

Први споменик ђенералу Дражи Михаиловићу на територији Србије подигнут је на дан Сретења Господњег 15. фебруара 1992. године. Налази се поред магистралног пута Шабац – Ваљево, у селу Вукошић, које припада општини Владимирци. Удаљен је неких десетак километара од Шапца и нешто мање од Владимираца. Споменик је открио покојни принц Томислав Карађорђевић, а репортажа о догађају, са фотографијама, објављена је у часопису ‘’Погледи’’.
Споменик се првобитно налазио на имању Ђорђа Кнежевића, у његовом дворишту, јер нико није хтео, односно смео, да у то време да дозволу за подизање споменика на неком јавном месту. Ђорђе Кнежевић је, као истакнути равногорац, заједно са осталим припадницима шабачког равногорског одбора подигао споменик на свом имању и због тога је у следећих неколико година често бивао физички малтретиран и привођен од стране органа безбедности у Владимирцима и Шапцу.
Током 1990-тих било је више покушаја рушења споменика, па је Ђорђе Кнежевић организовао страже да га чувају. С обзиром да се стража једнонм приликом ,,мало опустила” – што не рећи, уз алкохол – ,,непријатељи” су неопажено пришли и Дражин споменик исполивали црвеном бојом. Душу смо испустили чистећи и трљајући по споменику док није враћен изглед првобитног стања.
Сем тога, било је и оних који су из ловачких пушака пуцали на споменик. И данас има неких окрњених делова на њему.
Можда ово данас некоме делује мало комично, али онда је било итекако озбиљно.
На локацију код ваљевског пута, неколико стотина метара од Кнежевићевог имања, споменик је премештен на Дражин-дан 17. јула 2009. године. У међувремену је ту поред споменика монтирана и једна дрвена магаза са симболичним називом ,,Чичина магаза”. То је пријатно свратиште покрај пута за сваког путника намерника.
Неколицина нас ,,људи добре воље” има намеру да се то место никад не претвори у неку кафану или неки други угоститељски објекат, него баш да остане место које је искључиво посвећено сећању на Чича Дражу и његове борце. На жалост, због неинформисаности, шира популација слабо зна за локацију овог споменика и да је подигнут пре споменика на Равној Гори и пре било ког другог спомен обележја ове врсте у нашој земљи. Иако се успоставило доста неких контаката свих ових година, што у земљи, што у иностранству, наша борба да популаришемо оваква места је прилично јалова без неког активнијег учешћа у средствима јавног информисања или без помоћи локалне самоуправе. А то је и даље немогућа мисија, јер су на власти и даље комунисти пресвучени у демократе!
Борба да се ово место нађе на туристичким картама Шапца и Владимираца траје од 2009. године. С обзиром да Туристичка организација Шапца (ТОШ), а ни шабачка општина под чијим је покровитељством ова установа, нема много слуха за тај наш захтев, уместо деце и ученика на екскурзијама овде ће и даље долазити искључиво пролазници.
Ми смо обавили са надлежнима све потребне разговоре и имамо намеру да их и даље ‘’притискамо’’, како у вези овог споменика, тако и у вези неких других четничких спомен обележја која се налазе на нашем крају.
(”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, октобар 2015)