

У сали новосаграђеног Храма Светог Симеона Мироточивог изложена су 24 постера сваки са по неколико фотографија снимљених током Великог рата из архива Народног музеја у Ваљеву, као и из других извора.
Улаз на изложбу је бесплатан, а добровољни прилози посетилаца биће придодати у фонд за помоћ поплављенима у матици.
Ваљевски музеј поседује збирку радова првог српског ратног фотографа,
академског сликара Београдјанина Драгољуба Павловића који је снимио драматичне призоре бомбардовања и одбране Београда као и борби и страдања српске војске на Солунском фронту.
Према речима Весне Ивковић, чланице Друштва за заштиту српске баштине “Равна гора” из Калгарија које је организовало изложбу, Павловићево историјско визуелно сведочанство употпуњено је и познатим фотографијама других аутора из Првог светског рата попут “Ока соколовог” на којој је извиђач Драгутин Матић, затим снимака две жене-ратна хероја Милунке Савић и Британке, припаднице српске војске Флоре Сандес и др.
Поставка укључује и фотографије из Церске и Колубарске битке, као и портрете четворице српских војвода: Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића.
Мало је познато да у ширем региону Калгарија, у масиву Стеновитих планина, постоји планина одавно именована по војводи Путнику коју су, откривањем и освећењем спомен-плоче, пре две године овековечили чланови исте организације која је приредила и комеморативну изложбу.
У току су разговори о поставци ове изложбе и у главном граду Алберте Едмонтону.
Говорници-гости на отварању изложбе и комеморацији у Калгарију били су познаваоци историје и савремених сукоба на Балкану последњи амбасадор Канаде у бившој Југославији Џемс Бисет ((James Bisett) ) и један од најпознатијих војних новинара у Канади Скот Тејлор (Scott Taylor), уредник и издавач канадског војног магазина “Espri d’ kor” (Esprit de Corps), поред осталих аутор књиге “Инат” о Србији и рату на Косову.
У Калгарију, једном од најпросперитетнијих канадских градова данас живи око 5.000 досељеника српског порекла иако је до почетка 1990-их година тамо живело свега четрдесетак српских породица.