Момчило Ђујић

02/05/2013

Момчило Ђујић (Топоље, Книн 27. фебруар 1907 – Сан Маркос, Калифорнија 11. септембар 1999), завршио је Богословију у Сремским Карловцима и потом постао парох у с. Стрмице код Книна. Као млад богослов објавио је збирку песама ‘‘Емилијаде’‘ (Српска манастирска штампарија Сремски Карловци, 1931. године). Уочи рата организује четнички пододбор у својој парохији. У Априлском рату 1941. склања се у с. Кистање, које су окупирали Италијани, а потом се враћа у Стрмице, где води народ у борбу против геноцидних хрватских усташа. Током лета Момчило Ђујић упозорава на опасност од Комунистичке партије Хрватске. До коначног прекида комунистичке инфилтрације у српске редове долази на историјском народном збору у Црним Потоцима, новембра 1941, када је Ђујић изабран за команданта ‘‘народне војске’‘.

Ђујић је најпре био командант Пука ‘‘Петар Мркоњић’‘, потом заменик команданта Динарске четничке дивизије, војводе Илије Трифуновића Бирчанина, а од фебруара 1943, после Бирчанинове смрти, командант дивизије. Међутим, пошто је војвода Бирчанин као тежак срчани болесник ретко излазио на терен, војвода Ђујић је практично од оснивања дивизије, пролећа 1942, био њен командант.

Лета 1942. године, на предлог генерала Драже Михаиловића, војвода Илија Трифуновић Бирчанин даје Ђујићу звање четничког војводе.

Током четири ратне године војвода Момчило Ђујић и његова Динарска четничка дивизија спашавају српски народ са Тромеђе Лике, Далмације и Босне од хрватског геноцида, као и од разорне комунистичке акције.

Првих дана децембра 1944. године Динарска четничка дивизија је опкољена од бројних комунистичких снага. После низа тешких борби, у зору 3. децембра војвода Ђујић, уз сагласност збора команданата, доноси одлуку о пробоју према Лици. У великој бици код села Пађени, Динарска четничка дивизија пробија обруч, одлази у Лику, а потом у Словенију. Из Словеније Дивизија одлази у Италију, 1. маја 1945. године, где је Западни савезници разоружавају. Војвода Ђујић на неко време прелази у илегалу, јер су комунисти тражили његово изручење.

После неколико година, четници у емиграцији, расути широм света, се консолидују и оснивају своја удружења. Војвода Момчило Ђујић био је на челу највеће четничке организације, Покрета српских четника Равне Горе. Истовремено, уређивао је гласило покрета, лист ‘‘Србија’‘.

Милослав Самарџић