200 бројева ”Погледа”
ЈУБИЛЕЈ
200 бројева ”Погледа”
Протеклих година промениле су се многе околности, али не и основна начела у уређивању нашег и вашег листа
Пише: Милослав САМАРЏИЋ
Антрфиле:
ЕКСКЛУЗИВНО!
“Погледи” су први начели многе теме које су комунисти деценијама забрањивали. Ево летимичног погледа на ексклузивитете “Погледа”:
ПРВИ објављени интервју Вука Драшковића (март 1986. године).
ПРВИ афирмативни текст о вишепартијском систему (20. фебруара 1988).
ПРВА афирмативна репортажа о дочеку – забрањеном – Српске нове године. Реч је о слављу у крагујевачком студентском дому (20. фебруар 1988).
ПРВИ лист без комунистичких функционера у Издавачком савету. Скупштина крагујевачких студената, на заседању од 15. марта 1988. године, уважила је захтев редакције и из Издавачког савета листа “Погледи” искључени су сви који нису припадали Универзитету. У исто време, председник Издавачког савета “Младине” била је Соња Локар, извршни секретар Централног комитета Савеза комуниста Словеније.
ПРВИ афирмативни чланак о Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, познатијем као “Ћосићев одбор” (20. март 1988).
ПРВО објављено саопштење Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања (20. април 1988).
ПРВИ предлог модела за организовање непосредних председничких избора са више кандидата за једну функцију. Били су то избори за студенте крагујевачког Универзитета (20. децембар 1988).
ПРВИ предлог за укидање Закона о заштити имена и лика Јосипа Броза Тита (20. мај 1989).
ПРВА критика Покрета несврстаних (20. октобар 1989).
ПРВО објављивање немачке потернице – 100.000 рајхсмарака у злату – за генералом Дражом Михаиловићем. Био је то и први афирмативни чланак о генералу Михаиловићу, објављен у земљи, откако је 1944. године престала да излази равногорска штампа (20. новембар 1989).
ПРВИ афирмативни чланак о монархији (20. децембар 1989).
ПРВИ афирмативни чланак о српској политичкој емиграцији (20. јануар 1990).
ПРВИ митинг једне опозиционе странке организовали су “Погледи”, 21. фебруара 1990. године на игралишту Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Био је то митинг Српске народне обнове, на чијем челу су се налазили Вук Драшковић и Мирко Јовић.
ПРВО објављивање ордена којим је амерички председник Труман одликовао генерала Дражу Михаиловића (1. март 1990).
ПРВО објављивање мемоара једног четника генерала Драже Михаиловића. Реч је о мемоарима капетана Звонка Вучковића (1. априла 1990).
ПРВО објављивање Шешељеве Оптужнице против Јосипа Броза (1. мај 1990).
ПРВИ интервју са престолонаследником Александром Карађорђевићем српским новинама (15. мај 1990).
ПРВИ интервју са принцом Томиславом Карађорђевићем (1. јун 1990).
ПРВИ лист са краљевским орденом (лето 1990).
ПРВИ чланак о ратним злочинима комуниста (октобар 1990).
ПРВИ (и једини) интервју са супругом потпуковника Николе Калабића, Борком Калабић (1. новембар 1991).
ПРВИ (и једини) интервју са ћерком генерала Милана Недића, Анђелијом Вукић-Недић (17. јануара 1992).
ОСНОВНИ ТЕКСТ:
Број по број и дођосмо до двестотог броја “Погледа”. Некоме то може изгледати мало, а неком много, све зависи из ког угла се посматра. За такозване велике режимске листове не представља проблем ни издавање десетохиљадитог, педесетохиљадитог, или ког већ броја. Јер, њихово редовно излажење спада у ред прворазредних државних интереса. На другој страни, нема проблема ни за страна средства пропаганде у Србији. Кажу да их већ има преко 50, што радио и телевизијских станица, што листова. Али, за некога ко стоји између, и ко негује истински независно новинарство, које пре свега подразумева финансијску независност, ствари стоје сасвим другачије…
Први број “Погледа” изашао је јуна 1982. године, као гласило студената крагујевачког Универзитета. Са још неколико студентских и омладинских листова, и “Књижевним новинама” приде, “Погледи” су чинили малобројну групу гласила у којој се уопште нешто могло рећи под притиском тоталитарног комунистичког режима. Забране тих новина биле су редовна појава, мада је режим рачунао с тим да их остави у животу. Њима је била намењена улога тзв. друштвеног вентила, све до преломних догађаја 1989. и 1990. године. Тада су за кратко време укинуте дотације свим студентским и омладинским листовима, не само у Србији, већ и у читавој ондашњој Југославији. Наставили су да излазе само два листа која су успела да се финансирају од продаје: љубљанска “Младина” и “Погледи”. Наравно, следила је промена издавача. “Погледи” су постали акционарско друштво, уз обавезу да једно време финансирају излажење новог листа крагујевачких студената.
“Погледи” су 1990. године имали тираж од невероватних 200.000 примерака. Свој тиражни бум дугују откривању истине о највећем комунистичком противнику, генералу Дражи Михаиловићу, представљању прогнане династије Карађорђевића и подршци опозиционим лидерима и странкама, нарочито у првим данима вишестраначја у Србији. У то време били смо практично једини опозициони лист, а и опозиција је наступала јединствено. Више се гледало ко је против комуниста, него шта заступа. Чинило се да ће већ 1990. године полувековна владавина црвених бити окончана, и вероватно нико није очекивао овакав расплет. Заправо, десио се парадокс: у Србији је постојао најјачи алтернативни покрет, како у односу на друге југословенске републике, тако и у односу на читав источноевропски блок, а седам година касније само је у Србији режим остао непромењен. Може бити да је објашњење овог феномена дао наш дописник из Хјустона, др Срђа Трифковић, у прошлом броју “Погледа”; страна интервенција у корист комуниста постојала је једино у Србији, док је у свим другим случајевима, код Пољске и Чехословачке до Албаније и Бугарске, тзв. Нови светски поредак радио о глави комунистичким властодршцима…
У сваком случају, уместо очекиване брзе промене режима, уследиле су “године опасног живљења”. Режим се није променио, али многе околности јесу.
Упркос свим тим околностима, “Погледи” нису одступили од својих основних принципа, а то су независност, демократичност и очување националног интереса. Нека читаоци слободно рачунају да ће ствари тако стајати и убудуће.
(Број 200, 28. АПРИЛ 1997)
