни главни организатор пуча, него је то био генерал Бора Мирковић.