Како су комунисти фалсификовали Кесеровићев говор на суђењу
- 23/03/2013
Како су комунисти фалсификовали Кесеровићев говор на суђењу
ПИШЕ: Александар ДИНЧИЋ
Случајно сам на сајту нашао одсечак са Кесеровићевог суђења у Београду.
Извор: http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
Каже се:
U optužnici se kaže da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu Koste Pećanca i da me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam u to vreme izrekao smrtnu kaznu trojici. To je tačno… Posle kapitulacije bivše jugoslovenske vojske doneo sam odluku da se posle povlačenja iz Caribroda, gde sam bio kao komandant bataljona, ne predajem neprijatelju, nego da organizujem narod na otpor protiv okupatora, što sam i učinio. Počeo sam prikupljati oficire i podoficire po srezu kruševačkom. Naišao sam na vrlo dobar odziv. Pomoglo mi je to što sam u Kruševcu služio četiri i po godine i što je za to vreme kroz moje ruke, kroz moj bataljon, prošlo oko dvadeset hiljada obveznika. Ljudi su shvatili celu stvar dobro i primili se posla. Posle izvesnog vremena ja sam pokušao da uhvatim vezu bilo sa kojom organizacijom u mojoj neposrednoj blizini, da se povežem sa ostalima. Doznao sam da se na Sokolovcu nalazio Kosta Pećanac, sa nekoliko svojih ljudi. Pošao sam zajedno sa mojim načelnikom štaba, potporučnikom Radivojem Milivojevićem, i na Sokolovcu našao sam Kostu Pećanca. Izložio sam mu stanje na mome rejonu i pripreme koje sam izvršio. On mi je rekao da je vrlo srećan što ima ljudi koji misle na dobro naroda i otadžbine i što su odbegli u šumu da povedu borbu protiv okupatora. Pokazao mi je tom prilikom punomoćje izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generala Cukavca, koji mu je naredio, u ime Vrhovne komande, da u otadžbini produži četničku akciju. Tom prilikom postavio me je za komandanta Rasinskog odreda… Dao mi je neka uputstva i direktive, mnogo nije imao šta da daje. Ja sam mu rekao da i u drugim oblastima ima povoljnog terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaća i Žitkovca, postavio je za komandanta potpukovnika Milutina Radovića, koji se docnije izdvojio iz organizacije. U to vreme, jun — juli 1941. godine, koliko ja znam, Kosta Pećanac nije bio izdajnik. Za Dražu još nisam znao, ni za njegovu organizaciju… O sporazumu znam kada je Kosta Pećanac otišao za Bukulju, mislim u avgastu mesecu, da je napravio sporazum o nenapadanju… Po izjavi potporučnika Radojevića, on se, Kosta Pećanac, obavezao da neće napadati Nemce… a isto tako obavezao se da će se zajedno sa okupatorom boriti protiv partizana. To je bilo meseca avgusta 1941. godine… Mislim da je zaključen i pismeni ugovor, ali ja to nisam video …
Да почнем.
Погледајте како комунисти фалсификују Кесеровића покушавајући да га направе убицом још од почетка?
„U optužnici se kaže da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu Koste Pećanca i da me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam u to vreme izrekao smrtnu kaznu trojici.“
Ово је Кесеровић могао да изјави само ако је имао неке опијате у себи, или ако му је неко то дописао. Истина није таква.
Кесеровић никада не би рекао да се ставио под командом Пећанца јула 1941. године и да је то тачно што су му комунисти рекли.
Радећи Расински корпус Југословенске војске и сакупљајући грађу, нашао сам следеће:
1.Расински четнички одред је први одред који је створен у Србији. Другог одреда није било тада када је он настао.
2.Расински одред је створен 20. априла 1941. године, а тада је Кесеровић и приступио Кости Пећанцу јер он то и наводи.
Евентуалних података о настанку неког четничког или војног одреда пре 20. априла нисам нашао. Наравно, прва већа војна група која је створена и оформљена после потписаног примирја била је она у Босни коју је окупио ђенералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић и која је била најбројнија од свих војничких група у то време.
Међутим, дуго времена се сматрало да је први четнички одред који је настао на подручју Јужне Србије, а самим тим и у читавој Србији био Јабланички четнички одред под командом инжењеријског мајора Крсте Михајловића, војводе Јабланичког. Као датум стварања овог одреда наводи се 19 .април 1941. године, али радило се о великој забуни. Тада је мајор Михајловић само постављен за команданта Јабланичког одреда и војводу Јабланичког али није имао људства, већ га је тек требало прикупити, док с друге стране код мајора Кесеровића није била таква ситуација пошто је он већ имао једну групу људи са којом се уочи и после примирја кретао у околини Крушевца где је његов Пук и сачекао објаву о прекиду непријатељстава (Народни Музеј града Лесковца, инвентарни број документа 1219).
Како нисам нашао неких података о настанку неког четничког одреда у Србији пре 20. априла 1941. године, закључио сам и то сам навео у свом раду да се Расински четнички одред мора сматрати као први створени одред непредате војске у читавој Србији.
Ево навода где Кесеровић пише Кости Пећанцу када је постао његов потчињени и када му је настао одред:
„За нови декрет и објаву дајем Вам следеће податке:
Драгутин Кесеровић, пешадијски мајор, командант 1. батаљона 12. пешадијског пука “Цара Лазара”, ступио у Ваш одред 20. априла 1941.године.
Рејон за организацију:Копаонички, Жупски, Расински и Крушевачки срез-десна обала реке Расине укључујући село Разбојну-Гркљан и општину Витановачку, поред овога села која припадају општини Јасичкој преко Западне Мораве.“
(АВИИ, Нда, к.33. ф.13.рег.бр.8/7, преписа има као микрофилма и у Крушевачком архиву)
Према томе, комунисти су „УМЕТНУЛИ“ мајору Кесеровићу реченицу „У оптужници се каже да сам се јула месеца 1941. године ставио под коамнду Косте Пећанца и да ме је он поставио за војводу расинског, као и да сам у то време изрекао смртну казну тројици. То је тачно“
У истину, Кесеровић је 20. априла 1941. године створио Расински четнички одред и ставио се под командом Косте Пећанца а не јула.
Зашто су комунисти ставили јула?
Врло лако да се открије.
Они нису могли да пишу како је Кесеровић деловао још у априлу 1941. године и морали су да му „помере“ деловање за који месец унапред, када су и они изашли на историјску позорницу.
Даље:
Pošao sam zajedno sa mojim načelnikom štaba, potporučnikom Radivojem Milivojevićem, i na Sokolovcu našao sam Kostu Pećanca. Izložio sam mu stanje na mome rejonu i pripreme koje sam izvršio. On mi je rekao da je vrlo srećan što ima ljudi koji misle na dobro naroda i otadžbine i što su odbegli u šumu da povedu borbu protiv okupatora. Pokazao mi je tom prilikom punomoćje izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generala Cukavca, koji mu je naredio, u ime Vrhovne komande, da u otadžbini produži četničku akciju. Tom prilikom postavio me je za komandanta Rasinskog odreda…
Колико лажи само?
Из овога стоји да је он ишао на планини Соколовици (а не Соколовцу, то је као небо и земља—моја примедба) јула 1941. године јер каже он, тј комунисти. да је јула стао под Пећанчеву команду.
Драгутин Кесеровић је као што рекох ово могао да каже само ако је имао неке опијате у себи или ако су му штимовали записник, а штимовали су га јер се ништа не слаже.
Као прво, није њега никада Коста Пећанац поставио за команданта Расинског четничког одреда јер је он тај одред сам створио од људи из 12. Пешадијског пука, бегунаца из Завода у Обилићево и Равњака и других. Коста Пећанац је само констатовао оно што му је писао, да је 20. априла он био већ под његовом командом и није ни било потребно да му то потврђује јула 1941. године, али комунисти су морали да имају покриће за његово јулско придруживање Кости Пећанцу па су ово уметнули. Ово Кесеровић није могао да каже. У то сам 120% сигуран.
У записнику како сам видео има његових речи, али су комунисти нешто додавали и нешто филовали. То се из авиона види.
Он се заиста састао на Соколовачким планинама са Пећанцем али то није било јула. Према сведочанству његовог пратиоца Свете Динчића из Добрича тај састанак је одржан почетком августа 1941. године, а не јула.
(Записник са саслушања Светислава Динчића у Нишу 1946. године, ИАН, фонд Козара, Микрофиш бр.9)
У јулу је то било неизводљиво јер му је штаб половином тога месеца био у селу Мајдево, а пре тога око Великих Купаца а Соколовачке планине су према Куршумлији и то се никако није могло догодити. Раздаљина је велика. То и хронике потврђују и лоцирају га ту:Мајдево—Попово, а не на Соколовици. Е почетком августа је могао јер се вероватно кретао преко Мајдева—Попове—Богишта—Џепнице према Куршумлији. Из хроника се тачно види да се од средине јула кретао све више према Куршумлији (дакле ишао је у сусрет Пећанцу) и да је августа 100% био на Соколовици. Вероватно почетком августа јер је Пећанац већ 24. августа потписао споразум са Краусом, а средином августа Кесеровића хронике лоцирају на подручју Гркљана—дакле вратио се са Соколовице на свој терен.
То сам ја прецизно навео у мојој књизи која је у рукопису. Његов штаб пажљиво пратим где се креће и где је боравио.
Кесеровић није постављен јула 1941. године на Соколовици за кдт-а Расинског одреда. Он је постављен када је и створио тај одред—20.априла 1941. године.
Вероватно је Кесеровић рекао на суђењу тај датум или месец, а комунисти то померили за још 3 месеца унапред. Да се Власи не сете…
Даље:
Dao mi je neka uputstva i direktive, mnogo nije imao šta da daje. Ja sam mu rekao da i u drugim oblastima ima povoljnog terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaća i Žitkovca, postavio je za komandanta potpukovnika Milutina Radovića, koji se docnije izdvojio iz organizacije.
Још један фалсификат. Потпуковник Радојевић се никада није одвојио из организације, а да се и Кесеровић из ње није одвојио. Одвојили су се заједно и то око 15 септембра 1941. године када је Пећанац заробио жандармеријског поднаредника Драгутина Шашића из Крушевца и држао га у притвору. Када је Шашић пуштен, дошао је код Кесровића и Кесеровић је увидео да је Пећанац почео да му заробљава људство и да је то дефинитивни крај Дакле, 14. септембра 1941. године је Кесеровић написао последње писмо Пећанцу (делови писма сам цитирао где каже када је стао под његову команду), онда је дошао Шашић и ту је био крај. Кесеровић се онда повезао са Љубом Новаковићем који је био у манастиру Љубостиња код Владике Николаја Велимировића. Више се нису Кесеровић и Пећанац дописивали.
(ИАТ-Прокупље, инв.бр.345.Записник са саслушања четника Миладина Абрамовића Абисинца у Прокупљу 1947. године)
Ово је био јефтини комунистички трик да кажу како је Кесеровић после Радојевићевог одвајања и даље остао под командом Пећанца јер он—Кесеровић каже:
„Милутина Радојевића, који се доцније одвојио из организације…“
А заправо Кесеровић и Радојевић су били стално у дописима када су се одвојили и то је вероватно Кесеровић рекао, али није ушло у записник.
Ево нпр. како је потпуковник Радојевић 24.9 упутио један писмени акт командиру жандармеријске станице у великом Шиљеговцу:
„У вези наређења К-та свих четничких одреда. Стр.Пов. бр.20 од 18.9.1941. са свим својим људима и целокупнм наоружањем, прикључите се нашем одреду ради дејства против окупатора у целој земљи. Војвода Сталаћки, потпуковник Милутин Б.Радојевић.“
(ИА.Крушевац, инв.бр,234/2—1)
И Кесеровић је тих дана био у тешком положају, нарочито после напада на Крушевац. Ево шта је он писао војводи Мики Јастребу 26.9:
„Тешке часове преживљујем. Ја по наређењу нападам нашег вековног непријатеља; а од нашег брата очекујем нож у леђа. Куда то води? Ја мислим да си ти истог мишљења као и ја да се не сме ни помислити да будемо слуге Немцима и ђенерала Недића. Позвао сам те да данас помогнеш, али у последњем моменту ствар се обрће сасвим у супротном правцу, тако да се делегат везује од Костиних људи, да се моја фамилија хвата и злоставља, која је избегла од смрти која им је припремана од стране Немаца.“
(ИА.Крушевац, инв бр.213)
И не само то. Комунисти су још нешто прогутали када се ради о заједничкој сарадњи Кесеровића и Милутина Радојевића. То је онај познати апел српском народу који је Милослав Самарџић поставио на форуму.
Он је настао у селу Оџаци 28. септембра 1941. После ослобођења Трстеника (истерани Пећанчеви четници—моја примедба), мајор Кесеровић и потпуковник Радојевић се сусрећу у Оџацима и осуђују издају Косте Пећанца и Милана Недића, а потом шаљу проглас српском народу у којем га позивају на устанак
И то је свакако Кесеровић изјавио на суђењу и наравно то није ушло у белешке. Према томе, констатација Кесеровићева (читај комунистичка) да се Радојевић оделио од организације Пећанца, а он (Кесеровић) остао је лаж! То Кесеровић никада не би рекао на суђењу јер је неистина. То је само покушај комуниста да га задрже вештачки под командом Пећанца, да му натоваре на врат све што је овај радио, а овај то морао да прихвата јер је био под његовом командом.
Даље:
Po izvršenom sporazumu potpukovnik Radović izvestio ga je da on ne pristaje na sporazum koji je potpisao Kosta Pećanac, pa da i mi to isto, ostali komandanti, ne činimo. Ja isto tako nisam priznao taj sporazum …
Po naređenju Koste Pećanca imalo je da se obrazuju sudovi..(три тачке су уобичајне када се ради о скраћеном стенограму).
Tek posle napada na Kruševac saznao sam da postoji partizanski odred, Rasinski odred …
И ово је лаж! И те како је Кесеровић знао да је постојао Расински одред и пре напада на Крушевац. Он је створен јула 1941. године. Кесеровић је чак у пратњи Милутина Радојевића и Љубе Новаковића отишао у Бован на договор са командантом тога одреда Милојем Закићем о нападу на Крушевац, а сем тога и партизански делегати су долазили са Љубом Новаковићем на договор још раније код Љубостиње јер у сам манастир нису смели да кроче, него ту 4-5 км од њега. Ту је потекла мисао о нападу на Крушевац.
Ово је опет повазано са неучешћем Расинског партизанског одреда у нападу на Крушевац јер онда се партизани ваде да Кесеровић није знао да они нису ни постојали, па тако није било велике штете од пропасти напада. А било је и те како. Није срушен железнички мост код Мрзенице и немачки тенкови су прешли преко њега и ударили Кесееровића у леђа због чега је и морао да одступи.
Даље:
Prisustvovao sam 21. septembra u selu Strmcu zakletvi šest hiljada regruta. Po povratku sa to zakletve našao sam u štabu generala Novakovića, koji mi je izdao opšte naređenje za opšti ustanak u Šumadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci. Ja sam imao da izvršim organizaciju i da sa svojim odredom zauzmem Kruševac. Raspisao sam naređenje o mobilizaciji da bi se prikupile trupe. Tom prilikom sam naredio komandantu žandarmeriske čete, smatrajući da je nacionalan čovek, to jest javio sam mu da ću izvršiti napad na Kruševac, i to noću između 22. i 23. po naređenju generala Novakovića.
Све је неистина осим за заклетву у Стрмцима. Највише обратите пажњу на ово:
„Po povratku sa to zakletve našao sam u štabu generala Novakovića, koji mi je izdao opšte naređenje za opšti ustanak u Šumadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci.“
Овде се виде нелогичности. Ако неко скупи људе дан или два дана уочи напада на Крушевац како он може тек да добије директиву од некога да нападне град? Ваљда се он већ спрема да га нападне?
Да скратим. Комунисти су фалсификовали када се Кесеровић састао са Новаковићем јер им је циљ био да прогласе напад брзоплетим, тиме и неорганизованим, и да ИМАЈУ АЛИБИ ЗБОГ СВОГ НЕУЧЕСТВОВАЊА
Далеко од тога да се Кесеровић састао са Новаковићем како пише 21. септембра и да је добио наређење да нападне Крушевац.
Недићевска документа кажу:
18. ов (септембра) примећен је одметнички мајор Кесеровић у друштву са једним генералом југословенске војске недалеко од Љубостиње.
(АВИИ, НДа, к.32. ф.1.рег.бр.1/4)
Заправо, тада је састанак Кесеровића и Новаковића одржан у манастиру Љубостиња и на њему је био присутан Владика Николај Велимировић. На том састанку Новаковић је предложио Кесеровићу да и партизани учествују. Све се завршило тако што је осигуран састанак са партизанима (преко курира Абрамовића—Абисинца) и Кесеровић у пратњи Љубе Новаковића (који се тада већ састајао са партизанима) одлази у Бован на разговор. Састанак је одржан 19. септембра, дакле већ сутрадан јер су и Кесеровић и Новаковић путовали сеоским колима и брзо су стигли Уз пут им се придружио и Милутин Радојевић. Неки сведоци кажу да су јахали коње и да су брзо галопирали, али то је поред свих немачких патрола било практично немогуће. Истина је да су путовали као сељаци-колима.
Према томе, Кесеровић се састао са Љубом Новаковићем 18. септембра и тада је и чуо за постојање пуковника Михаиловића у З.Србији и добио директиве да нападне Крушевац.
Само у комунистичким намештањима се он састао са Новаковићем 21. септембра 1941, тада добио наређење да нападне Крушевац, отишао до Стрмаца, наредио покрет и већ је 22. био око Крушевца, да би га 23. напао. То је оно што су комунисти и желели— да прогласе траљаве припреме за напад на град, па су због тих траљавости и пропали сви покушаји да се град узме. У истину, они су тражили алиби за своје неучествовање и издају—четници се понапијали, побркали датуме и сјурили се у Крушевац (ово није са суђења, већ касније када се говорило о нападу на Крушевац).
Наређење Кесеровићу није издао Новаковић како пише 21. септембра већ 4 дана раније, а за четири дана свашта бива. То је жуљило комунисте—добра организација (коју је Кесеровић већ имао), спремљеност, духовност бораца и жеља за ослобођењем па су мало премештали датуме.
Даље:
. Tražio sam da me u toku napada pomogne sa svojim žandarmima, to jest svojom borbom u samoj varoši. Dodao sam da, ako mu to nije mogućno, onda da saopšti žandarmima da se pre pola noći kako ko može udalji i da dođe u oblast Paševičke šume. Plan sam bio stvorio, još nisam uhvatio vezu sa komandantom Roćkom iz stalaćkog odreda…. Napad je zakasnio iz razloga što Gočki odred nije došao. Trebalo je početi u noći između 22. i 23, a medutim 23. Nemci izvrše prepad. Nemaca je bilo oko 5 do 600… Po izjavama ljudi iz samoga grada, i nađenim leševima koje ranjenih, koje poginulih, bilo je 190, a zarobio sam oko 29 “zorki”… Ja sam skoro bio zauzeo Kruševac. Jedino je bilo još otpora u jednoj gimnaziji. Trebalo je da Gočki odred zatvori svoj sektor. Ja sam docnije bio sprečen pristizanjem nemačkah pojačanja iz Stalaća i Kraljeva … Ja sam morao da prekinem, jer mi Stalaćki odred nije uopšte dolazio, a znao sam da će Nemcima stići pojačanje, da će biti tenkova i rušenja zgrada i da će me najzad, odbaciti.
Милослав Самарџић је већ у својој студији о Борбама четника против Усташа и Немаца написао да су комунисти променили име одреда који није долазио Кесеровићу у помоћ у нападу на Крушевац што је такође истина и то ноторна. То је био по њиховим речима Сталаћки—дакле потенцирали су на Радојевића, а Кесеровић је вероватно рекао да му није Расински партизански одред долазио у помоћ јер Сталаћки партизански одред тада није постојао, и не само тада него никада.
Дакле, и ту су комунисти преправљали.
Ја бих додао још нешто. Погледајте овај навод:
„…. Napad je zakasnio iz razloga što Gočki odred nije došao.“
Сада су комунисти убацили још један „издајнички одред“ који је заказао—Гочки четнички одред Богдана Гордића.
Нема докумената из којих се види да је Кесеровић терао Гордића да нападне Крушевац. Прво то је било нерентабилно јер је Гочки одред требао као Пећанчев одред да буде нека врста заштитнице ако напад не успе, да се у њему прикрију четници како не би били прогоњени од окупатора. Друго, Кесеровић је већ имао 300 наоружаних бораца, плус нови мобилисани, плус други одреди итд. Гочки му није требао. Али комунисти су одсекли још нешто.
У нападу је учествовао и Великојастребачки четнички одред војводе Мике Јастреба и Рибарски одред под командом мајора Добривоја Маринковића што је Кесеровић свакако морао да зна и рекао је, али су махери то одсекли. Кесеровић се у време напада на Крушевац налазио у селу Пепељевци.
Даље:
Posle borbi na Kruševcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer sam saznao da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Dražinih četnika sa Nemcima. Tamo sam se našao sa majorom Đurićem, koji je bio komandant operacija i opsedao Kraljevo. Javio sam se njemu i stavio mu se pod komandu. Tada sam saznao za Dražu Mihailovića. Stavljajući se pod komandu Đurića, ja sam se stavio i pod komandu samoga Draže. Produžio sam borbu dokle god je trajala opsada Kraljeva … Opsada nije uspela. Ona je bila probijena od pravca Kruševca, ali se taj krug mogao zatvoriti da nisu iskrsle druge stvari, koje sam kasnije saznao. Došlo je do sukoba između partizana i četnika u Požezi… Major Đurić je povukao veći deo snaga ka Čačku … Ja nisam imao tačne podatke, ali Đurić ne bi povukao snage da nije dobio naređenje od Draže …
Погледајте само овај фалсификат!
Кесеровић никада не би рекао да се повукао ка Краљеву јер он је ишао на опсаду Краљева а није се повлачио како стоји. Сем тога, овде се види једна велика рупа. Кесеровић је свакако споменуо да је под борбом маршовао после одбацивања од стране Немаца код Крушевца релацијом: Александровац—Трстеник—Врњачка Бања—Витановац—Врба (Опсада Краљева). Такође, тешко да није рекао да је ослободио сва ова места од окупатора и четника Косте Пећанца и да у њима није било и партизана који су му сметали због чега је из Врњачке Бање продужио на опсаду Краљева без „збогом“. Исто тако, тешко да није знао да је 29. септембра Расински одред рушио мост на Мрзеници који су заправо требали комунисти да руше по договору из Бовна (додуше, комунисти су га порушили у својој машти после рата и објавили у књигама—прим.АД), да су му Немци ту стрељали Милоша Пецића код кога су нашли иницијалне каписле, да је одред порушио пругу Краљево-Крушевац, да су због тог рушења Немци стрељали шефа железничке станице у Врби који је Кесеровићу давао распоред композиција, да се Расински одред сударио са Немцима по доласку у селу Врба и да је одбацио немачку јединицу, да је Расински одред код Рибнице напао немачко складиште муниције и да су у тој борби погинула 2 Немца, а 4 била заробљена, да је те Немце Кесеровић предао мајору Ђурићу на Ружић брду, да су Немци напали Расински одред најпре из ваздуха (6.10) код Врбе, а затим и пешадијом, да су га истерали из села, попалили све куће, а 70 сељака стрељали, да су се после тога сукобили са Расинским одредом у селу Витановцу, да су одбачени, па су опет напали, да су потисли Расински одред на Западну Мораву, да су ту вођене најтеже борбе итд.
Тешко да све ово није Кесеровић знао јер су му авиони стално кружили у Врби изнад главе. И може ли ово да се наслови „повукао сам се према Краљеву“?
И ово је фалсификат:
Posle borbi na Kruševcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer sam saznao da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Dražinih četnika sa Nemcima. Tamo sam se našao sa majorom Đurićem, koji je bio komandant operacija i opsedao Kraljevo. Javio sam se njemu i stavio mu se pod komandu. Tada sam saznao za Dražu Mihailovića.
Прво да скренем пажњу на једну грешку. Ово Брзеница није лепо уписно. То је Мрзеница. Има место Бзеница али не ради се о њему јер се ту ништа није значајно дешавало. Мрзенички мост су Кесеровићеви људи напали. Ови комунистички стенографи су били неписмени.
Даље.Кесеровић није сазнао како стоји овде за Дражу тада, тј. на опсади Краљева већ је тада и званично стао под његову команду. Он је први пут чуо за њега од онога човека који је већ био на Равну Гору и разговарао са Дражом и знао за његово постојање, а то је ЉУБА НОВАКОВИЋ. Када се састао с њим у Љубостињи, тада је и сазнао ко је на Равној Гори. Има индиција да је њему чак и раније капетан Миодраг Ђорђевић, Дражин опуномоћеник за Јужну Србију рекао ко га шаље, а такође и Богдан Гордић који је био у Западној Србији и знао за Дражу.
Запитајте се само зашто Кесеровић не спомиње име овог капетана Ђорђевића? За његов боравак је знао одлично. То се из докумената види. Наравно, он га је споменуо, споменуо је и кога шаље и са каквим циљевима, али је и то било по комунистим с у в и ш н о.
Ово када је Кесеровић званично сазнао за Дражу је опет био комунистички трик да се покаже како је Кесеровић деловао НЕЗАВИСНО од покрета са Равне Горе, да се све оно што је учинио не препише као иниција оних са Равне Горе да се шири отпор итд.
О том партизанском трику сам се убио причајучи са магистром Костићем, али с будалама више нема приче.
Ако су борбу водили четници они су по правилу НЕЗАВИСНИ од оних са Равне Горе, а уз то и Пећанчеви.
Итд, итд, итд.
Не могу више да откривам комунистичке лажи јер је ово много, много и заиста много. Све је наштимовано. Ово нису Кесеровићеве речи.
И на крају, када се све сабере, овај записник са суђења је фалсификат парекселанс и то се јасно види. Има Кесеровићевих речи, али комунисти су то наштимовали да звучи. Оригинал су или почупали, или сакрили или уништили. Ја сам ове делове записника први пут у целини видео.
Добро би било да се нађе записник са суђења Кесеровићу и ја сам убеђен да има више примерака-1.фалсификат-за књиге, 2-мање опасан али за необјављивање и 3-прави!