Једно откриће из књиге ‘’Сломљена крила Златибора’’: Превара на суђењу Дражи

27/10/2020

Потпис Драгољуба Делића као официра Удбе

Књига се бави спашавањем савезничких пилота на Златибору, па је аутор решио и питање ‘’убиства два пилота од стране четника’’: то је измислио удбаш Драгољуб Делић, ког су представили као земљорадника

Часна реч Удбаша
Недавно је објављена књига Дејана Ђерића ”Сломљена крила Златибора”, на српском и на енглеском језику. У књизи има много углавном необјављених фотографија и докумената. Поименице су пописани сви савезнички пилоти које су спасили Дражини четници у области Златибора, а већина их је идентификована на фотографијама.
За историографију је посебно значајно што је Ђерић открио једног лажног сведока на монтираном суђењу генералу Дражи Михаиловићу. Наиме, генерал је најпре окривљен, а после и осуђен, зато што су његови четници на Златибору ликвидирали двојицу Американаца. Суд је при овоме уважио сведочење једног ”земљорадника” са Златибора. Међутим, то није био земљорадник, већ официр комунистичке тајне полиције Озне, односно Удбе.
Ово су комунисти записали у оптужници против генерала Драже Михаиловића:
”Почетком августа 1944, Душан Радовић, звани Кондор, командант Михаиловићевог златиборског корпуса, заклао је два америчка авијатичара француског порекла који су се били принудно спустили падобранима код реке Лима
Образложење: Основ за то да се овај злочин уврсти била је изјава Милинка Ковачевића, земљорадника из села Доброселице, који је изјавио Озни Чајетина: Познато ми је да је Душан Радовић, командант корпуса, који је био потчињен Дражи Михаиловићу ликвидирао двојицу америчких авијатичара француског порекла. Ови авијатичари стрељани су између Стубла и Јабланице… Ово ми је познато из тог разлога, што сам и ја у то време био присилно мобилисан у четнике и налазио сам се са њима. Једне ноћи поменутих авијатичара је нестало. Када сам се сутрадан заинтересовао где су, један из Радовићеве пратње, џелат, рекао ми је да су они прошле ноћи ликвидирани у једном потоку. Место где су стрељани није ми тачно рекао…”
Међутим, Милинко Ковачевић се није појавио као сведок на суђењу, нити се може поуздано рећи шта је он изјавио у Озни Чајетине. На суђењу се појавио други ”земљорадник” са Златибора, Драгољуб Делић, који је потврдио наводно сведочење Милинка Ковачевића.
Ово је део са суђења у вези изјаве Драгољуба Делића:
”Сведочење Драгољуба Делића о личним подацима.
Како се ви зовете?
Сведок: Зовем се Драгољуб Делић.
Претседник: Одакле сте?
Сведок: Из села Шљивовице, срез Ужички.
Претседник: Колико имате година?
Сведок: 31.
Претседник: Чиме се занимате?
Сведок: Земљорадњом.”

Драгољуб Делић је рођен 23. августа 1914. године, од оца Чедомира и мајке Јелисаве. Септембра 1941. године ступио је у партизане. Вероватно је Ђорђе Божић, као председник општине и командант места, гарантовао за Драгољуба, тако да није настрадао нити је одведен у логор. Драгољуб се од тога тренутка налазио на мобилизацијском списку своје општине и најпре је одређен да буде у саставу Равногорског одбора. Маја 1944. године мобилисан је у састав 2. батаљона Златиборске бригаде, вероватно као писар, како је и сâм навео.
На списку равногорских одбора Златиборског среза, састављеног 26. марта 1945. године, који је у Озни вођен како би био праћен рад присталица четника, за општину Шљивовицу записано је:

Драгољуб Делић, бивши секретар Равногорског одбора, сада опуномоћеник ОЗНЕ у Чајетини, одан НОБ-у, активно учестовао у НОБ-у 1941. године, у сваком погледу добар.
Дакле, Драгољуб Делић није био земљорадник, већ опуномоћеник Озне за Чајетину. Чајетински затвор, за време његове владавине, био је пун Дражиних присталица из Златиборског среза, а од лета 1945. године и великог броја четника који су заробљени пошто су се повлачили са Зеленгоре.
Само једном приликом, због јатаковања четницима, из општине Јабланице ухапшено је 37 људи. Потомци Чеда Петровића из Рибнице и Кузељевића из Стубла памте страшне муке које су њихови родитељи претрпели, док их је ислеђивао Драгољуб Делић. Чедов син Десимир сведочио је о овом догађају: ”Обавештени да Чедо поседује велики новац једног дана пред кућу у Рибници стижу чланови ОЗН-е Делић и Остојић и захтевају да сав новац преда држави. Како није признао да поседује било каква новчана средства спроведен је у Чајетину. Ту је почела истрага и страховита тортура. Полегли су га на једну клупу, везали руке и ноге а у уста ставили сунђер натопљен водом која се полако цедила. Отац прича да је решио да ништа не признаје, али кад су му кроз ноздрве почели сипати воду која се сливала у плућа, даље није могао издржати, морао је све признати…”
Једно време Драгољуб Делић био је и командант среске милиције у Чајетини, са којом је учествовао у потерама за „одметницима”. Велики број њих убијен је приликом спровода ка затвору у Чајетини, а неки и у масовној гробници у јами Церова. Радосав Удовичић (1922), из села Стубла, у току рата био је четник у 4. батаљону Златиборске бригаде. По доласку партизана на власт прикључио се њиховим јединицама како би сачувао главу. Годину и по дана провео је у Озни у Чајетини, где му је шеф био Драгољуб Делић. Према његовом сведочењу, Драгољуб Делић је наређивао да се неки од заробљеника спроведу за Ужице, али да до Ужица „не стигну живи”.
Према врло поверљивим подацима Драгољуб Делић је од писара у четничким редовима догурао до официра у Озни. То унапређење сигурно није стекао на бојном пољу него у скривеним подрумима, у којима је господарио судбинама туђих живота.
(Из књиге ‘’Сломљена крила Златибора’’)

(”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, октобар 2020)