Три главне групације у српској историографији
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаИсториографијаЧланциТри главне групације у српској историографији

Три главне групације у српској историографији

  • 11/02/2014
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr
Пише: Мр Драган Крсмановић

Пише: Мр Драган Крсмановић

Ради разумевања „ствари“, да би се „обичан смртник“ снашао у маси контраверзних информација  важно је појаснити и научну – историографску сцену у Србији: који правци постоје и ко где припада?

Није тајна да се основни ставови о животу формирају у раној младости (неки тврде до дванаесте године). У том периоду младо биће стекне јасне представе о добру и злу, о томе шта је морално а шта не и шта је допуштено а шта забрањено. У каснијем току живота лако се усвајају информације, али тешко се мењају вредносни ставови. Примера ради, уколико се у младости формира став о расној неједнакости људи, тај човек може постати и врхунски антрополог, али ће у својим истраживањима увек тежити да јасније и јаче прикаже ставове у складу са његовим (још у младости формираним) предрасудама.

На сличан начин формиране, у српској историографији постоје три главне групације чији су представници по својим претходним вредносним системима предиспонирани на одређени начин закључивања, и то:

Традиционална комунистичка историографија

Њени ставови о Другом светском рату су јасни и недвосмислени: Краљ и влада су побегли из земље и изгубили право да њоме управљају, Краљевина је капитулирала, у политичком вакууму једино је КПЈ остала уз народ. Упорно се борећи против свих непријатеља (који су били окупљени у оквиру „удруженог злочиначког подухвата“), партизани на челу са КПЈ су их све победили и донели народу слободу и истовремено извршили социјалистичку револуцију и промену друштвеног уређења. Код свих народа је било издајица и слуга окупатора, који су потпуно исти (четници, усташе, балисти, бела гарда…) и који су заслужили сваку казну која их је стигла. КПЈ никада није погрешила, нигде није било невиних жртава комунистичког режима, а кога год су партизани, ОЗН-а и КНОЈ – убили сигурно је то заслужио. Партизани су били аскете, морално надмоћни, дисциплиновани, солидарни… па да кажемо и лепи, племенити.

Представници ове историографије су сви историчари у СФРЈ до деведесетих година, а и већина након тога, укључујући и кључне људе на Филозофском факултету у Београду. Они одбијају било какву помисао о „помирењу“. За њих између антифашиста и фашиста, ослободилаца и квислинга, прогреса и реакције – не може бити никаквог помирења. Све ствари су већ доказане и свака историјска расправа је само дневна политика и губљење времена.

Неокомунистичка историографија

Настала је деведесетих година прошлог века од дисидентског крила званичне комунистичке историографије. Суочени са историјским чињеницама, али и наглим друштвеним променама, они су прешли од интернационализма на национализам и прихватили теорију о два антифашистичка покрета чије су основне карактеристике: Краљ је напустио земљу и на унутрашњем плану изгубио легитимитет, али је задржао међународни легитимитет. У земљи су формиране две независне групе отпора, националистичко-монархистички под Михаиловићем и комунистички под Јосипом Брозом. У борби се због дисциплинованости, боље организације и „идејног јединства“ комунистички показао бољим и победио је у грађанском рату националистички, који је због тога почео да сарађује са окупатором да би се спасио. На крају је поражен и на дипломатском плану и практично нестао. Међу квислинзима има разлике, јер су Недић и Љотић прихватили да се жртвују за српски народ. Усташе су злочинци, а домобрани на силу мобилисани Хрвати…

Главни представници ове историографије су историчари Института за савремену историју Коста Николић и Бојан Димитријевић, који успешно мобилишу и неке млађе историчаре, попут Немање Девића.

Представници ове групе су заговорници „помирења“. Од комунистичке историографије траже да призна постојање два антифашистичка покрета, а заузврат се не би дирале комунистичко-партизанске заслуге у антифашистичкој борби, признао би се примат партизанског покрета као боље организованог и активнијег. Комунисти би признали мање грешке и „лева скретања“, за шта би били одговорни појединци.

У суштини, ово би била комунистима излазна стратегија за случај да под теретом аргумената морају напустити  монопол на ослободилачку борбу и безгрешност у рату.

Класична историографија

Њени представници су због идеолошког једноумља и државне цензуре почели своје активности у иностранству, а данас, мада малобројни, пишу и у нашој земљи. Основа њиховог става је да Краљевина Југославија није капитулирала 1941. године и да је наставила рат у оквиру антифашистичке коалиције (уосталом, као и остале окупиране земље). Краљ је своје седиште, као и друге крунисане главе окупираних земаља,  само изместио на савезничку територију. Снаге под Михаиловићевом командом су непредати део Војске Краљевине Југославије (која баштини традиције српске војске из претходних ратова) и једина легална оружана снага на њеној територији. Комунисти су бунтовници који користе прилику да у смутњи окупације прибаве власт и самовољним акцијама изазивају страшне репресалије од стране окупатора. Михаиловић је по положају овлашћен да одређује стратегију и тактику борбе. Због заштите српских интереса, који су Михаиловићу били важни, савезници га напуштају, мада се активно борио против окупатора, и окрећу подршци Хрвату Брозу, верујући да ће преко њега лакше остварити властите интересе, пре свега разбијање српског етничког простора. Недић и Љотић су квислинзи за које може бити само мало разумевања, али не и опроштаја за издају свог народа.

У емиграцији присталице овог приступа су били Слободан Јовановић, Радоје Кнежевић и многи други, а данас је то најбољи познавалац генерала Михаиловића и Југословенске војске у Другом светском рату, Милослав Самарџић.

Представници ове групације су присталице помирења, али на битно другачијој основи. Помирења нема са присталицама тоталитарних идеологија. Са онима који се одрекну ових идеологија, било комунистичке, било профашистичке (љотићевци), помирење је могуће и пожељно.

Иван Ивановић: Истина о Калабићу (4)

  • 07/02/2014

Сарадници окупатора – „жртве фашиста”

  • 13/02/2014

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Чланци

Србија и даље не обележава Дражине победе

  • 20/12/2022
Чланци

У Србији је пре 1941. постојало 11 фабрика авиона

  • 18/12/2022
Чланци

(О)позициона историографија

  • 25/11/2022
Чланци

”Српске новине”: Полемика поводом четника (2)

  • 02/11/2022

Do not miss

Чланци

Србија и даље не обележава Дражине победе

  • 20/12/2022

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi