[Милослав Самарџић]

Да, ипак је чин потпуковника. То значи да је на сахрани говорио Матић.
Али на овој доле, први с десна треба да је Кораћ, а не Матић (други треба да је Словић).

Зато што је Матић био виши, а Кораћ нижи од Вучка, погледај кад су целе слике:

[Николај]

Могуће, мада је овај десно од Вучка погрбљен на слици, па не може баш прецизно да се одмери.

Беше постоји и једна Кораћева слика са Ђекићем у Ужицу?

[Романија]

Не схватам баш најбоље шта вам је дилема, али је Матић и горе и доле на слици. Горе стоји на нечему височијем него Вучко, тако да он није височији од њега, што показује доња слика.. Погледајте му поглед, потпуно исти и горе и доле.

---

А и тај десно је нижи од Вучка, што се види на овој

[Милослав Самарџић]

Не схватам баш најбоље шта вам је дилема, али је Матић и горе и доле на слици. Горе стоји на нечему височијем него Вучко, тако да он није височији од њега, што показује доња слика.. Погледајте му поглед, потпуно исти и горе и доле.

---

А и тај десно је нижи од Вучка, што се види на овој

На овој слици нема Матића, овде је Кораћ лево од Вучка.

[Милослав Самарџић]

На овој слици десно тешко може бити Матић из још једног разлога: тада, крајем 1941, није био са њима.
Али био је Глишић. То би дакле могли бити Глишић или Кораћ:

[Милослав Самарџић]

Можда је ово ипак Глишић:

[Романија]

Просто је невјероватно за колико много четника се не зна како су изгледали, чак и за официре, а за сваког народног хероја који ни основну школу није завршио постоји слика и опширна биографија, па макар погинуо и 1941.

[Жаре]

Није ту ништа чудно. До краја 80'-тих у мрклом мраку, од тада до данас у магли неокомунизма, нацизма, удбизма....

[Ковач1]

Да, ипак је чин потпуковника. То значи да је на сахрани говорио Матић.
Али на овој доле, први с десна треба да је Кораћ, а не Матић (други треба да је Словић).

Зато што је Матић био виши, а Кораћ нижи од Вучка, погледај кад су целе слике:

Нeвероватно је колико личе.

[Николај]

Ипак мислим да је Матић на обе.

[ватхра]

На слици су амерички авијатичари из Италије.

Један од њих носи шајкачу, кокарду и изгледа четнички нож.
(тачна имена и ознаке наведеног препуштам неком кога занима милитарија).

Ко би могао да буде на слици? Да није неко из Југословенског деташмана?

[Милослав Самарџић]

Ово је снимљено по слетању у Италију?
Ако су Вам при руци имена чланова југословенске делегације, могли бисмо да утврдимо елиминацијом познатих.

[Ковач1]

На слици су амерички авијатичари из Италије.

Један од њих носи шајкачу, кокарду и изгледа четнички нож.
(тачна имена и ознаке наведеног препуштам неком кога занима милитарија).

Ко би могао да буде на слици? Да није неко из Југословенског деташмана?

Распитао сам се код пријатеља са фејсбука у вези ножа који носи официр ВКЈ.Тај нож је користила ВКЈ у јужним крајевима:Пирот,Македонија итд.

[Милослав Самарџић]

Ипак мислим да је Матић на обе.

Та слика је сигурно настала пре 21. децембра 1941, јер је тада Вучко рањен, а када се вратио из болнице у Београду, имао је чин капетана прве класе.
На слици је дакле капетан.
Ево шта пише Момчило Матић у једном необјављеном писму, када је живео у Француској:

4. Од почетка немачке окупације Србије до 9. новембра радио сам у књиговодству фабрике авиона УТВА, чије је седиште било пренето у Београд - улица Краља Фердинанда број 9.
5. 9. новембра 1941. године, на позив тадашег претседника Српске владе у окупираној Србији, армијског ђенерала Милана Ђ. Недића, прихватио сам обавезу - дужност успостављања реда, безбедности и организовања власти на територији у југозападном делу Србије.
Тога дана - 9. новембра 1941. године - изашао сам на терен и у непрекидним
покретима и борбама 1. децембра 1941. године стигао сам на југозападну границу окупиране Србије, која је била одређена при расподели територије Краљевине Југославије после априлског рата. Пређени простор југозападне Србије био је организован, власти свуда успостављене и дат основ безбедности становништва и територије. Простор, који сам тада покривао распоредом својих снага, био је организован и у пуној безбедности, а територија окупиране Србије, са југозападне стране, заштићена од упада и терора комунистичких банди, које су бекством прешле на суседне територије и отуда покушавале повратак у Србију. Према овом простору окупиране Србије, на који сам са својом снагом задржао 1. децембра 1941. године, налазиле су се територије распарчане Краљевине Југославије додељене:
а) РАТОМ УСТАНОВЉЕНОЈ НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ и
б) Окупационим трупама Италијанске војне силе.
Обе ове територије, нама суседне, биле су без организоване власти и без икакве безбедности становништва - владало је потпуно безвлашће. Сем у две-три утврђене вароши у дубини ових територија, у којима су се затвориле и у страху живеле окупационе снаге Италијанске војне силе, сав остали простор био је под контролом комуниста, који су терорисали незаштићено становништво.
Током децембра 1941. године и јануара 1942. године, ми смо са својим снагама
очистили обе ове територије и до 9. фебруара 1942. године, дошли на домак
УТВРЂЕНИХ ВАРОШИ. И ту смо организовали власт, осигурали безбедност
становништву и старали смо се о његовим потребама. Управа ових области остала је у нашим (мојим) рукама све до дана хапшења од стране ГЕСТАПО-а, а на територијама је владао ред и мир.
Хапшење је извршено 6. марта 1943. године, кога су се дана и наше снаге разишле, а територија остала без заштите.
РАЗЛОГ ХАПШЕЊУ вероватно је баш тај, да сам ја у својој власти држао територије и њима суверено управљао, а које су припадале: НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ и Италијанској војној сили. А исто тако је вероватно, да се од те слободне територије између окупационих сила зазирало - остала је без контроле и надлежности. Надлежни нису били у моћи да одржавају власт и ред.
Ја ово претпостављам, али из оштре и немилосрдне истраге нисам могао да утврдим прави разлог моме хапшењу.
6. Остали боравци по затворима ГЕСТАПО-а у Немачкој уследили су због мојих
бекстава из транспората и припрема за ово у логорима.