”Српске новине”: Рекордна бекства партизана

03/02/2015

Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита

Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања

ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ

Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испоручено преко 3000 тона залиха.

То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново успоставили контролу на приморју. Савезничке ваздухопловне снаге су ангажовале велики број летелица како би омели концентрацију трупа и спречили даље ширење немачког утицаја. Током следећа три месеца РАФ (британске ваздушне снаге) је партизанима испоручио око 500 тона залиха, али је Титу и даље била неопходна много већа помоћ.

Већ у априлу доток залиха је вишеструко повећан у односу на просек из прва три месеца (400 тона), у мају је износио око 900 тона, а наредне испоруке су премашивале хиљаду тона месечно.

До јула 1944 савезничке испоруке партизанима су се толико повећале да је командант 21 немачког брдског корпуса издао наређење за акцију спречавања „ваздушног снабдевања гериле“.

До краја рата је партизанима у Југославији само ваздушним путем испоручено више од 16.500 тона залиха. Упоредо са повећањем материјалне помоћи, од априла 1944. се отпочело и са евакуацијом партизана: у априлу је евакуисано преко 160 а у мају око 800 партизана.

Барем у неколико случајева, удовољено је и Титовим личним молбама за хитну евакуацију рањеника и бораца када би се нашли у критичној ситуацији, притиснути немачком офанзивом. Масовне евакуације је пратило и обавезно бомбардовање комуникација, транспорта и непријатељских трупа, како би се помогло опкољенима да избегну уништење.

Током немачког десанта на Дрвар 25. маја 1944, где се налазио Титов штаб, на његову молбу MAAF (Mediterannean Allied Air Force) je извео 1.000 летова нападајући концентрације немачких трупа и њихов транспорт, и спустио преко 60 тона залиха. До 1. јуна, Немци су направили обруч код Прекаје, али се главнина пробила до Купрешког Поља где их је већ чекао припремљен аеродром за евакуацију. Тито се укрцао на први авион и одлетео пут Барија. Поред Тита, евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања.

Укупне партизанске жртве у овој немачкој акцији бројaле су око 6.000 људи.

Током лета 1944. новоосновани БАФ (Балканска ваздухопловна армија) је почео значајно да помаже партизанским снагама у Црној Гори. Како би спречили или успорили концентрацију Немаца из Пећи усмерену на Црну Гору, бомбардовали су комуникације и непријатељске колоне. Такође су бомбардовали Подгорицу и Никшић. Међутим, партизани су и даље убрзано губили територију и претрпели су тешке губитке.

То је условило потребу за хитно стварање импровизованог аеродрома за евакуацију рањених. Немци су успели да онеспособе аеродром у Никшићу пре евакуације, па су рањеници, којих је сада било преко 800, упућени на четвородневни марш до Брезне. Нови импровизовани аеродром је направљен до 21. августа, али је непријатељ напредовао веома брзо па су партизани страховали да неће моћи да издрже дуже од два дана. Уследио је нови позив са најхитнију евакуацију. Следећег дана и током ноћи евакуисано је 1.078 људи, међу којима и 16 авијатичара.

Међутим, спасоносном за партизане се показала тек одлука Немаца да зауставе продор након капитулације Румуније, како би појачали одбрану од надируће совјетске армије на истоку. Ова операција је, по броју евакуисаних у једном дану, засенила и Операцију ‘’Халјард’’ – евакуацију америчких авијатичара изведену на четничкој територији од 9/10. августа.

Док су у Прањанима са авијатичарима и савезниким особљем евакуисана четири цивила, у Црној Гори је био потпуно обратан случај – незнатан број евакуисаних су били савезници. Иронија је да је највећа операција тог типа у 1944. извршена како би се партизански покрет спасио из критичног положаја, тим пре јер је према савезничким подацима бројно стање партизана у марту 1944. било 300.000, док је немачких окупационих снага (углавном трећепозиваца) било знатно мање – око 180.000. (Wiliam Leary, Fueling Fires of Ressistance, / Army Air Forces Special Operations in the Balkans during World War II / Air Force History and Museums Program 1995 , стр 13; Thomas T. Matteson , REPORT NO. 128: AN ANALYSIS OF THE CIRCUMSTANCES SURROUNDING THE RESCUE AND EVACUATION OF ALLIED AIRCREWMEN FRОМ YUGOSLАVIA, 1941-1945, Thomas T. Matteson, MAXWELL AIR FORCE BASE, ALABAMA, 1977, стр 20.)

Најкритичнији период за партизане судећи по броју евакуисаних се, занимљиво, поклапа са периоом када је савезничка ваздушна помоћ достигла врхунац. Од маја до септембра 1944. хитним интервенцијама је евакуисано знатно више од 6.000 партизана. (JOHN K. CANNON, TROOP CARRIER OPERATIONS 1944, Headquarters Twelfth Air Force 1945, pp 34; Special operations:AAF Aid to European ressistance movements 1943/1945, ААF Historical Office Headquorters, 1947, стр 122.)

Још грандиознија операција хитне евакуације је спроведена 25/26. марта 1945. из области Ријеке, на лични захтев Тита. Тада је евакуисано преко 2.000 људи, рањеника и цивила, које растућа партизанска сила није успела да самостално одбрани од растројених Немаца у пуном повлачењу. Операцију је пратило неизоставно бомбардовање немачких колона, као и ванредне испоруке залиха партизанима.

Мада су подаци непотпуни, извесно је да је за 13 последњих месеци рата, од априла 1944. до 30. априла 1945, са територије Југославије, само ваздушним путем, евакуисано преко 16.000 партизана. Морем их је евакуисано још најмање 11.000.

Harris G. Warren, аутор студије „Special operations: AAF Aid to European ressistance movements 1943/1945“ пише: „Овакве операције су имале истакнуту улогу у коначном успеху партизана. Масовне евакуације као и спектакуларно спашавање Тита из Дрвара је сачувало његове следбенике претње да доживе велику катастрофу. “

Највећи број евакуисаних је у најбољем случају био лакше рањен. Џон Девлин је на комитету за праведно суђење Михаиловићу сведочио да је са аеродрома у Беранама, одакле је он евакуисан са још девет авијатичара (спасили их четници, у априлу кренули ка мору партизанима да би се што пре евакуисали преко њих) евакуисано доста лакше рањених партизана. Сви су били покретни, а неки су имали само повез око руке.

Његов исказ потврђује податак да су послове утовара залиха у авионе обављали партизани евакуисани из земље ради лечења у Италији!

Очигледно су у питању пацијенти који не само да су покретни, већ могу физички да издрже велика оптерећења.

(”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, јануар 2015)