Фотографије
- 27/03/2013
Неке активности од 1990. године до данас.
-
- Загорица код Тополе, 28. август 2018. Снимање интервјуа за филмове у Николи Калабићу и о Мисији ”Халјард”: Милослав Самарџић, сниматељ Срећко Дивић и Милан Николић
-
- Равна Гора, 5. мај 2018. Прво одавање поште Војске Србије генералу Дражи Михаиловићу. Говор Милослава Самарџића
-
- Равна Гора, 5. мај 2018. Прво одавање поште Војске Србије генералу Дражи Михаиловићу. Говор Милослава Самарџића
-
- Равна Гора, 5. мај 2018. Прво одавање поште Војске Србије генералу Дражи Михаиловићу. Говор Милослава Самарџића
-
- Равна Гора, 5. мај 2018. Прво одавање поште Војске Србије генералу Дражи Михаиловићу. Историјско салутирање
-
- Равна Гора, 5. мај 2018. Прво одавање поште Војске Србије генералу Дражи Михаиловићу. Додела захвалнице Генералшаба Милославу Самарџићу за помоћ у реализацији овог историјског догађаја.
-
- Петровац на Млави, 26. јануар 2018, промоција ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, у Библиотеци ”Ђура Јакшић”
-
- Петровац на Млави, 26. јануар 2018, промоција ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, у Библиотеци ”Ђура Јакшић”
-
- Петровац на Млави, 26. јануар 2018, промоција ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, у Библиотеци ”Ђура Јакшић”
-
- Петровац на Млави, 26. јануар 2018, промоција ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, у Библиотеци ”Ђура Јакшић”
-
- На Авали, 27. септембра 2017, током интервјуа са Ђурицом Крстићем. У средини сниматељ Предраг Рудовић
-
- Октобар 2016, Београд: Милослав Самарџић, Михајло Сотировић и Јерзи Олешковић, продуцент ТВ Пољска. Током снимања за филм ”Дража – четник” о мајору Драгану Сотировићу (Михајло је његов син). Филм је више пута репризиран у Пољској, али је одбијен на фестивалу у Београду.
-
- Јул 2016, Београд, црква Покрова пресвете Богородице у Кајмакчаланској улици: Снимање за филм о Дражи (ово је била ”Дражина црква”, поред је Брегалничка улица).
-
- Јул 2016, поред јаме Понор, Миљевина, Зеленгора: Изјаве за епизоде Босљанска голгота ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”
-
- Јул 2016, Зеленгора: Изјава за епизоде ”Босанска голгота” ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”
-
- Јул 2016, река Босут, Срем: Изјава за епизоде ”Црвени терор” ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”
-
- Равна Гора, истог дана, са представницима Организације српских четника ”Равна Гора”, Месни одбор Хамилтон, Канада
-
- Франкфурт на Мајни, 13. марта 2016: Илија Клишанин, Милослав Самарџић и Никола Бербаков, графички уредник ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”
-
- Диселдорф, истог дана, испред цркве у чијој сали је била промоција ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, као и књига у издању ”Погледа”
-
- Диселдорф, 12. марта 2016. Илија Клишанин, председник Покрета српских четника Равне Горе за СР Немачку, додељује плакету Милославу Самарџићу
-
- Крагујевац, 13. фебруара 2016, снимање изјава за епизоде 1-12 ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”
-
- Крагујевац, 13. фебруар 2016, после снимања изјава за еп. 1-12. С лева на десно: Дивић, Крстић, Самарџић, Крсмановић
-
- Пролеће 2015, снимање изјаве крај пута Дервента – Брод. Овде је била линија усташких бункера, коју су четници пробили априла 1945.
-
- Пролеће 2015, снимање изјаве у Прњавору. Прњавор су четници накратко преотели од партизана, априла 1945.
-
- Пролеће 2015, снимање изјаве у Модричи, за епизоде 15. и 16 ТВ серије ”Краљевина Југославија…” Модричи су четници ослободили од усташа на Српску нову годину 1995.
-
- У обиласку Манастира Копорин крај Велике Плане, 24. априла 2015: Милослав Самарџић и мр Бојан Крстић. Обилазак Манастира је део фестивалске манифестације
-
- Приликом обиласка Етвно села. Милослав Самарџић и Никола Лоренцин. Проф. Лоренцин је једна од оснивача фестивала ”Златна буклија”
-
- Обилазак Етно села крај Велике Плане, део фестивалске манифестације: Мр Бојан Крстић, Драган Вучковић, Никола и Вера Лоренцин и Милослав Самарџић
-
- Биоскоп у Великој Плани, 24. април 2015. С лева на десно: Мр Бојан Крстић, Драган Вучковић, Милослав Самарџић и директор фестивала Живомир Михајловић
-
- Са снимања за документарни филм ”Краљевина Југославија у Другом свтетском рату, Белановица, септембра 2014. године.
-
- Са снимања за документарац, Крушевац, августа 2014. Лево је зграда суда, која се види на слици од 14. октобра 1944, када су грађани изашли да поздраве ослобођење града
-
- Са снимања за други серијал документарца ”Краљевина Југославија у Другом светском рату” (епизоде 7-12), августа 2014. године. Западна Морава, место где се септембра 1944. одиграла Битка на Западној Морави, односно Битка на Парцанској коси, између Расинско-топличке групе корпуса и Друге пролетерске дивизије.
-
- Прањани, 15. септембра 2013. Приликом снимања документарне ТВ серије ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”. Испред овог звоника говорио је Дража, 6. септембра 1944.
-
- Београд, 9. јул 2013: Драгољуб Дража Бркљач из Сиднеја (Српски четници Аустралије), Милослав Самарџић и Влада Ђукић из Београда.
-
- Београд, 11. јул 2011. Снимање интервјуа за филм ”Суђење столећа”. На тренутак сам заузео место режисера, јер овај саговорник има мању трему преда мном, пошто је мој пријатељ. Али ту је и режисер, Ивица Видановић – у десном углу; све држи под контролом…
-
- Београд, Хотел ”Зира”, 13. септембар 2011. Научни скуп у организацији ”Белог дела” из Русије. ”Бело дело” негује традиције царске Русије. Износим свој ”доклад” (реферат)
-
- Београд, Хотел ”Зира”, 13. септембар 2011. Научни скуп у организацији ”Белог дела” из Русије. ”Бело дело” негује традиције царске Русије. Износим свој ”доклад” (реферат)
-
- Београд, Хотел ”Зира”, 13. септембар 2011. Научни скуп у организацији ”Белог дела” из Русије. ”Бело дело” негује традиције царске Русије. Износим свој ”доклад” (реферат)
-
- У Хотелу ”Зира”, на свечаној вечери, са руским специјалитетима. Био сам једини Србин (сем конобара). Говори професор московског државног универзитета, уредник прве руске историје 20. века, др Андереј Зубов. Једна од најбољих беседа коју сам чуо! ”Има нас мало, али наш значај већи је од нашег броја, јер ми смо жар из кога ће плануни ватра, семе из ког ће проклијати многи плодови…”
-
- Београд, 29. октобра 2010, испред Вишег суда. Овог дана одржано је једно од рочишта у процесу рехабилитације ђенерала Драже (ја сам један од подносилаца захтева). На слици је спашени амерички пилот Милтон Френд, који се пријавио као сведок и дошао из Америке о свом трошку. Ширли Френд, Милтонова супруга, је овековечила тренутак када сам њеном мужу поклонио књигу о спашавању пилота на енглеском језику
-
- Београд, испред Хотела ”Балкан”, 23. августа 2010. Део екипе са сајта форума ”Погледа”: Херцеговац, Самарџић, Унук народног непријатеља, Милутин и Коста
-
- Испред билборда у Београду, поред Хотела ”Москва”, 2009. Постављена је серија билборда поводом изласка из штампе књиге ”Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија”, а тзв. антифашисти све су их гађали црвеном бојом…
-
- Београд, 2009, са једне трибине у организацији Српске либералне странке. Тада су организовали више трибина и округлих столова на којима сам учествовао. Снимио је неко из публике
-
- Истом приликом. Говори пенз. пуковник Драган Крсмановић. Био је начелник Војног архива и ту смо се упознали
-
- Београд, 2008. Милослав Самарџић и Вук Бојовић: кафа уочи снимања интервјуа за ТВ ”Арт”. Вук је дуго година имао своју емисију на овој телевизији. Мајор Никола Бојовић је његов стриц
-
- Просторије Равногорског покрета у Лапову, 2008. Први с десна је поп Горан, трећи Слободан Костадиновић из Париза, четврти ја
-
- Милослав Самарџић, Дражин унук Војислав и Никола Живковић из Берлина, недашњи дописник ”Погледа”. У Београду, мислим 2007.
-
- Рудник, 9. маја 2010, испред куће Банета Јевтића. Горњи ред: Самарџић, пуковник Крсмановић, Пика, новинарка из Љубљане, капетан Урош Шуштерич, Јевђа, Борис Томашич из Љубаљне, тада председник Равногорског гибања Словеније. Доњи ред: Војвода Бане и Јуриј Левец – још један Словенац. Овде се окупљамо барем једном годишње, обично два пута. Бане је велики колекционар, објавио је неколико књига.
-
- Серија поштанских марака из Чешке. Марке је поручио и платио инжењер Рене Каза из Чешке, читалац, велики присталица ђенерала Драже. После неколико година долазио је на Рудник. Фин човек, скроман, љубитељ природе. Долазио је са ћерком. Доста добро говори српски
-
- Исте вечери, трибина у биоскопу у Лапову: Блажа Божић, четнички омладинац, Милослав Самарџић, Бошко Обрадовић, поп Горан (у то време чувени ”Алефшин” са разних сајтова)
-
- Аранђеловац, ресторан ”Александар”, 2004. Вечера после трибине о злочинима комуниста, одржане у препуном биоскопу. За совром је митрополит Амфилохије, лево је владика Јован, десно јереј Џомић. До владике седи прерано преминули глумац Данило Лазовић
-
- Хотел ”Равна Гора”, Лондон, 2004. Свечани ручак за Дражин дан. Милослав Самарџић са четницима Динарске дивизије. Лево од мене седи Миленко Торбица, преко пута Србо Шаре, пратилац војводе Ђујића
-
- Истог дана, у Цркви Св. Сава. Десно је Рајко Јовановић, легенда српске емиграције у Британији. Дугогодишњи управник Хотела ”Равна Гора”, сада у пензији. Рођен је у Рековцу, завршио је гимназију у Крагујевцу
-
- Истог дана, у Дому епископа Николаја, који се налази поред цркве. Десно је председник ПСЧ за Велику Британију, Милан Стојсављевић. Током рата официр Динарске дивизије. На жалост, преминуо је 2012. године. Био је изузетна личност. Бојим се да нема таквих у нашој генерацији! Ове године био сам главни говорник за Дражин дан
-
- Следеће вечери, у Дому епископа Николаја, са Рајком Јовановићем и четницима Динарске дивизије после промоције првог тома књиге ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”. Десном руком грлим Илију Блешића
-
- Чувени Хотел ”Равна Гора”. Иза оне куће лево живи Марк Нофлер, а позади је кућа Џоан Ролинг, са огромним двориштем. Ово је Нотинг хил!
-
- Тих дана, на гробу Слободана Јовановића, на гробљу Кенсл грин. Једна од најдражих фотографија! У међувремену, посмртни остаци Слободана Јовановића пренети су у Београд
-
- У Грошници код Крагујевца, 2003. Са Петром Раданом, његовом супругом Милицом, и пензионисаним свештеником који је пронашао гроб његовог стрица. Петар је био у Грошници и Крагујевцу пред рат, као дечак, у рату је био омладинац Динарске четничке дивизије, сада је познати емигрант у Канади
-
- Сараново код Тополе, 2003. Милослав Самарџић и мајор Александар Милошевић, командант 2. шумадијског корпуса, приликом његове прве посете родном селу од 1946. године
-
- Крагујевац, 2001. Илија Стевановић из Чикага, током рата командос, приликом једине посете Србији, и Милослав Самарџић
-
- Ниш, кафана ”Синђелић”, 2001, са капетаном Радомиром Петровићем Кентом, приликом његовог јединог повратка у Србију
-
- Пајазитово, 1998, испред цркве коју су подигли четници. Др Влада Кнежевић и Милослав Самарџић. Влада је после рата робијао као антикомунистички омладинац. Он је братанац чувене браће Кнежевић, а оца Јована, проту, стрељали су му Немци 21. октобра 1941. у Шумарицама, као првог шумадијског равногорца. Интервју са њим објављујем у другом тому ”Разговора…”
-
- Пајазитово, 1998, испред цркве коју су подигли четници. Милослав Самарџић и потпоручник Гарде Божа Панић из Пајазитова (”четничка тврђава”)
-
- На Метином брду код Крагујевца, 1998. Зоран Богдановић из Чикага, Милослав Самарџић и Драгиша Тодоровић. Овде је био логор у коме је Драгиша робијао после 1944, као четник. Емигрирао је у Канаду, а у ово време вратио се у родни Сењ
-
- У редакцији ”Погледа”, негде око 1998. Мијалко Перишић из Косјерића, четник Пожешког корпуса, и Милослав Самарџић
-
- На хиландарском путу, са монахом Серафимом. Памтим поподневну службу у Милутиновој цркви. Један од најлепших доживљаја!
-
- Милослав Самарџић и академик Игор Шафаревич из Русије, у редакцији ”Погледа”, негде 1994. Објавили смо Шафаревичеву књигу ”Русофобија”, тада смо имали промоцију на ПМФ-у. На жалост, посета је била слаба, није смело то да се рекламира, као ни да се објави та књига (зато је и дошла до нас). Ако не највећи, Шаваревич је тада био свакако један од највећих руских интелектуалаца. Питао сам га може ли Русија да нам помогне, а он је крајње озбиљно одговорио: ”Више може да помогне Србија Русији, него Русија Србији!”
-
- Редакција ”Погледа”, 1992. или 1993. Наташа Јовановић, Милослав Самарџић, др Војсилав Шешељ, Томислав Николић. Ко је тада могао претпоставити да ће 20 година касније Шешељ бити у Хагу, а Николић председник…
-
- Лондон, 1992. Са капетаном Миломиром Коларевићем. Био је командант 4. јуришног корпуса и члан Врховне команде једно време – дакле, официр на највишем положају ког сам срео. Интервју са њим биће објављен у ”Разговорима…” 3. том
-
- У Лондону, истом приликом. Организација ”Млади четници” организовала је тада добротворни бал у корист ”Погледа”
-
- Милослав Самарџић, принцеза Катарина, престолонаследник Александар. На зиду су ”Погледи”, али и ”Време”, ”Борба”… Лош знак!
-
- Александар, Софија, принц Владимир, Милослав и Богдан. Иза је непрозирна завеса, стављена по препоруци британске полиције… А ту је био и телохранитељ. Принц је живео негде далеко, на периферији, Богдан је једва нашао ту кућу. И ово наравано по препоруци полиције, због претњи које је добијао. Хвала Богу, то је све сада прошлост
-
- На гробу принца Андрије, испред Нове Грачанице, Либертвил, 1991. Од свих Карађорђевића, емигранти су највише хвалили принца Андрију, који је почетком те године погинуо под неразјашњеним околностима (угушио се у ауту, у гаражи, од угљендиоксида из ауспуха…)
-
- У билиотеци штампарије ПСЧ у Вајнони. Овде и у библиотеци СНО добио сам много књига. Морао сам да купим два огромна кофера за њих.
-
- Трибина у Манастиру Св. Симеон Мироточиви у Чикагу, августа 1991. Било је око 400 људи. У средини је Душко Ћурчић, који је као дечак био четнички курир
-
- Трибина у Торонту, августа 1991. Лево је Маринко Маријан, Јевђевићев четник, а десно Милан Стојановић, уредник радио часа на српском
-
- Бинбрук код Хамилтона, црквено имање на коме је Организација српских четника ”Равна Гора” обележавала Дражин дан. Те године, 1991, био сам главни говорник
-
- Истом приликом, предвече, са члановима СПО-а из Хамилтона. Тада је у емиграцији било много чланова СПО-а
-
- Хамилтон, Канада, августа 1991. Чика Милун Миловановић испред свог ”линколна”. Интервју са њим објавићу у ”Разговорима са равногорцима”, 3. том.
-
- Дом омладине у Београду, крајем 1990. или почетком 1991. Једна од многих промоција ”Погледа”, углавном пред пуним салама. Овде је била пуна. Са моје десне стране су наши тадашњи најеминентнији сарадници, академик Никола Милошевић и др Коста Чавошки. Први с лева заменик – Драган Ћирић
-
- Истом приликом. Први с десна седи Веран Матић. Био је уредник Радија Б-92, тада локалног, и наш сарадник. Моје колеге и ја више пута смо гостовали на том радију. После су се ствари мало промениле…
-
- Равна Гора, 13. маја 1990. Први излазак на Равну Гору. Било нас је мало, јер је милиције било много, враћали су људе…
-
- Истом приликом, претресају нам кола. Даница је прва с лева, ја сам трећи (фармерке). Ови што снимају су са Телевизије Београд и то је увече било у ТВ Дневнику, у 19,30, са неким ужасним коментаром, а онда је ишла репортажа из села Вранић…
-
- Истом приликом. Даница лево, Вук у средини, ја десно. Милиција около, не дају напред. Испред мене је торба, а у њој диктафон који сам неприметно укључио и све снимио… Клечи, у плавом џемперу, песник Костић. Кад је командир милиције командовао: ”Милицијо, поступи но наређењу!” – у оном тренутку пре него што су они кренули на нас, са шлемовима и у пуној ратној опреми, у том тренутку тишине зачуо се само његов крајње озбиљан глас: ”Мене метак неће, то је опште познато!”
-
- Милослав Самарџић, Вук Драшковић и Богдан Видаковић. Ово је било у Лондону, у Дому епископа Николаја, марта 1990. Драшковић и ја ишли смо код престолонаследника, па смо успут одржали три предавања
-
- Београд, Теразије, раног пролећа 1990. Стево Кангрга, Милослав Самарџић и Мане Срдић. Стево и Мане су Јевђевићеви четници, функционери Организације српских четника ”Равна Гора” из Канаде. Сазнали су за ”Погледе” и дошли да се упознамо. Били су први четници из емиграције са којима сам се срео (осим рођака). И данас смо у контакту
-
- Студентски дом у Крагујевцу, 27. или 28. фебруар 1990, увече. Ово је било после првог опозиционог митинга у Србији од 1945. Одржан је на игралишту ПМФ-а, било је неколико хиљада људи. Окупљање је, као, тада било слободно, али само када се поднесе захтев милицији – са печатом. А сви печати су били у рукама комуниста. Осим печата ”Погледа”, листа студената крагујевачког универзитета… Тако сам се потписао, ударио печат и пријавио скуп Српске народне одбране. После смо вечерали у студентском дому. С лева на десно: Милослав Самарџић, Даница и Вук Драшковић, човек из СНО, из Пазове, Жорж