Драгомир Анђелковић: О Кочи Поповићу и српској историјској (не)свести
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023

      Шта (нам) мисли Карл фон Хабсб...

      • 14/01/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
      Video
      YouTube

      CETNICI U VOJVODINI

      Cetnicki odbori su jos pre rata bili formirani na ...

      • 05/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаИсториографијаЧланциДрагомир Анђелковић: О Кочи Поповићу и српској историјској (не)свести

Драгомир Анђелковић: О Кочи Поповићу и српској историјској (не)свести

  • 12/05/2016
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr
6865a13ed9e472660c4927440846b6ff_L

Драгомир Анђелковић

„Историја – то је памћење држава“, речи су чувеног (гео)политичког аутора и америчког политичара Хенрија Кисинџера. А велики британски романописац и есејиста Џорџ Орвел је још пре њега написао: „Ко контролише прошлост, контролише и будућност.“

НАМЕТАЊЕ БУДУЋНОСТИ

Обојица су у праву. Ко господари историјом тај господари и памћењем. А ко обликује памћење, тај усмерава деловање људи. Намеће им не само виђење прошлости већ и садашњости, те систем вредности који их покреће. Укратко, ко контролише историју тај дугорочно господари и нацијом чија је она.

То су одлично разумели титоистички окупатори српских земаља и отуда су се посвећено трудили да прекрајају историју у складу са својим циљевима. Један од носећих стубова идентитетског геноцида који су извршили над Србима је злоупотреба просветног и научног приступа историји. Тако је прво брисано памћење многих Срба а онда је оно испуњавано лажима. Последице тога осећамо и данас.

Многи Срби, укључујући и немали број младих (делом на основу преношења лажи са колена на колено) и даље величају Тита и његове српске петоколонаше, без обзира што су нам они нанели веће зло него заједно турски вековни окупатори и садашњи НАТО злотвори. Титоисти су нам разједали душе, и то се наставља. Наравно, не само на основу њиховог малигног наслеђа већ и актуелним деловањем снажног неотитоистичког пропагандног механизма, који је од 90-их година у функцији западних агресора и потом постмодерних окупатора а контролише велики део наших културно-медијских токова. Једном формирана анти-Србија је само нашла новог господара а српска држава чак и у Милошевићево време – а камоли од 5. октобра 2000. када је она инфилтрирана у многе њене структуре – неадекватно јој се супротставља или то чак и не ради.

ИСТОРИЈСКО ВАСПИТАЊЕ

Све то се пројектује и на наставу историје. Чињеница је да су школски програми – без обзира на покушаје Запада да нам наметне регионално писање историје што био само наставак титоистичког прекрајања српске повести – ипак у позитивном смеру драстично измењени у односу на доба југословенске идентитетске ерозије. Међутим, уз сва побољшања, одбацивање историјских лажи продукованих у то време – не да није целовито, већ да ствари буду и горе, историји се током просветног процеса не придаје дужна пажња. Багателише се истина да је она „памћење државе“ те да зависно од тога како јој се приступа у великој мери зависи да ли ћемо добијати национално свесне или несвесне, патриотизмом испуњење или према њему одбојне, грађане.

Историја и са њом скопчано патриотско васпитање код нас се багателишу. А како би другачије и било када многи који доносе одлуке у државном апарат нису раскрстили са титоизмом. Макар у сентименталној сфери а то се онда фазно пројектује и на политичку перцепцију и деловање. Примера ради пре неколико година у Београду, одлуком актуелних градских власти, улицу је добио Коча Поповић (1908-92). Загребачка улица, којој и није место у Београду с обзиром на све оно чиме су нас Хрвати „задужили“, названа је по некадашњем партизанском генералу а потом високом државном функционеру.

То је више него цинично. Непримерено би било и да је неко друго српско место добило по њему улицу, а поготово то важи за Београд. Јер, Коча Поповић је био тај који је у Титово име затражио од наших лажних англосаксонских савезника бомбардовање Србије у јесен 1944. године, када су упркос већинском проравногорском расположењу њеног народа, титоистичке снаге настојале да је окупирају тј. да нацистичку окупацију замене комунистичком. У контексту тога, ради сламања духа отпора, под изговором да се ради о бомбардовању градова битних за функционисање немачких окупационих снага, разорена су многа места у Србији и убијене су хиљада цивила. Релативно је познато је да је Београд тада ужасно страдао али се недовољно зна да су неки други градови, као нпр. Лесковац, готово потпуно сравњени са земљом.

НАТО КОЧА

И шта ми данас радимо? Уместо да свако српско дете зна да је Коча Поповић био злочинац који је радио против интереса свог народа он добија улицу у Београду. Последица таквог понашања државе је да се и оно мало истините историјске свести што се стекне у школама затире, уз све политичке последице које то има. Наравно, не значи да свако ко не зна ко је заправо био Коча Поповић и други налик њему Титови српски чауши – није патриотски оријентисан. Међутим значи да се битно сужава простор и за систематско и за спонтано развијање патриотског духа и његово репродуковање из генерацију у генерацију. А на томе се заснива жилавост и виталност нације!

Толико о последицама разарања наше историјске и патриотске свести, а сада морам да кажем и реч-две о томе како сам се поново дотакао те теме о којој сам већ писао. Пре неки дан сам, у контексту шире приче о променама назива улица у Београду, за једне новине рекао да је непримерено да човек који је тражио англо-америчко бомбардовање српских градова има улицу у нашој престоници. Новинарка, иначе врло патриотски оријентисана и коректна, али свакако не и са дубљим познавањем историје, написала је да сам против тога да Коча Поповић има улицу јер је je „потписао петицију да НАТО бомбардује Србију“. Вероватно јој је било несхватљиво да су нас „савезници“ из Другог светског рата на његовом крају бомбардовали па је помислила да се мој исказ односи на 1999. годину.

СРПСКА ИНДИЈАНА

То ме је подсетио шта је нама антисрпска држава из прошлости дала а шта одржава тек површно обновљена српска држава, која је то више по форми него по суштини, и то без обзира ко њом влада од слома званичног титоизма до данас. У тексту на који сам се осврнуо у вези са трагикомичним цитирањем мојих речи, дошло је до грешке из нехата. Али шта да очекујемо од оних који су много мање национално свесни када и свесни Срби и Српкиње често не познају врло важне ствари за очување нашег идентитета и националне снаге?

Ако тако наставимо нестаћемо као нација иако се формално будемо и даље звали Србима. Постаћемо до краја евроатланатска аморфна маса тек нашминкана неким локалним специфичностима као када се ради о већини грађана Индијане или Пенсилваније. А ево и бујице афро-азијских миграната који куцају на наша врата, да ствари у свим аспектима буду такве!

Видовдан

Повика на капитализам

  • 03/05/2016

Помозите ми да објавим књигу ”Економска политика С...

  • 12/05/2016

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Чланци

Србија и даље не обележава Дражине победе

  • 20/12/2022
Чланци

У Србији је пре 1941. постојало 11 фабрика авиона

  • 18/12/2022
Чланци

(О)позициона историографија

  • 25/11/2022
Чланци

”Српске новине”: Полемика поводом четника (2)

  • 02/11/2022

Do not miss

Чланци

Србија и даље не обележава Дражине победе

  • 20/12/2022

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi