[Милослав Самарџић]

Имена су вероватно тачна. Радовановић је сигурно наишао и на име ''жртве'', али га није објавио, из очигледног разлога.
Мијалко Перишић ми је рекао сва та имане, али - нисам записао. Само знам да је мајка ''жртве'' - која се тада налазила негде као мобилисани партизан - дошла на суд и практично спасила живот овог са ножем.

[Бенито]

А знаш ли да је пре два-три месеца срушена кућа у којој су погинули Филип Ајдачић и његова двојица пратилаца. Иначе, фамилија чија је кућа је свашта доживела у протеклих 75 година. Било је самоубистава и којечега још. Мислим да нема мушког наследника, а човек је тада имао шесторо или седморо деце. То је било оправдање зашто их је одао.
У памет се Срби. Не окумљујте се ако не можете да носите такво бреме.

[Милослав Самарџић]

Нисам знао...

[Сипуљац]

Ма шта се мучите око идентификације, "другови" помно прате наш форум и одмах је ту експертска анализа

"L'Unità" то је лист некадашње Италијанске Комунистичке Партије и актуелно лист те левичарске партије која је учествовала у бомбардовању Србије.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/484834/Ita...-90-godina

Дошао и њима крај

[ЛукаЛоко]

Била ми је то лична сатисфакција, али нажалост највероватније биће само повремена. Лидер партије је већ најавио да ће доћи новчана помоћ да лист поново излази.
У Италији дневна штампа, и она приватна и она партијска, добије државни новац, а без обзира на то лист је пропао!
Тако је било и у време Комунистичке Партије, лист није могао да излази из штампарије без совјетског односно руског новца, а они и њихова деца сада невероватно воде антируску политику и лизају гузу Америма максимално.

[Николај]

[Николај]

Није непосредно везано за тему, али јесте индиректно, као пример како су се понашале неке "цивилизоване" војске за време Другог светског рата.


Члан посаде на америчком броду "USS PT-341" у тренуцима "разоноде" са лобањом јапанског војника, на Новој Гвинеји 30. априла 1944. године:




Јапански војник кога су Американци живог спалили бацачем пламена у тренутку када је хтео да се преда, излазећи из свог склоништа:




Одсечена глава јапанског војника убијеног напалмом коју су Американци натакли на његов уништени тенк, на Соломонским острвима 1943. године:




Посада на "USS New Jersey" шегачи се са голим јапанским заробљеником док риба палубу брода, децембра 1944. године:




Американци откувавају лобању јапанског војника да би је сачували као "трофеј":




Фотографија недеље у избору магазина "Лајф" од 22. маја 1944. године. Службеница из Аризоне писмом се захваљује момку из америчке морнарице на послатој лобањи јапанског војника:




Одсечена глава јапанског војника окачена на дрво:




Јапанска лобања на Тарави стављена поред табле са натписом "Регрутациона канцеларија":




Лобања јапанског војника стављена као "илустрација" поред знака упозорења да се приближавате опасној зони, негде на Пелелију:




Британски маринац са одсеченим главама на Малајима:

[Милослав Самарџић]

Американцима фале још само (нео)комунисти за серију чланака, песама, књига... као што их ми имамо само о Кондоровој глави, у причи која је неупоредива са овим што се види на приказаним сликама.
Нпр:
“Душан Радовић Кондор је заклан / Јер је клао. / На прагу команде, на самом прагу пакла, / Брат га заклане жртве ножем закла…“
Опширније:
http://www.pogledi.rs/kapetan-dusan-radovic-kondor/

[Николај]

Фотографије су потписане као "Припадници Грчких јединица са одсеченим главама македонских бораца":

[Felix]

Када су овако нешто чиниле делови високо организованих и дисциплинованих војски попут америчке и британске можемо тек да замислимо каква су зверства чиниле комунистичке герилске банде.

[Романија]

''Malo poznat detalj četničkih zločina: šišanje kao poseban oblik javnog ponižavanja.
Fotografija je nastala u čačanskom kraju 1943-1944.
Šišanje žena do kože četnici su praktikovali ne samo kao vid poniženja i stigmatizacije već i kao opomenu pred moguće klanje. U čačanskom kraju četnici su za vreme rata ubili 99 žena, od čega je 61 usmrćena klanjem (ostale su pretežno umrle od posledica batinanja koje je neretko bilo javno).''

[Бранке]

''Malo poznat detalj četničkih zločina: šišanje kao poseban oblik javnog ponižavanja.
Fotografija je nastala u čačanskom kraju 1943-1944.
Šišanje žena do kože četnici su praktikovali ne samo kao vid poniženja i stigmatizacije već i kao opomenu pred moguće klanje. U čačanskom kraju četnici su za vreme rata ubili 99 žena, od čega je 61 usmrćena klanjem (ostale su pretežno umrle od posledica batinanja koje je neretko bilo javno).''

На страну ове глупости са убијањем . . . шишање на ћелаво је одувек била казна за даме сумњивог морала,не само код нас него у целој Европи . . .

---

Фотографије су потписане као "Припадници Грчких јединица са одсеченим главама македонских бораца":

А чије су главе него словенске(српске) . . . толико о "браћи . . .

[Мргуд]

Мислим да је реч о грађанском рату у Грчкој, који није био ништа мање бруталан него југословенски.

[Милослав Самарџић]

Ова прва слика потписана је у књизи Јована Радовановића -
Четници кољу непознату особу, слева на десно -
Чедо Радовановић Комарац из Годечева, Гвозден Јовановић из Варде и Ратко Вукосављевић из Дуба.
13. нов. 1943. год.

Види се да је та прва слика настала у летње доба.