Ко су заиста били „отписани“?
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиФилмовиКо су заиста били „отписани“?

Ко су заиста били „отписани“?

  • 20/10/2019
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Из филма “Заиста отписани“

ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ
Документарни филм „Заиста отписани“ Милослава Самарџића открива ко су били прави београдски илегалци током Другог светског рата

Пре појаве телевизије и рокенрола популарна култура као облик јавне и масовне културе модерних друштава на англоамеричком културно-цивилизацијском простору још није у потпуности однела планетарну победу у борби за људске душе над другим облицима јавне културе. Али Други светски рат је демонстрирао моћ англоамеричког типа модерне јавне културе у пропагандне сврхе, што ће у послератном а нарочито хладноратовском периоду бити изузетно вешто искоришћено за успостављање и утврђивање англоамеричке глобалне хегемоније.

Популарна култура је одиграла значајну улогу у пропагандној хероизацији америчке и делом британске војске у овом рату, али и њихових савезника, од којих је један од најважнијих био генерал Дража Михаиловић и Југословенска војска у отаџбини на чијем се челу налазио. Није зато чудно да, попут два релативно скорашња филма посвећена Михаиловићу („Генерал Михаиловић – Херој и казна“, 2015, Небојше Пајкића и Илије Лабала и „Генерал Дража Михаиловић“, 2018, Милослава Самарџића) и документарни филм „Заиста отписани“ (2019) у режији Милослава Самарџића полази од популарних медијски посредованих представа у намери да осветли улогу Југословенске војске у отаџбини у Другом светском рату.

ИСТОРИЈСКА НЕАУТЕНТИЧНОСТ
Самарџић у овом документацу не полази од америчке, већ од масовне медијске културе југословенског социјализма, која је своју симболичку и вредносну легитимизацију великим делом тражила у такозваној народноослободилачкој борби, односно конструкцији улоге коју је у овом сукобу играо такозвани партизански, односно комунистички покрет отпора немачком окупатору и његовим сарадницима. Аутор овим филмом не настоји да демонстрира само историјску неаутентичност важних медијских пропагандних топоса послератног југословенског режима, који су имали претензију на коначну и неупитну истинитост, већ и да покаже да су се они неретко (аутор би можда рекао – по правилу) темељили на историјским фалсификатима.

Овим филмом су, наиме, представљени аутентични, историјски верификовани београдски илегални борци против немачких окупатора и (у овом филму се то нимало не забашурује) њихових окрутних сарадника, који, међутим, нису припадали комунистичком већ такозваном четничком покрету отпора. Овде се не ради само о тврдњи о већој снази овог другог покрета, већ и о југосоцијалистичком наративу као конструкцији заснованој на фикционализацији историјски постојећих ликова и догађаја, али са промењеним идеолошким идентитетом актера: акције припадника илегалног покрета Југословенске војске у отаџбини, наиме – па тако и у серији „Отписани“ – приписане су комунистичким илегалцима, по принципу неке врсте готово магијске крађе „слободарске“ харизме која се просто нудила кинематографској фикционализацији.

Самарџићев филм је прегледно структурисан, посвећен је излагању података, уз свест о полемичности и недовољној јавној афирмацији тих података и перспективе коју заступа. Филм се састоји из нараторског гласа, излагања сведока посебно за потребе филма, обимног фотографског и нешто мање филмског архивског материјала, од којих један део није познат широј јавности, као и оригиналне и коришћене музике.

САМАРЏИЋЕВА ЈАСНА ВИЗУРА
Аутор се труди да тон филма не буде острашћен и једнодимензионалан, али ни да симулира објективност: ауторова визура је јасна и незамућена компромисерством својственим људима запосленим у јавним и образовним институцијама или професионално посвећеним филмској (или уопште уметничкој) каријери са припадајућим опрезним односом према изворима (државног) новца. Самарџић делује као човек који се, свидело се то нама или не, изборио да слободно говори оно што мисли и осећа, што, кад се макар мало освестимо, схватимо да је код нас застрашујуће ретко. У односу на Самарџићев филм о Дражи Михаиловићу, „Заиста отписани“ садржи више наративних па тиме и емотивних потенцијала, мада не у мери да потисну тежњу за прегледним излагањем аргументације.

Међутим, оно што је најлепше у овом филму, као и у сваком уосталом, јесу људска лица његових јунака, чија конкретност, племенитост и лепота пропагандне конструкције руши јаче него било који аргумент, документ или податак. Тиме се он, више него било чим другим, супротставља готово социопатској неосетљивости према судбини сопственог народа многих острашћених противника макар и уравнотеженијег тумачења улоге Југословенске војске у отаџбини у Другом светском рату. Од страдања Срба у двадесетом веку гора је само равнодушност нас данашњих и затварање очију пред њиховим размерама и последицама, а најгори од свега је систем наследне моћи који се све до данас преноси и управља нашом друштвеном и политичком свешћу.

У прошлом веку смо остали на граници биолошког истребљења и, не мање важно, без истинске, друштвено одговорне елите, у које су неспорно спадали и неки од јунака овог филма. Али нада је што смо упркос свему још овде, нада видљива како у очима тих, привремено поражених, „заиста отписаних“ протагониста Самарџићевог филма, тако и у очима неких од данашњих, који можда чекају само добро срочен и убедљив позив да се ставе у службу једне мисије која знатно превазилази њихове мале, колонијалном свакодневницом опхрване животе. Очима у којима је више љубави него страха; а то је предуслов сваке храбрости и сваког великог дела.

Владимир Коларић је прозни и драмски писац, теоретичар уметности и културе, аутор књиге „Хришћанство и филм“. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор Нови Стандард

Ко су заиста били „отписани“?

  • 20/10/2019

Култура сећања: На Кајмакчалану

  • 29/10/2019

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Филмови

”Олуја” – повратак српске кинематографије

  • 20/01/2023
Филмови

Опкољени цео филм на интернету

  • 01/12/2022
Филмови

Документарни филм ”Истина о стрељању у Крагујевцу 1941. године”

  • 19/11/2022
Филмови

”Генерал Дража Михаиловић” – цели филм на Јутјуб каналу ”Погледи”

  • 16/10/2022

Do not miss

Филмови

”Олуја” – повратак српске кинематографије

  • 20/01/2023

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi