Совјетско-немачка сарадња (текст и видео)

14/07/2013

[youtube SKo-UPB6Yo4 nolink]

[youtube PAPctERefgk nolink]

[youtube S6gg1z5DovI nolink]

Кад се два зла нађу (мала хронологија догађаја)

Приредио: Никола Станојевић

19. августа 1939. године, потписан је кредитни споразум између Немачке и СССР-а. Споразумом је Совјетски Савез добио од Немачке зајам у износу од 200 милиона рајхсмарака са роком отплате од 7 година, и ефективном каматном стопом од 4,5 %. Кредит је био наменски, у року од наредне две године Совјети су у Немачкој морали набављати добра као што су фабричка опрема, постројења и машине, алати, возила итд. Wegner, Bernd (1997), From Peace to War: Germany, Soviet Russia, and the World, 1939–1941, 99.

Сутрадан по потписивању споразума, СССР је напао Јапан и у четворонедељном рату поразио снаге јапанске 6. Армије. Timothy Snyder, Bloodlands, 2010.

23. августа 1939. године, потписују Пакт о ненападању са десетогодишњим важењем, као и тајни Протокол о подели интересних сфера у Источној и Северној Европи.

Немачка напада Пољску 1. септембра 1939. године а СССР 17. септембра, кршећи тиме совјетско – пољски Пакт о ненападању из 1932. године.

Немачки и совјетски представници потписују 21. септембра формални споразум о координацији покрета трупа у Пољској, који у себи укључује и “чишћење” свих који саботирају борбу. Nekrich, Aleksandr Moiseevich; Ulam, Adam Bruno; Freeze, Gregory L. (1997). Pariahs, Partners, Predators: German–Soviet Relations, 1922–1941, 130.

Организују са нацистима заједничку војну параду у Брест Литовску 22. септембра. Смотру трупа врше генерали Хајнц Гудеријан и Семјон Кривошеин. Парада је одржана и у Лавову.

По паду Варшаве 27. септембра 1939. године, Рибентроп је одлетео за Москву где га је на аеродрому сачекао Молотов. Немачки министар је на састанку који је уследио, рекао да су Хитлеру за рат против Британије и Француске, потребни извори нафте који се налазе у југоисточној Пољској а која је по Пакту и тајном Протоколу од 23. августа припала Совјетима. Стаљин је одговорио да ће Совјети Немцима да доставе из сопствених извора онолико нафте колико Немци сматрају да би могли да испумпају из поменутих пољских извора (процењено је 300.000 буради годишње). Рибентроп је отишао задовољан понудом. Brown A.C. & MacDonald C.B, On a Field of Red, New York 1981, 521.

Сутрадан, Трећи Рајх и СССР су објавили заједничку декларацију, у којој је стајало: “Након што су влада немачког Рајха и влада СССР-а, путем уговора који је данас потписан, дефинитивно решиле проблеме настале распадом пољске државе и тиме створиле сигурну основу за дуготрајан мир у региону, заједно изражавају своје уверење да ће служити истинском интерсу свих народа да се оконча садашње ратно стање између Немачке са једне стране и Енглеске и Француске са друге. Обе владе ће због тога усмерити заједничке напоре, удружене са осталим пријатељским силама уколико се укаже прилика, ка постизању овог циља, што је пре могуће.

Уколико, међутим, ови напори двеју влада остану безуспешни, то ће бити показатељ да су Енглеска и Француска одговорне за наставак рата, у ком случају, владе Немачке и СССР-а ће приступити заједничким консултацијама у вези са неопходним мерама.”

29. септембра 1939. године потписују и Пакт пријатељства. Истог дана закључују један трговачки уговор, по коме се СССР обавезује да Немачку снабдева добрима која су јој потребна за рат, укључујући жито, нафту, памук, дрво, манган, хром итд, чиме је паралисана британска поморска блокада Немачке. Овим уговором Совјети на себе преузимају и улогу посредника за куповину у другим земљама, оног материјала којим нису сами располагали (нарочито бакра и гуме), и његову препродају Немцима. Brown A.C. & MacDonald C.B, On a Field of Red, New York 1981, 521.

Док Хитлер напада земље Западне Европе, Совјети нападају Финску и након Зимског рата, анектирају области Карелија и Сала. Након претње нападом, Румунија уступа Совјетима Северну Буковину, Бесарабију и Херца регион. Анектирају и три балтичке државе – Естонију, Летонију и Литванију.

Када је набавка гуме за Хитлера постала критична, Совјети су почели исту да му достављају експресним возовима са Далеког Истока. Shirer W.L., The Rise and Fall of the Third Reich, New York 1960, 840.

Са Совјетима је договорено да немачки ратни бродови, који због оштећења не успеју да се домогну немачких лука, буду ремонтовани у совјетским лукама на Северном мору. Hubatsch W, Hitlers Weisungen fur die Kriegfuhrung, Munich: Deutscher Taschenbuchverlag 1965, 180.

11. фебруара 1940. године, новим и знатно ширим трговачким споразумом, Совјети су се обавезали да Немачкој испоруче милион тона цереалиjа, пола милиона тона пшенице, 900.000 тона нафте, 100.000 тона памука, 50.000 тона фосфата, милион тона соје из Манџурије итд. Schachtman T., The Phony War 1939-1940, New York 1982, 150.

У априлу и мају 1940. године, НКВД је поубијао око 22.000 пољских интелектуалаца и официра у Катину и на још неколико места.

Јуна 1940. године, СССР је успоставио дипломатске односе са колаборационистичком владом маршала Петена. Toscano M., The History of Treaties and International Politic, Baltimore 1966, 247.

26. новембра 1940. године Совјети обавештавају Хитлера да је СССР спреман да приступи Тројном Пакту, под условом да Немачка призна Бугарску и Финску као совјетску интересну сферу, и совјетску контролу над појединим мореузима. Higley R., Joseph Stalin Man and Legend, New York 1974, 303.

10. јануара 1941. године, потписују додатни споразум, којим је у извесној мери измењен трговачки споразум из 1940., решавајући њиме и нека друга, мање значајна питања (корекцију граница итд.). Ericson, Edward E. (1999), Feeding the German Eagle: Soviet Economic Aid to Nazi Germany, 1933–1941, 152-153.

У периоду од потписивања претходног трговачког споразума 11. фебруара 1940. године па до напада Немачке на СССР, Немачка је из Совјетског Савеза добила:

– 1.600.000 тона житарица,
– 900.000 тона нафте,
– 200.000 тона памука,
– 140.000 тона мангана,
– 200.000 тона фосфата,
– 20.000 тона хромове рудаче,
– 18.000 тона гуме,
– 100.000 тона соје,
– 500.000 тона гвоздене рудаче,
– 300.000 тона старог и сировог гвожђа,
– 2.000 кг платине.
Philbin III, Tobias R. (1994), The Lure of Neptune: German–Soviet Naval Collaboration and Ambitions, 1919–1941, 47. Ericson, Edward E. (1999), Feeding the German Eagle: Soviet Economic Aid to Nazi Germany, 1933–1941, 152-153, 195-199.

Совјети потписују Пакт о ненападању са Јапаном, као трећом чланицом Тројног Пакта, 13. априла 1941. године (у време агресије на Југославију). Michael H., The Second World War, New York 1975, 314.

9. маја 1941. године, СССР је прекинуо дипломатске односе са Југославијом, Белгијом и Норвешком, на немачки захтев.

Последњи совјетски воз натоварен добрима за нацистичку Немачку прешао је совјетско – немачку границу у правцу запада у 02,00 h, 22. јуна 1941. године, сат и по, пре напада на Совјетски Савез. У граничној зони, воз је прошао кроз густу концентрацију немачких трупа које су чекале знак да почну са инвазијом СССР-а. Goodspeed D.J., The German Wars 1914 – 1945, 392.