Подвиг и страдање Милана Калабића

07/03/2013

ПОДВИГ И СТРАДАЊЕ МИЛАНА КАЛАБИЋА

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

“Погледи” су управо објавили књигу Часлава Дамјановића из Вашингтона, једног од најбољих писаца српске емиграције, “Запис из Ђедове колибе”. Ова књига значајна је пре свега јер документовано повезује антисрпску кампању из нашег времена, посебно из деведесетих година прошлог века, са кампањом против Равногорског покрета током и после Другог светског рата. Заправо, Дамјановић је доказао да је друга кампања само наставак прве, што је неопходно имати у виду, да бисмо знали “шта је то што заиста треба бранити”.
На овом месту, међутим, скрећемо пажњу на један податак из књиге “Запис из Ђедове колибе”, који до сада није био познат широј јавности. На страни 276 Дамјановић, наиме, пише:
Михаиловићева обавештајна служба је, на пример, прва доставила западним обавештајним агенцијама податке о постојању немачке тајне летеће бомбе, такозване “фау 1” (В-1), која ће ускоро бити употребљена против Британије.
Овај податак Дамјановић је преузео из књиге “Кинг’с Херитејџ”, објављене 1954. године у Њујорку (Г.П. Путнам & Сонс).
Прецизније речено, нама до сада није било познато да је неко на Западу објавио ову чињеницу, за коју смо сазнали из Четничке архиве Војноисторијског архива у Београду. Овај, али и друге важне податке, од немачких официра у Београду извукао је потпуковник Милан Калабић, отац капетана Николе Калабића. Милан је био официр у формацијама генерала Милана Недића, али је то била само маска за његов рад у корист четника и Западних савезника. Другим речима, он је био тајни агент убачен у осовинске редове. шифра коју је Дража одредио Милану Калабићу – “Стриц” – говори о његовом значају (“Чича” је био Дража, а “Деда” епископ Николај Велимировић).
Капетан Александар Михајловић, командант београдских четничких илегалаца, проследио је Дражи, примера ради, 18. августа 1942. године преко своје радио станице следећи радиограм:
Ово сам добио од Стрица да предам Вама. Северозападно од Берлина 20 км у шуми налази се фабрика нових типова авиона са 28 цилиндара са највећим бројем коњских снага. Ступају у акцију концем септембра. Потребно је хитно бомбардовати. Следује слика авиона и фабрике. Наредник Тихомир }. Јовановић с.р. Саша.1
Следи подсећање на једног од безброј Срба палих у борби на страни Западних савезника, од којих је, уместо награде, и онда и сада, српски народ доживео тако сурову издају – и то у корист Хитл”рових савезника.
Милан Калабић је био дисциплинован официр и перфектно је играо улогу нашег човека” у њиховим редовима, тим пре јер је знао да му је Гестапо на трагу. Када је немачка прислушна служба ухватила нешто у вези Калабића, генерал Александер Лер је сматрао да то није довољан доказ. После реферата начелника Оперативног одељења немачке команде Србије, пуковника витеза фон Гајтнера Курта, 1. септембра 1942. године, Лер је извео следећи закључак:
При поступку против Калабића опрезност, а контрола радио-саобраћаја не сме бити једини извор обавештења за доказе против њега.2
Милан је по други пут ухапшен 20. новембра 1942. године у Пожаревцу. Од немачких официра који су га одвезли у Београд тражио је пиштољ да се спаси мука, али му они нису испунили ту последњу жељу.5
За смрт оца Никола је сазнао у шаторњи код Тополе, где је нашао супругу одбеглу пред гестаповцима: <То је било страшно: викао је, плакао…”, сведочи Борка.6 >
О очевој судбини Никола је обавестио Дражу радио депешом од 19. децембра 1942. године:
Стриц (Милан Калабић – прим. аут) је у Београду са још 16 официра стрељан. Жалим га много, али сам пресрећан што је погинуо као Дражин човек. Истрајаћу у овој борби па ма још не знам какав ме удар задесио. Живео Краљ! Живео наш драги Чича! Живео равногорски покрет. Командант Горске краљеве гарде, поручник Никола Калабић.7
У одговору Николи, Дража 22. децембра пише:
У Стрицу сам изгубио најбољег свог и нашег пријатеља.8
Југословенској избегличкој влади у Лондону, Дража је вест о погибији Милана Калабића јавио депешом од 23. децембра:
Немци су стрељали мајора Милана Калабића, као једног од наших сарадника. Ужасно су га мучили и ваљали по стаклу. Калабића је сматрао Недић за свог најбољег пријатеља, али није предузео никакве кораке да га спасе. Уствари, Калабић је био наш најоданији сарадник и учинио је велике услуге нашој ствари.9
Упркос зверском мучењу, Милан Калабић никога није одао.
Мајор Војислав Пантелић, Дражин официр легализован у Краљеву, који је ухапшен нешто пре Калабића, сведочи о ставовима генерала Милана Недића у ово доба:
Седео је опет за столом пред раширеном картом и рекао ми: Зар Дража и Ви не видите да Немци добијају рат! Погледајте шта су до сада Немци заузели и држе…”10
Ипак, Станислав Краков тврди да је генерал Недић учинио све што је могао да би спасао свог пријатеља Милана Калабића. Међутим, генерал Бадер је пред Недића изнео нађена документа, за која су графолози утврдили да су писана Калабићевом руком. У депешама упућеним четницима откривене су многе немачке војне тајне, за што <немачки ратни закон не предвиђа никакву другу казну до смртну”, рекао је генерал Бадер.11 >
Месец дана пре овога, Краков је у министарству срео потпуковника Калабића, насмејаног и врло поноситог”. Једва је дочекао прилику да му се похвали:
Е, бре, Кракати (он је мене тако звао, док сам га ја називао Калабом”), да видиш што је чича нашао једно девојче (истина, он је овде употребио један деминутив, који се не може написати). Ево, сада се спремам и за женидбу. Дошао сам и купио сам јој прстен са бриљантинима од једне Рускиње, 200.000 динара ме кошта, али вреди то да јој дам. Само, нека опасна дражиновка, и једва сам је уверио да ми нисмо колаборатери”…12
Генерал Недић је, пише даље Краков, наредио тајну истрагу да би се утврдило како је Калабић издан Немцима. Установљено је да је Боба Станишић у ствари комунисткиња убачена у Гестапо, како би с једне стране обавештавала комунисте о намерама Немаца, а с друге одавала тајне сараднике четника. Њен специјални задатак био је да открије доказе о сарадњи Милана Калабића са четницима. Управо зато она се потпуковнику Калабићу представила као дражиновка”. Пошто је испоручила документа Гестапоу, нестала је без трага. (У ствари, Боба Станишић је такође била ухапшена; она није радила за Немце, нити је била комунисткиња, већ Миланов сарадник. Убијена је у Аушвицу. Краков је све ово морао да зна, пошто је Бобин отац, познати банкар, месецима подмићивао недићевце и Немце.)
Краков потврђује да Калабић никога није одао приликом зверског мучења. Зато му се Гестапо осветио на следећи начин:
Њега су гестаповци издвојили и за њега спремили специјалну стазу преко које је имао да прође до губилишта, док су други били поштеђени тог зверског последњег мучења. У стазу којом је имао да иде, вођен на челичном ланцу држаном са обе стране од по једног гестаповца, забијени су комади разбијених боца, са оштрим врховима у вис окренутим. Калабић је босоног морао да корача преко оштрог стакла, које му се заривало у месо, секло мишиће и вене. Заливао је крвљу посрћући сваку стопу те стазе мучења и једва је жив довучен до места стрељања, где су га дотукли.13

ИЗВОРИ
1 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 6\1.
2 Зборник докумената, том 12, књига 2, 760.
3 Н. Миловановић, Контрареволуционарни покрет Драже Михаиловића, први том, 231. Миловановић цитира писмо команданта Млавског корпуса мајора Синише Оцокољића генералу Дражи Михаиловићу о овом случају, од 1. новембра 1942. године.
5 и 6 Забрањени очеви у исповестима своје деце, 252.
7 АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 3\1. Плакат о стрељању Калабића и још 50 лица Немци су објавили 19. децембра 1942: АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 3\1
8 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 17\1.
9 Књига о Дражи, први том, 173
10, 11, 12 и 13 С. Краков, Генерал Милан Недић, књига 2, 291, 454, 452, 469.

Сва права задржана Погледи 2007.