Ј. Б. Тито на листи највећих убица света
Ј. Б. Тито на листи највећих убица света
Тек када је тај монструозни пројект, који је на”ињен на Западу и уба”ен у Русију, обавио посао, о комунистима се по”ело реално говорити
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Прошло је четврт века од смрти диктатора комунистичке Југославије Јосипа Броза Тита. Биће занимљиво видети како ће 4. маја такозвани ”левичари” – а заправо замаскирани комунисти – обележити ову годишњицу. Нема сумње да ће Брозу још једном исказати поштовање у својим бројним медијима, као и на јавним скуповима, а многи свакако и у ”кући цвећа”. И нема сумње да ће брозна историја још једном бити силно фалсификована.
Међутим, ствари се окрећу како на Истоку, тако и на Западу. Очигледно, Западу више нису потребни комунизам и комунисти, јер је нашао нове начине за разарање земаља потенцијалних жртава. Тако се недавно Јосип Броз први пут нашао на листи највећих убица у историји света, објављеној у САД-у (видети: www.freedomsnest.com/rummel_murders.html). Та листа код нас, наравно, није много позната и тешко да ће је ико поменути 4. маја. Осим можда поново на дискусијама на нашем сајту њњњ.погледи.цо.џу, где сам је видео. А одмах потом и поменуо на трибини у Чачку, у организацији ”Двери српских”, која је као једну од тема имала управо пригодно – али уистину пригодно – обележавање годишњице смрти диктатора (неки стари комунисти, видевши Брозову слику на плакатима, а не уочивши добро текст, такође су се нашли у публици; међутим, брзо су отишли).
Дакле, листа највећих убица у историји света изгледа овако.
Убедљиво први је Стаљин, који је одговоран за 42,6 милиона жртава. На другом месту је још један комуниста, Мао Це Тунг, са 37,8 милиона жртава. Трећи је Хитлер (20,9), четврти Чанг Кај Шек (10,2), пети Лењин (4 милиона жртава), шести је Јапанац Тојо Хидеки (3,9), седми Пол Пот из Камбоџе (2,4), осми Јахи Кан из Пакистана (1,5), а девети Јосип Броз са 1.172.000 жртава.
Наравно, цифра наведена за Броза није тачна, као ни девета позиција. Наиме, испред Броза на листи највећих светских убица је његов, овде заборављени, сународник Анте Павелић. Када је о Брозовим жртвама реч, као поуздан се може узети податак да су његове паравојне формације директно ликвидирале преко 100.000 цивила и ратних заробљеника, а индиректно још и више (намерно изводећи српску омладину пред немачке цеви на Сремском фронту, изазивајући окупаторске одмазде, саботирајући српски отпор хрватским усташама, итд).
Важнија од наведених грешака приређивача листе је чињеница да на Западу долази до промене начина размишљања о Јосипу Брозу. Наиме, Запад је одиграо одлучујућу улогу приликом његовог довођења на власт, потом га је помагао и на крају му одао велику почаст слањем репрезентативних делегација на сахрану. У старијим западним историјама Броз је био позитиван лик а његови злочини нису помињани. То исто се, у ствари, на Западу дешавало и са Лењином и Стаљином. Док су убијали милионе Руса, они су у западним престоницама слављени и хваљени на сва уста. (Ову реченицу потребно је поновити још једном: Док су убијали милионе Руса, Лењин и Стаљин су у западним престоницама слављени и хваљени на сва уста.)
Тек када је тај монструозни пројект, који је начињен на Западу – Збигњев Бжежински назива комунизам ”западноевропским учењем” – и убачен у Русију, обавио посао, о комунистима се почело реално говорити. Међутим, ни на Западу, а још мање код нас, сем у појединим књигама још није дошло до тачног рангирања тоталитарних идеологија 20. века. Дакле, најгори је комунизам, следи нацизам, док је на трећем месту фашизам. Због одсуства тачног рангирања идеологија, још смо сведоци таквих апсурда да комунисти славе и величају своју борбу против фашизма. На страну чињеница да је борба домаћих комуниста против фашизма била лажна. Они су се заправо борили за власт, ометајући притом борбу за слободу и демократију, а против тоталитарних идеологија, и левих и десних, коју су водили српски четници. На страну и чињеница да су термин ”борба против фашизма” комунисти узели како би избегли помињање националсоцијализма (скраћено: нацизма), који већ у имену указује на извесну сличност са њима. Али, позивајући се на борбу против фашизма, комунисти нам се директно изругују саопштавајући заправо да су се борили против једног зла да би донели друго, много веће. Јер, наведена листа највећих убица показује да су комунисти убили пет пута више људи него нацисти, а неупоредиво више него фашисти. Отуда њихова ”борба против фашизма” није ништа до маскирање борбе за комунизам – дакле за најгору идеологију 20. века.
Обележавање ”борбе против фашизма” на Западу – који због својих негдашњих ”савезника” комуниста такође избегава реч нацизам – сада има за циљ маскирање борбе за нову тоталитарну идеологију која се у међувремену појавила – глобализам. Глобализам је, дакле, данас оно што су некада били нацизам и фашизам, док се нови демократски отпор назива – антиглобализам. Наравно, ово не значи да више није потребна опрезност према погубним идеологијама 20. века, иако је мала вероватноћа да ће, на пример, преостали малобројни љубитељи кукастог крста једном успети да обнове нацизам.
Наравно, поменути веб сајт није једини западни извор који указује да је комунизам гори од нацизма. Поменути Збигњев Бжежински у књизи ”Велики промашај” пише: ”Стаљин је био вероватно највећи масовни убица у људској историји, који је статистички гледано засенио чак и Хитлера”.
Бжежински не објашњава зашто је Стаљин само ”статистички гледано” био већи убица од Хитлера и како је, на крају крајева, оваква формулација уопште логички могућа?
После њега, паралелу је направио Џон Л. Гедис у књизи ”Хладни рат”, који је одређенији:
”Број жртава Стаљинове политике пре (наглашено у оригиналу – прим. М.С) Другог светског рата – данас се у томе слажу и у Русији и на Западу – износио је између 17 и 22 милиона – преко два пута више од броја Хитлерових жртава у холокаусту”.
(БРОЈ 266, АПРИЛ 2005)
