Biography / Биографија
Фотографије Милослава Самарџића, клик ОВДЕ.
Видео Милослав Самарџић, клик ОВДЕ.
Miloslav Samardzic was born on 22nd November 1963 in Aleksandrovac, Serbia and graduated in Economics at the University of Kragujevac in 1989. While studying, in the winter of 1983/84 he completed a course at the “Vecernje Novosti” School of Journalism and subsequently became their correspondent in Kragujevac. Samardzic joined “Pogledi” – a journal of Kragujevac University Students, in 1984 and left “Vecernje Novosti” as his critical articles on the ruling regime were not published. At the end 1985, he became an editor of a section “The University” in “Pogledi” and 1987 editor-in-chief; Samardzic stayed on at this post with brief interruptions until the termination of the journal’s publication in 2005.
“Pogledi” was the first magazine which published texts about the multi-party system in Socialist Yugoslavia (1988). It was the first journal to publish the “Proposal to Abolish the Law of J. B. Tito’s Person and Work Protection” (1988) and the first affirmative article about General Drazha Mihailovic (1989). “Pogledi” became the first opposition media in Serbia, immediately following legitimation of the multi-party system in the end 1989. In June of 1990 “Pogledi” reached 200000 copies in circulation and became the best-selling and most read socio-political journal in Yugoslavia.
In the Fall of 1990 “Pogledi” was the first to point to the communists’ war and post-war crimes. “Thanks to this” and some other critical articles, Samardzic found himself in court more than 100 times. He was indicted of verbal offenses and defamation in printed media, but never convicted. From 1986 through 1993, Samardzic was summoned to hundreds of so-called “informative talks” by the secret police.
Samardzic published more than 1000 articles in “Pogledi” and dozens of papers he wrote for and still writes.
Samardzic researched archival materials in a number of museums and archives and his greatest scientific achievement is certainly the five volume work “General Drazha Mihailovic and “The History of the Chetnik Movement”. This work is undoubtedly the most comprehensive and most documented History project of WWII in Yugoslavia (about 3000 pages and 8000 footnotes). At the same time, it is a best-selling book – over 150000 copies sold.
Meanwhile, Samardzic shows interest in linguistics and literature; from 1997, he has been a member of the Association of Writers of Serbia and contributed to many documentary TV serials. At present, Samardzic works on the documentary movie “Serbs Between Hitler, Stalin and Churchill” he wrote the screenplay for.
Translated books:
– “Sodelovanje partizanov z okupatorjem“ (2012, 2013).
– ”The Kingdom of Yugoslavia in World War II” / ”Le Royaume de Yougoslavie dans la Seconde Guerre mondiale” (2013),
-Tragiques paques 1944. (2017),
-WWII in the Balkans: The actual history (2017),
-The Serbs against the Wehrmacht (2018).
Miloslav Samardzic lives and works in Kragujevac, Serbia. E-mail pogledikg@gmail.com
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ”Погледе”, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ”Новости” напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у ”Погледима” постаје уредник рубрике ”Универзитет”, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.
У уводнику из фебруарског броја ”Погледа” 1988. Самарџић је објавио коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У уводнику мајског броја 1989. објавио је ”Предлог за укидање закона о заштити имена и лика Ј. Б. Тита” – први предлог те врсте у земљи. У новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у злату.
Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији, којима ”Погледи” уступају простор и тако постају прво опозиционо гласило.
Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника Александра Карађорђевића српским новинама.
Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990. достиже тираж од 200.000 примерака. ”Погледи” су тада били најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен 1990. године ”Погледи” први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.
”Погледи” су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.
У ”Погледима”, као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.
Као уредник издавачког сектора ”Погледа”, објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.
У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ”Тајне ‘Вукове реформе”’, а 2007. први роман ”Борачки крш”. Те године постао је члан Удружења књижевника Србије.
Објавио је следећа дела:
– ”Ђаци на Голом отоку” (1989),
– ”Краљ је наш” (1992),
– ”Две Србије” (1993),
– ”Тајне Вукове реформе” (1995. и 1997),
– ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),
– ”Забрањени очеви у исповестима своје деце” (прво издање 1998, друго допуњено 2003),
– ”Истина о Калабићу” (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),
– „Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945), Књиге 1– 2“ (2006, друго дигитално издање 2013, друго измењено и допуњено штампано издање 2019),
– „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,
– „Борачи крш“ (2007),
– ”Војвода Момчило Ђујић и Динарска четничка дивизија” (2008, друго дигитално издање 2013),
– „Ђенерал Дража – Војвода Ђујић, ратна преписка“ (2009),
– “Фалсификати комунистичке историје“ (2010, измењено и допуњено издање 2018),
– “Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова“ (2011, друго дигитално издање 2013),
– “Срби против Вермахта – непозната немачка документа“ (2011, друго дигитално издање 2013),
– “Разговори са равногорцима“ (први том 2011, други 2012, трећи 2013),
– “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака“ (2012),
– ”Како је Словенија изгубила Истру” (2013, дигитално издање),
– ”Америчке мисије на Балкану” (2013, дигитално издање),
– ”Истина о Титовим партизанима” (2013, дигитално издање),
– ”Фалсификати ТВ серије Равна Гора” (2014),
– ”Мајор Палошевић” (2014),
– ”Забрањена историја” (2017),
– ”Књига о Рачићу” (2018),
– „Ђенерал“ (2022).
Илустрована историографска дела:
– „Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000 слика“ (први том 1998; друго издање 2019, други том 2000, трећи 2002, четврти 2012),
– „Албум ђенерала Драже“ (2008),
– „Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде“ (2009),
– “Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика“ (2012).
Документарни филмови и ТВ серије:
– „Равногорска читанка“ (2000), сарадник,
– „Више од пола века – Кент“ (2002), сарадник,
– „Записи из Равногорског покрета“ (2007), сарадник,
– ‘’Краљевина Југославија у Другом светском рату” (2014-2017), сценарио и режија,
– ”Прогнани” (2018), сценарио и режија,
– ”Генерал Дража Михаиловић (2018), сценарио и режија,
– ”Заиста отписани” (2019), сценарио и режија,
– ”Приче из музеја” (прва сезона 2020), сценарио и режија,
– ”Никола Калабић” (2020), сценарио и режија,
– ”Приче из музеја” (друга сезона 2021), сценарио и режија,
– ”Војвода Ђујић” (2021), сценарио и режија,
– ”Приче из музеја” (трећа сезона 2022), сценарио и режија,
– ”Мисија Халијард” (2022), сценарио и режија,
– ”Истина о стрељању у Крагујевцу 1941” (2022), сценарио и режија,
– ”Војвода Јевђевић” (2023), сценарио и режија.
Играни филмови:
– ”Опкољени” (2022), сценарио и режија.
Новине и часописи
Писао је за више новина и часописа (”Вечерње новости”, НОН, НИН, ”Српска борба”, ”Светлост”…). Сада је уредник ”Српских новина” (Чикаго), дописник ”Слободе” (Чикаго) и француског часописа ”Magazinе 39/45” (Париз).
Преведена дела
На словеначком:
– “Sodelovanje partizanov z okupatorjem“ (2012. прво издање, 2013. друго).
На енглеском и француском:
– ”The Kingdom of Yugoslavia in World War II”, односно ”Le Royaume de Yougoslavie dans la Seconde Guerre mondiale” (2013).
На енглеском:
-WWII in the Balkans: The actual history (2017),
-The Serbs against the Wehrmacht (2018).
На француском:
-Tragiques paques 1944. (2017),
– ”Au coeur de la Serbie” (2023).
Награде:
– Награда за остварење од посебног историографског подухвата за епизоду ”Краљ Петар, Черчил и Рузвелт” документарца ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, на 18. фестивалу европског и независног филма у Новом Саду 2014.
– Гранд при за документарац ”Краљевина Југославија у Другом светском рату”, на 10. међународном фестивалу ”Златна буклија” у Великој Плани 2015, у категорији ”Уметност – историја”
– Главна награда за сценарио за документарни филм ”Генерал Дража Михаиловић”, на 14. међународном фестивалу “Златна буклија“ у Великој Плани 2019. године.
– Прва награда ”Златна буклија, на 16. међународном фестивалу ”Златна буклија” у Великој Плани 2021, за епизоду ”Средњи век” ТВ серије ”Приче из музеја”.
– Прва награда ”Златна буклија, на 17. међународном фестивалу ”Златна буклија” у Великој Плани 2022, за филм ”Мисија Халијард”.
Живи и ради у Крагујевцу. Има двоје деце.
Контакт
