Тесла је био политички активан

08/01/2025

ТЕСЛА (уље на платну) – сликар Марина Гавански Зиссис, Канада

Много година пре Теслиног одласка са овог света шириле су се приче како он “живи у самоћи”, “да време углавном проводи хранећи голубове”… а те дезинформације о његовој незаинтересованости за свет око себе и данас препричавају многи Теслини “биографи”, иако оне не одговарају истини, а ни документацији која је доступна истраживачима
Пише: Марина Булатовић

Тесла је преминуо у 87. години, у сну, у апартману на 33. спрату хотела “Њујоркер”, на православни Божић 1943, а прота Душан Шуклетовић је служио опело.
Безуспешно је Сава Косановић (син Теслине најмлађе сестре Марице), покушавао да приволи свог ујака Теслу да се окрене од краља ка Титу. У својим мемоарима о томе сведочи и дипломата Константин Фотић (1891-1959), који наводи да је сваки покушај да се од Тесле извуче било каква изјава против Краља Петра Другог била узалудна. Теслина оданост српској круни и краљу, и поред убеђивања околине да пређе на страну Тита и комуниста, остају без резултата.У једном писму (1938), упућено српском инжењеру и писцу Славку Бокшану, Тесла краља Петра Другог назива “младим орлићем из гнезда великог орла”, а Србе у Америци јавно позива да буду одани младом монарху, кога назива “зеницом у оку народа”. Иначе, Славко Бокшан био је један од оснивача Радио Београда, а остао је познат и као један од највећих бораца за истину о Николи Тесли.
Међутим, много година пре Теслиног одласка са овог света шириле су се приче како он “живи у самоћи”, “да време углавном проводи хранећи голубове”… а те дезинформације о његовој незаинтересованости за свет око себе и данас препричавају многи Теслини “биографи”, иако оне не одговарају истини, а ни документацији која је доступна истраживачима.
Да подсетимо, прво одликовање за свој научни рад Тесла је добио баш у Србији – орден Св. Саве Другог реда од династије Обреновић (1892), потом добија Орден Данило Први, другог степена, од црногорског кнеза Николе (1895); затим бројна признања и одликовања од династије Карађорђевић. Краљ Александар Први га је одликовао Орденом Југословенске круне првог степена (1931).
Удружење четника из Беле Цркве (из Баната) дало му је Споменицу/захвалницу, као свом великом добротвору и дародавцу 28. августа 1938. Споменицу су потписали председник удружења Ђорђе Кркуш и секретар Миловановић. Споменица је заштићена воденим жигом, а оригинал се налази у Музеју Николе Тесле у Београду.
Тесла је био ктитор многих наших цркава и манастира у Америци које су грађене током његовог живота. Примера ради: био је кум Српске црквене општине у граду Гарy (Индиана) на освећењу храма Светог Саве 1938.
Као одговор на Велику депресију и раст фашизма, комунистичка грозница већ 1930-их година почиње да тресе Америку, а део запослених у Холивуду се убрзо придружио овом покрету. Међу њима био је и чувени сценариста Далтон Трумбо, који због тога доспева на црну листу Холивуда – извесно време није имао дозволу да ради у филмској индустрији, а потом завршава и у затвору. Али, Тесла, који је о свему томе читао у штампи (нарочито је волео “Њујорк тајмс”) није показао ни најмању наклоност према комунистичким идејама.

Краљ Петар Други и Никола Тесла, 8. јул 1942. Краљ Петар Други и Никола Тесла, 8. јул 1942. Фотографија „Краљевски двор“ Београд

Напротив, током Другог светског рата, као православни Србин-Личанин и монархиста, Тесла пише проглас “Мојој браћи у Америци”. Проглас се налази у Музеју Николе Тесле у Београду и датира из априла 1942.
Између осталог, у Прогласу Тесла каже ово:
“У овој години има да се одлучи судбина целог света. Ове 1942, снаге зла, које су окупљене око Хитлера, морају бити уништене… Због тога, браћо и сестре, као најстарији Србин, Југославен, Американац наше крви у Сједињеним Државама, упућујем вам ово писмо молећи вас да се одазовете позиву председника Рузвелта. Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну песму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку и јунаштво су имали они наши још неразвијени дечаци када су пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте.’
Како се сви ми можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живеће вековима у нашој успомени. Немојмо дозволити да се та величина умањује распиривањем мржње – не против сила зла, него своје браће…”
Да се Тесла није “повукао у самоћу проводећи време искључиво у друштву голубова”… већ да је био добро обавештен о дешавањима у Југославији, видимо из Прогласа у којем он недвосмислено говори о 21. октобру 1941. и масовном стрељању у Крагујевцу од стране Немачке војске.
Позвао је на братску слогу Србе, Хрвате и Словенце, иако је добро знао да су годину дана раније немачке трупе ушле у Марибор и Загреб и дочекане са одушевљењем.
У Марибору су еуфорично аплаудирали немачким војницима и засипали их цвећем, а преко Радио Загреба, усташе су прогласиле успостављање Независне Државе Хрватске (10. априла 1941), а Немце за своје највернији савезнике. Након тога, “озбиљнија господа” су кренула у обележавање српских и јеврејских кућа, одакле ће их убрзо одвести у Логоре Смрти.
Узалуд беше Теслин апел: “Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…”
Током последње године Теслиног живота, магазин “Тајм” у мају 1942. велича успехе четника, а на насловној страни објављују цртеж Драже Михаиловића. Исте године, на Конгресу уједињених Срба против фашизма и Српске народне алијансе у Детроиту, Теслина слика је постављена тик уз Дражину, а на плакатима подршке борби четничких герилаца у потпису је стајало Теслино име, у својству почасног председника Конгреса и Алијансе.
Позната је фотографија Николе Тесле и краља Петра Другог Карађорђевића која је настала 8. јула 1942. када је краљ дошао у хотел “Њујоркер” да га посети.
Краљ Петар је прво боравио у Вашингтону у посети председнику Рузвелту, одржао је говор у америчком Конгресу, а уследила је и тродневна посета Канади. Због жеље да се сретне са Теслом, млади краљ из Вашингтона долази у Њујорк.
ЊКВ престолонаследник Александар Карађорђевић се у предговору за једну књигу о Тесли осврнуо на сусрет његовог оца и великог научника, и написао је:
“Увек се сећам колико је мој отац био емотиван када је говорио о сусрету са нашим генијем у Њујорку, јула 1942. Током званичне посете Сједињеним Америчким Државама, када је радио на добијању подршке за херојску борбу против нацизма у Југославији, коју је предводио генерал Драгољуб Михаиловић, мој отац се сусрео са доста важних људи, укључујући председника Америке, Френклина Д. Рузвелта. Али, управо је сусрет са Теслом оставио веома снажан утисак на краља Петра Другог, посебно када му је овај велики човек рекао: ‘… Сигуран сам да ћеш бити велики владар.’ А мој отац се увек с љубављу сећао колико је Тесла био истински родољуб, и како му је рекао да је ‘поносан што је Србин и Југословен’.”
Чак је и “Хрватски глас” у НДХ извештавао о сусрету младог монарха и Тесле, наводећи како је генијални проналазач рекао да му је краљ својом посетом учинио највећу част и да ће му то бити “најмилија успомена”.
Уз звуке српске родољубиве песме “Тамо далеко”, која је Тесли била омиљена током читавог живота, он је испраћен са овога света, не слутећи да ће преко 90 његових рођака бити зверски убијено од стране усташког режима.
Али, Хрвати су доследно наставили традицију својих предака из Другог светског рата – црква у Смиљану је уништена 1992, као и Теслина родна кућа, а споменик великом научнику је миниран.

Извор: РТ Балкан