[ексрежисер]

Чини ми се да најмање слика има са југа Србије,шта је раѕлог томе,и где се моѕе наћи неко обимније дело о милешевском корпусу,поѕдрав.

Мислим да је то зато што још нису нађене. Нпр. за Источну Србију дао ми је једна човек који је сачувао, око 300. Иначе да ми није дао, било би најмање за Источну Србију. Практично би било углавном оно што је имао Кент.
Нисам чуо за књигу о милешевским корпусима.

Има она књига Пријепоље 1912-1945.Прокомунистичка је,а каква је могла бити,мада су наведени неки комунистички ѕлочини,као и ѕлочини муслиманске милиције.Такође,доста је поименце четника поменуто,па се неки мали моѕаик моѕе слоѕити.Међутим,мишљења сам да милешевски корпус уопште није оѕбиљно уѕет у раѕматрање у нашој причи.Ниједна књига,монографија,да не беше споменика Калаиту не би се ни поменули.Рекло би се,неправда свакако.

---

Чини ми се да најмање слика има са југа Србије,шта је раѕлог томе,и где се моѕе наћи неко обимније дело о милешевском корпусу,поѕдрав.

Мислим да је то зато што још нису нађене. Нпр. за Источну Србију дао ми је једна човек који је сачувао, око 300. Иначе да ми није дао, било би најмање за Источну Србију. Практично би било углавном оно што је имао Кент.
Нисам чуо за књигу о милешевским корпусима.

Има она књига Пријепоље 1912-1945.Прокомунистичка је,а каква је могла бити,мада су наведени неки комунистички ѕлочини,као и ѕлочини муслиманске милиције.Такође,доста је поименце четника поменуто,па се неки мали моѕаик моѕе слоѕити.Међутим,мишљења сам да милешевски корпус уопште није оѕбиљно уѕет у раѕматрање у нашој причи.Ниједна књига,монографија,да не беше споменика Калаиту не би се ни поменули.Рекло би се,неправда свакако.

[Милослав Самарџић]

Шта ми можете рећи о Шипчићевом учешћу у рату?
Хоће ли Вам бити доступна та БИА-на документа?

Шипчић се не помиње у ратним документима која сам гледао. Мислим да је био исувише млад и да није имао чин и положај.
Архив и даље не даје та документа, с образложењем да нису стигли још да их региструју, а нерегистрована грађа се не издаје. Сем институтима, и сл.

[ВојводаВук]

Како стоје ствари око Хусеина Ровчанина? Негде човек прочита да је био четник/сарађивао са четницима, а негде да је био изразито антисрпско настројен, односно на страни тамошње муслиманске милиције на страни шиптара/окупатора итд.

Шта је истина?

[Милослав Самарџић]

Како стоје ствари око Хусеина Ровчанина? Негде човек прочита да је био четник/сарађивао са четницима, а негде да је био изразито антисрпско настројен, односно на страни тамошње муслиманске милиције на страни шиптара/окупатора итд.

Шта је истина?

Био је и у муслиманској милицији, и са четницима.

[ексрежисер]

Превртљивац,који је радио како ветар дува.

[Шумадинац]

.
У ТОКУ ДАНАШЊЕ ЖУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ СА ЈЕДНИМ СОЦИОЛОГОМ (ИНАЧЕ, МОЈИМ ПОЗНАНИКОМ) ;

КРИТИКА МИЛОСЛАВА САМАРЏИЋА:



"Ово је главно и говори све, јер није једини. Нема оваквог дискурса пре ноторног Меморандума САНУ. Рехабилитација квислинга је саставни део рестаурације капитализма и то у свим пост-социјалистичким друштвима. Могло се с математичком тачношћу израчунати када ће се тачно јавити. Све потпуно исто раде и хрватски шарлатани с усташтвом. А сви иду ка ЕУ, они су већ тамо, Црна Гора и Србија све су ближе. Највише се ваља додворити (гле ироније!) Немцима, и садашњим и ондашњим. Чак и евроскептици не налазе утеху ни у чему другом сем у идеологији анти-антифашизма, антикомунизма, речју: антитоталитаризма. Једино је антикапитализам табуисан и заувек прогнан, јер порука као да гласи: „Будите четници, будите усташе, само не будите антикапиталисти!“


Појава рехабилитације колаборационизма изражава се као радикална негација претходног социјалистичког система и комунизма као идеологије, будући да су колаборационисти који су деловали током Другог светског рата на тлу Југославије политички и војно поражени 1945. од стране покрета који је био предвођен КПЈ. Ове рехабилитације у организованом облику готово и да нема без помоћи Западних демократија. И поменути М. Самарџић писао је из Америке. На тлу СФРЈ којој је распад неминован још од почетка седамдесетих година XX века, оваква верзије историје потребна је да оправда будућа ратна дејства у Босни, Хрватској итд.

Данас је антитоталитаризам потпуно потиснуо антикапитализам, антифашизам је национализован, а анти-антисоцијализам је ишчезао. С друге стане историчари хобисти, приучени новинари, а сви до једног класични ревизионисти, прећуткују важне и неоспорне чињенице. На пример:



1) Амнестија припадника ЈвуО који нису чинили злочине, а амнестирано је преко половине четника из Србије већ 1944. године и нешто мање 1945. Године (да не спомињемо оне добровољно прешли на партизанску, читај: победничку страну;


2) Четнички злочини над цивилима где предњаче масовни злочини над муслиманским становништвом у Србији, нпр. у Прибојском срезу, такође се багателизују и занемарују;


3) Истиче се срамно и бесправно суђење генералу Дражи, као да процес суђења амнестира од (потенцијалне) кривице. (Ово стриктно у историјском смислу, не у правном поимању кривичне одговорности.)"

[Милослав Самарџић]

Које је годиште?

[Шумадинац]

'79 је годиште.

И поред свег натезања то му је био закључак. Ваљало би да видимо твој детаљни коментар на ово, нарочито у вези ревизионизма и капитализма.

[Милослав Самарџић]

'79 је годиште.

И поред свег натезања то му је био закључак. Ваљало би да видимо твој детаљни коментар на ово, нарочито у вези ревизионизма и капитализма.

Штета! Да је 1940. и неко, или 1950. и неко...
Какав коментар? Ево Ватра је та генерација, овде је 10 година, ни један факат супротан ставовима Тита и партије није уважио. Неће ни тај, шта год да кажеш.

[Гатачки четник]

Милославе, да ли бисте могли кратко да повучете паралелу између устанка под вођством Радојице Перишића и Милорада Поповића у Гацку, и с друге стране устанка у Невесињу под командом Обрена Ивковића, који је датумски био нешто раније?

[ХраброСрце]

Милославе, да ли бисте могли кратко да повучете паралелу између устанка под вођством Радојице Перишића и Милорада Поповића у Гацку, и с друге стране устанка у Невесињу под командом Обрена Ивковића, који је датумски био нешто раније?

То имаш у књизи Сава Скока. Укратко, Обрен је организовао одбрану села Дрежањ од усташа, да не прођу као су свесни село - Удрежње; док су Перишић и Тепавчевић чувши шта се догодило у Коритима одлучили да нападну усташе. У оба случаја одбрана је била нужна, разлика у датуму је 2,3 дана. Општи напади на устале почињу после 22. јуна (кад се чуло да је заратила Русија - не Ссср м.п.). Тада у Гацку на чело устаника долазе Перишић и Поповић, у Невесињу Петар Самарџић, пор. Ђерић и остали.

[Перун]

Поручник Ђерић кога помињеш је из Биограда код Невесиња? Зна ли неко нешто више о њему?

[Милослав Самарџић]

Милославе, да ли бисте могли кратко да повучете паралелу између устанка под вођством Радојице Перишића и Милорада Поповића у Гацку, и с друге стране устанка у Невесињу под командом Обрена Ивковића, који је датумски био нешто раније?

То имаш у књизи Сава Скока. Укратко, Обрен је организовао одбрану села Дрежањ од усташа, да не прођу као су свесни село - Удрежње; док су Перишић и Тепавчевић чувши шта се догодило у Коритима одлучили да нападну усташе. У оба случаја одбрана је била нужна, разлика у датуму је 2,3 дана. Општи напади на устале почињу после 22. јуна (кад се чуло да је заратила Русија - не Ссср м.п.). Тада у Гацку на чело устаника долазе Перишић и Поповић, у Невесињу Петар Самарџић, пор. Ђерић и остали.

Не бих имао шта да додам.

[ХраброСрце]

Поручник Ђерић кога помињеш је из Биограда код Невесиња? Зна ли неко нешто више о њему?

Знам само да је био један од вођа устаника... И колико знам увијен је испред партизанског строја када им је дошао на преговоре. Мислим да га је убио лично Владо Шегрт (нисам сигуран 100%).