Тзв. Сремски фронт
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023

      Шта (нам) мисли Карл фон Хабсб...

      • 14/01/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
      Video
      YouTube

      CETNICI U VOJVODINI

      Cetnicki odbori su jos pre rata bili formirani na ...

      • 05/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаДруги светски ратКомунисти - партизаниТзв. Сремски фронт

Тзв. Сремски фронт

  • 12/04/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Тзв. Сремски фронт

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Још од 1945. године у Србији је дан освајања Беча од стране Совјета малте не државна тајна. То је дакле било 12. априла 1945. године. Пошто је са падом Беча немачки положај у Срему постао апсурдан, они су тог дана одлучили да напусте тзв. Сремски фронт и крену на запад. Комунисти су одмах покренули причу да су заправо они пробили немачки фронт у Срему и те приче држе се до дана данашњег.

Представници државе и војске на комунистичкој прослави у Срему 12. априла 2013.

Представници државе и војске на комунистичкој прослави у Срему 12. априла 2013.

Примера ради, 12. априла 2013. године, на званичном сајту комунистичких ветерана (Субнор), писало је:
”На сремској равници, где се сада налази Меморијални центар у Адашевцима крај Шида, вијориле су тробојке и орила се партизанска песма овог 12. априла у знак сећања на храбре борце Народноослободилачке војске Југославије и савезничких армија, који су у јединственом фронту, пре 68 година, разбили фашистичку хитлеровску солдатеску Немачке и окончали једну од завршних победа у ослобађању Европе на крају Другог светског рата.
Организатори сећања на славне дане били су Влада Републике Србије и СУБНОР Србије, а присуствовало је више хиљада људи из разних крајева наше земље и из региона.”

Поглед на улаз у Спомен комплекс ''Сремски фронт'' (Фото: ''Новости'')

Поглед на улаз у Спомен комплекс ”Сремски фронт” (Фото: ”Новости”)

На сајту је пренет и говор председника Субнора Миодрага Зечевића, који је поред осталог рекао:
”На простору Сремско-славонске равнице и Семберије водила се неколико месеци тешка рововска борба са преко четири стотине хиљада елитних немачких војника, потпомогнутих квислиншким формацијама НДХ, а у Источној Босни и четника и других колаборациониста…
У овој највећој битки на ратном простору бивше Југославије у Другом светском рату, животе je у победу над фашизмом, на просторима ове равнице, уградило више од 13 хиљада бораца НОР-а, око 1.000 припадника Црвене армије и приближно толико припадника других народа чије јединице су се бориле у саставу НОВ и ПОЈ Југославије.
У том времену, у коме је било доведено у питање опстајање савременог демократског света и цивилизације, постојале су само две зараћене стране и два опредељења…
Признање народноослободилачкој борби дали су и наши пријатељи и наши непријатељи. А светска историја попела нас на пијадестал за допринос победи над фашизмом…
Нацизам и фашизам су војнички побеђени, али борба није завршена, јер друштвена и политичка кретања у свету и конзервативне снаге омогућују услове за њихово поновно настајање. Због тога прогресивне снаге не смеју да забораве прошлост и све ужасе које је свет преживео у покушају спровођења фашистичке идеологије и намере…”
Истог дана ”Новости” доносе чланак о радовима стручњака Народног музеја у Београду и Завода за заштиту споменика у Шиду на сређивању Спомен комплекса ”Сремски фронт”, који заузима чак 28 хектара. Историчар др Војислав Суботић дао је следећу изјаву:
”Током тешких 175 дана и рововске борбе, Србија је на Сремском фронту дала немерљиви допринос коначној победи и уградила се у темеље модерне Европе. Али у Срему је плаћена превисока цена. Под притиском Американаца али и Руса, мобилисана је читава српска младост. Борбу наше војске одликовало је родољубље и жеља за слободом, али недовољно обучени и спремни за ратовање са надмоћним непријатељем голобради младићи не старији од 16 година, остали су на сремским пољима.”
Дакле, сем смањивања српских жртава на 13.000, које се понавља и у овом чланку, кроз изјаву др Суботића уводи се у оптицај и једна нова информација: да су заправо Американци и ”Руси” (чак не ни Совјети) приморавали југословенске комунисте да шаљу српску децу у сигурну смрт!
Браћа Живан и Радоје Кнежевић овако описују развој борби између Црвене армије и Немаца после освајања Београда, 20. октобра 1944:
”После освајања Београда, 4. механизовани гардијски корпус прешао је Саву и после дводневних тешких борби освојио Земун и Бежанијску косу. Корпус је 1. новембра заузео Сремску Митровицу, али је већ 2. новембра био задржан од стране немачке 2. оклопне армије на линији: Илок – Ердевик – Мартинци – Дунав од Вуковара до мађарске границе. Остали корпуси совјетске војске надирали су ка Дрини и ту су задржани 15. децембра од стране немачких 11. и 14. корпуса 2. оклопне армије.”
За разлику од Армијске групе ”Србија”, која је била неупоредиво слабија од јединица Црвене армије, Немци су сада довели бројне и елитне трупе 2. оклопне амрије. Такође, изабрали су повољан положај за одбрану, користећи реке као природне заклоне. Најпре Дунав, који су запосели од Будимпеште до његовог лука у Срему, где нагло скреће на исток. Од тог лука природне препреке преко сремске равнице није било само до реке Босут. Фронт се затим пружао обалама Босута до ушћа у Саву, а затим уз ову реку до оближње Раче, где је ушће Дрине. Према томе, фронт је ишао линијом Дунав – Босут – Сава – Дрина.
Фронт успостављен у Срему од Жданова је преузео 68. стрељачки корпус. Када је и он 25. децембра отишао у Мађарску, на Сремски фронт је дошла 1. бугарска армија. Али већ после неколико дана и Бугари одлазе на север. Тада су на Сремски фронт упућене 1. и 3. југословенска армија, јединице састављене од необучених младића које су комунисти присилно мобилисали по Србији. Најбоље јединице Ј. Б. Тито је оставио у Београду и другим ”ослобођеним” местима, да учвршћују комунистичку власт.
Сремски фронт, дакле, није био фронт у правом смислу, већ губилиште противника комунистичке власти. Колико је Срба бачено на немачке митраљезе и минска поља у сремским, као и у семберским равницама, то ни данас није познато, али свакако је реч о десетинама хиљада младића. Озбиљне битке на овом губилишту нису ни вођене. Положаје од новембра и децембра 1944. Немци су задржали све до 12. априла 1945. године, када су морали да се повуку због пораза на другим фронтовима. Повлачење Немаца комунисти су славили као ”пробој Сремског фронта”, скривајући поред осталог и чињеницу да су то били немачки положаји највише удаљени од Берлина.
С оне стране Сремског фронта, у Славонији, постојале су партизанске јединице састављене већином од Хрвата, за које су комунисти после тврдили да су биле веома бројне и снажне: 6. и 10. корпус (”Загребачки корпус”). Овим јединицама није наређен напад у леђа немачким положајима. Тај напад би био логичнији, јер пред хрватским партизанима нису постојале препреке у виду река – напротив, они су се налазили на истим странама обала као и Немци.

Славяне. Северный исток

  • 12/04/2013

Видео: Масовне гробнице

  • 13/04/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Комунисти - партизани

Колико Немаца су убили партизани?

  • 22/05/2022
Комунисти - партизани

Ко је био Тито?

  • 04/05/2022
Комунисти - партизани

Партизани – посебни казани, четници – заједнички казани

  • 26/09/2019
Комунисти - партизани

Партизански начин борбе и поређење са четницима

  • 08/07/2018

Do not miss

Комунисти - партизани

Колико Немаца су убили партизани?

  • 22/05/2022

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi