(24-03-2018, 06:26 PM)Милослав Самарџић Пише: (24-03-2018, 12:03 PM)Громовник Пише: Ни мени није јасан смисао ни контекст оваквих "шала". Поготово у рату.
Шта мислиш, који је први и највећи непријатељ војника?
Кад су ,,докони”, увек гледају да праве неку зајебанцију.
Ево да вам испричам једну од таквих.
Борци Другог батаљона Златиборске бригаде имали су обичај да се, при обаквим ситуацијама, порву са командантом, ппор. Марком Нинковићем. Сваки од њих знао је кад је прави тренутак да ,,попусти” како би га Нинковић оборио. Тако, једном приликом дође неки баја, Креманац, и преврну Нинковића као да је мало дете. Овоме не би свеједно и потеже пиштољ на новомобилисаног четника. Срећом, остали су правовремено интервенисали тако да се све смирило.
Што се тиче оваквих фотографија могу слободно рећи да их има доста. Пре свега мислим на оне на којима двојица четника позирају, један са подигнутим рукама а други са упереном пушком. Такође, има и оних на којима један четник другима приноси каму под врат и сл. На оваквим фотографијама јасно је да је у питању шала и то се јасно види на основу осмеха на њиховим лицима. Комунистима није било у интересу да овакве фотографије доспеју у јавност јер ће народ увидети праву природу те ,,игре”. Зато су форсирали ове на којима ,,клање” изгледа мало реалније. Другим речима, само су се надовезали на љота - пропаганду. Али ако се мало боље загледамо видећемо да се ,,жртва” уопште не бори за живот, да је опуштена па чак и да десну руку држи на рамену ,,кољача”. Особа која ,,жртву” држи на ноге овом јачином стискања не би ни врапца.