Мајкл Раденковић: Срби, спремите се да примите милост Нато снага

28/02/2016

Познати емигрант пише на основу свог искуства, када је био амерички војник у Немачкој. То искуство је својевремено пренео Удружењу Жена гласача Калифорније – и оне су га уважиле

У време највеће медијске хајке у САД на Србе, током рата у Босни, веома утицајно Удружење Жена гласача Калифорније позове представнике Срба, Хрвата и Муслимана да изађу пред њихов скуп. Тема скупа је била дискусија о силовању жена, муслиманки, у рату обухваћеним просторима на Балкану. За ова, наводна силовања, били су оптужени углавним Срби. У суштини цео овај “show” је био замишљен од стране овог Удружења да се још више укаљају Срби као силоватељи “јадних” муслиманки.

У име Срба позвали су мене. У препуној сали а у присуству скоро око хиљаду особа, појависмо се нас тројица – Србин (ја), један Хрват и један Муслиман.

Прво је ласкаво представљен Муслиман, чији задатак је очигледно био да да тон целом скупу. Искористио је дато му време за своје излагање да, по ко зна који пут, верблано јавно нападне Србе понављајући већ отрцане измишљене небулозе о Србима као силоватељима.

Његово излагање је било пропраћено бурним аплаузом.

Други по реду је добио реч Хрват, чија појава је изазвала велики аплауз. Употребио је своје излагање углавном да подржи претходног говорника и наравно осуди Србе.

Представили су и мене, пристојно али не и са симпатијама које су биле резервисане за представнике Муслимана и Хрвата. Нико није аплаудирао а било је и нешто звиждања у знак незадовољства.

Захвалио сам се организаторима што су ми дали могућност да и ја нешто кажем.

Ево шта сам им ја испричао.

Могао бих много да вам причам о војним операцијама, војној структури, војној тактици у миру а и у ратном стању, али ја ћу овде да се задржим углавном на конкретним збивањима. У сваком војном подухвату је веома важан моменат пропагандног дејства као и пуне контроле на територији од интереса.

Боравио сам у Немачкој као припадник Америчке армије након Другог светског рата.

Наиме, у међувремену је направљен међудржавни обавезујући уговор између владе Федералне Републике Немачке и САД о правима и одговорности америчких трупа као и појединих припадника тих трупа на територији Немачке. Тај концепт је касније проширен да обухвати све припаднике НАТО персонала. У суштини, то је значило да су правне и физичке надлежности искључиво у јурисдикцији америчких органа, а да смо сви правно подложни само америчким законима.

Дозволите ми да вам предочим како је то изгледало у пракси.

Све америчке војне инсталације као и персонал били су одговорни и под јурисдикцијом америчких закона и органа. Све америчке војне инсталације биле се недоступне немачким органима, а искључиво под америчким законодавством.

Ако би искрснуо проблем између америчког персонала и немачких грађана, немачке власти нису имале надлежност над америчким војним лицима и могли су само да зову америчку војну полицију и цекају да се ова појави. Уколико се уопсте појави. Нису имали право да на ма какав начин задрже америчке војнике.

Остало ми је неколико трауматичних случајева у сећању. Навешћу само један који је довољан да ослика како НАТО трупе са дипломатским имунитетом “штите“ локално становништво и деле “правду”.

Једна млада и веома лепа Немица је пријавила једног од наших војника да ју је брутално силовао. Ова девојчица је дошла у пратњи оба своја родитеља, оца и мајке, и још неколико особа у цивилу и униформисаног особља немачке полиције. Наш командни официр је целу ову групу веома љубазно примио, мало проћаскао са њима и понудио их послужењем. Потом им је објаснио како ће ићи процес идентификације и проналажења преступника. Наредио је да се построји целокупни војни персонал под његовом командом како би јадница могла да идентификује нападача. Тако је и урађено. Девојчица није могла да има више од 16 година. Могла је да буде свачија унука, ћерка или сестра. Још је на лицу имала трагова од пребијања. Понижена и повређена ова девојчица је обишла цео строј и наравно није препознала никога као свог нападача. Зашто наравно? Зато што су то јутро ту битангу послали (склонили како би избегао индентификацију) на осетљиву стражарску дужност означену недоступном.

После овог излагања, мудре калифорнијске даме су донеле одлуку да све што се пише о насилним Србима према муслиманкама захтева даље студије, чији ће резултати бити накнадно објављени, када ова студија буде завршена. Нисам чуо да су се ове даме икада после овога појавиле у америчкој јавности са причом о Србима као силоватељима.

НОТЕ:

Нека уважени посланици у српској Народној скупштини, председник и чланови српске Владе, а поготову председник Србије, прочитају ово сведочење, да се добро промисле шта су урадили и да пониште споразум са НАТО пактом.

Michael Radenkovich