

‘’Билтен падобранаца’’: Фотографије Саве Степановића
Био је српски борац од своје 16-те године, током Другог светског рата. Рањен је у борби против Немаца и евакуисан у Италију ради лечења. Доласком комуниста, добија политички азил у Француској, после рата.
Дипломирао је у војној школи Сан Сир, где је изабрао коњицу.
Као поручник „у својству странца“, распоређен је у Првом пуку странаца у Алжиру, у Сиди бел абесу (Sidi Bel Abbès ). Као официр Легије странаца, био је ветеран рата у Индокини, до 1955-те, када Француска војска одлази. Тада добија француско држављанство, па поново одлази у Алжир.
Због неслагања са политиком француске војске у Алжиру, напустио је војску маја 1961, након дешавања у (главном граду) Алжиру.
Примљен је у Америчку војску 1965, са чином капетана, због жеље да се бори против комунизма. Прво је био инструктор Специјалних јединица у Форт Брагу, па борац у Вијетнаму, у 101-вој ваздухопловној дивизији, најпре као официр обавештајац, а потом као оперативни официр Прве ваздухопловне бригаде.
Напушта америчку војску 1987, са чином потпуковника, после последње дужности у Пентагону.
Добитник је медаље «Silver star».
Из ‘’Билтена падобранаца’’
Касније постаје предавач „Нато колеџа одбране“ у Риму, а учествује и на конференцијама у Вест Поинту. Радиће на зближавању Француске и САД-а током кризе између две земље поводом француског одбијања рата у Ираку 2003-ће.
Потом је био саветник начелника Штаба Врховне команде Француске војске, као и начелника Штаба председника Француске и других политичких личности током ангажовања Француске на Балкану 1990-тих.
Као командант Легије части, 2020, изабрао је да буде сахрањен на православном делу гробља у Сант Женевијев де боау (Sainte-Geneviève-des-Bois), на парцели легионара.
Био је члан Клуба командира чета падобранаца са борбеним искуством, коме је тренутни председник пуковник Жак Огар.
Опело Сави Степановићу одржано је у капели Сан Луи, у Екол милитеру (Chapelle Saint Louis à Ecole Militaire). У том месту је седиште свих виших војних школа Француске војске. Опело је држао прота Славиша Шањић, као и војни духовник римокатоличке цркве при капели.
У свечаним униформама присуствовали су: генерал Беноа Пуга (Benoît Puga), негдашњи командант корпуса 2ème REP (Други падобрански пук странаца), генерал Брино Дари (Bruno Dary), бивши војни заповедник ТО Париза, бивши командант Легије странаца и Корпуса 2ème REP, генерал Кристоф де Сан Шама (Christophe de Saint-Chamas) гувернер институције Анвалид (Invalides, што је болница при Француској војсци, оформљена 1640. године, по наредби краља Луја 14 и у којој се налазе посмртни остаци Наполеона; у тој болници је Сава преминуо). Такође, присустовала је делегација са Сан Сир-а, као и делегације његове класе „Гариглиано 1949-51“ из исте школе , затим чланови француске фамилије де Роан (de Rohan), која га је била прихватила 1947, кад је добио политички азил у Француској.
Са француског превео:
Слободан Костадиновић
(Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, фебруар 2022)