Помозите ми да објавим књигу ”Економска политика Србије у функцији економских злочина”
- 12/05/2016
Позивам и овом приликом све патриотске онлине медије који су до сада објављивали моје текстове, да објаве и мој лични апел.
Сви који су заинтересовани и желе да ми помогну, могу ме контактирати на е-маил адресу: danijela.ruzicic@yahoo.com
Књига се састоји од 20 поглавља.
Извод из поглавља: УБИЈАЈУ НАС БЕЗ ИЈЕДНОГ МЕТКА
У Османлијском царству имали смо порезе и намете који је у почетку бивао све мањи, да би се током времена повећавао. Другим речима, имали смо харач. Данас у 21. веку имамо савремени облик харача који је почео да узима све више маха, јер простора за то увек има, све док у Србији живи око 7 милиона становника.
Први намет који је већ ударио на новчанике јесте смањење пензија и зарада у јавном сектору. Терет кризе у овом случају највише сносе пензионери што је социјално осетљиво и неправедно. Влада Републике Србије овим потезом директно штити богате и удара на најсиромашнији део друштва.
Други намет јесте порез на имовину. Грађани Србије по други пут у кратком року морају скоро дупло више да плаћају порез, па се чак дешава и то да што је зграда старија плаћа се већи износ намета. Ово је директна последица новог Закона о порезу усвојеног пре неколико година.
Трећи намет је неоправдано повећање цене електричне енергије за 12%. Није истина да је ММФ донео ову одлуку. Влада предлаже мере за уштеде, а ММФ је само ту да прихвати понуђено. Поставља се једно сасвим логично питање, да ли је демократски да мањина експлоатише већину? Зашто се не одређује цена електричне енергије према реалној економској ситуацији и животном стандарду грађана. И наравно то није све, повећање цене електричне енергије довешће неминовно до ланца нових поскупљења и цена, а најпре животних намирница.
Извод из поглавља: СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ СУ УНИШТИЛЕ ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ
Стране директне инвестиције не смеју бити основа развоја српске економије. Оне могу бити само један део домаће економије!
Годинама уназад слушамо како је Србија одлично место за живот и сјајно места за стране инвестиције. Сви политичари од 2000. године до данас ово понављају као напамет научену песмицу. Њихова излагања управо имају за циљ да нас контантним понављањем убеде да је то једини и најефикаснији начин за опоравак и развој српске привреде. Срећом, још увек има оних који у то не верују, јер најпре схватају да су поличитке гарнитуре људи мање-више врло променљива категорија, као и њихова поводљива политика склона наглим притисцима и међусобним уценама.
Извод из поглавља: ИМА ЛИ СРБИЈА У ОВОМ ТРЕНУТКУ ‘’ЕКОНОМСКУ ШАНСУ’’
Економска шанса Србије сведена је на најмањи могући ниво, јер је прокоцкала све своје прилике и сада је постала економска колонија – тачно оно за шта је већ годинама била и превдиђена. Наш премијер се или препао пута у непознато или је од самог почетка био неспреман и без воље да земљу поведе у правом смеру. Пред собом је имао, дословно пред собом, веома велику подршку грађана Србије. А данас ти исти животи грађана огледају се преживљавањем, бедом и сиромаштвом. Не само да је народ био спреман за ”пут у непознато”, већ је и мислио да се на том путу већ налази. Међутим, ”ЕУ породица” на челу са мајком Меркел понела се према овој Влади веома окрутно. Чак је и јавна тајна да ММФ, тај вечити симбол финансијске експлоатације, кроји нашу економску политику. Али, ”породица ЕУ” иде још даље и пристаје само на оно што њој одговара. На пример, усвајање ”Резолуције о Сребреници” у Европском парламенту. Довољно да се покаже ко је газда Србији. Наша Влада није чак ни настојала да се одупре оваквим мерама, што је већ само по себи трагично. На овај начин кажњени су сви грађани Србије и то на крајње бруталан и болан начин. Из стрикно практичне перспективе, за српски народ било би боље да нам је актуелни режим одмах све предочио и рекао да све прихвата или да уопште нису долазили на власт са оваквим намерама.
Извод из поглавља: ШТА НАМ ДОНОСЕ ИЗБОРИ 2016?
Доносе харач. Харач ће само даље продубити рецесију у којој се налазимо. Излаз из мрака на овакав начин није могућ. Економска политика мора да подстиче потрошњу, пре тога свакако производњу, а не штедњу! Ми данас у Србији имамо парадокс штедње. То директно значи сиромашан ће постати још сиромашнији или социјални случај, а богатији све богатији. Економска политика штедње уместо потрошње довешће до банкрота. Решење је развој привреде, о којој нико не говори.
Циљ је да уколико сви заједно успемо да прикупимо финансијска средства, књига буде објављена у наредних месец дана. Књига ће садржати и моја лична мишљења о битним политичким одлукама у вези са Европском Унијом, сарадњом са Русијом, али и лични став по питању Косова и Метохије односно лажно програшене државе Косово, као и односу актуелног режима о овом питању, али и свим другим битним политичким питањима који су од пресудног значаја за будућност грађана Србије.