Француска: Преминуо четник Горске краљеве гарде

26/03/2022

‘’Билтен падобранаца’’: Фотографије Саве Степановића

Сава Степановић, рођен 1927, преминуо је у Француској 2021. године. После рата, емигрирао је у Француску, где је завршио Сан Сир и постигао завидну војну каријеру. Потом је прешао у Америчку војску, учествовао је у Вијетнамском рату, а затим стигао до Пентагона и Вест Поинта. Делове Савине биографије преносимо из француског часописа ‘’Билтен падобранаца’’, број 132, објављен децембра 2021. После Савине смрти, жив је још само један четник Калабићеве Горске краљеве гарде, Милош Костић из Вашингтона, који је такође остварио велику каријеру у Америчкој армији

Био је српски борац од своје 16-те године, током Другог светског рата. Рањен је у борби против Немаца и евакуисан у Италију ради лечења. Доласком комуниста, добија политички азил у Француској, после рата.
Дипломирао је у војној школи Сан Сир, где је изабрао коњицу.
Као поручник „у својству странца“, распоређен је у Првом пуку странаца у Алжиру, у Сиди бел абесу (Sidi Bel Abbès ). Као официр Легије странаца, био је ветеран рата у Индокини, до 1955-те, када Француска војска одлази. Тада добија француско држављанство, па поново одлази у Алжир.

Због неслагања са политиком француске војске у Алжиру, напустио је војску маја 1961, након дешавања у (главном граду) Алжиру.
Примљен је у Америчку војску 1965, са чином капетана, због жеље да се бори против комунизма. Прво је био инструктор Специјалних јединица у Форт Брагу, па борац у Вијетнаму, у 101-вој ваздухопловној дивизији, најпре као официр обавештајац, а потом као оперативни официр Прве ваздухопловне бригаде.
Напушта америчку војску 1987, са чином потпуковника, после последње дужности у Пентагону.
Добитник је медаље «Silver star».

Из ‘’Билтена падобранаца’’

Касније постаје предавач „Нато колеџа одбране“ у Риму, а учествује и на конференцијама у Вест Поинту. Радиће на зближавању Француске и САД-а током кризе између две земље поводом француског одбијања рата у Ираку 2003-ће.
Потом је био саветник начелника Штаба Врховне команде Француске војске, као и начелника Штаба председника Француске и других политичких личности током ангажовања Француске на Балкану 1990-тих.
Као командант Легије части, 2020, изабрао је да буде сахрањен на православном делу гробља у Сант Женевијев де боау (Sainte-Geneviève-des-Bois), на парцели легионара.
Био је члан Клуба командира чета падобранаца са борбеним искуством, коме је тренутни председник пуковник Жак Огар.
Опело Сави Степановићу одржано је у капели Сан Луи, у Екол милитеру (Chapelle Saint Louis à Ecole Militaire). У том месту је седиште свих виших војних школа Француске војске. Опело је држао прота Славиша Шањић, као и војни духовник римокатоличке цркве при капели.
У свечаним униформама присуствовали су: генерал Беноа Пуга (Benoît Puga), негдашњи командант корпуса 2ème REP (Други падобрански пук странаца), генерал Брино Дари (Bruno Dary), бивши војни заповедник ТО Париза, бивши командант Легије странаца и Корпуса 2ème REP, генерал Кристоф де Сан Шама (Christophe de Saint-Chamas) гувернер институције Анвалид (Invalides, што је болница при Француској војсци, оформљена 1640. године, по наредби краља Луја 14 и у којој се налазе посмртни остаци Наполеона; у тој болници је Сава преминуо). Такође, присустовала је делегација са Сан Сир-а, као и делегације његове класе „Гариглиано 1949-51“ из исте школе , затим чланови француске фамилије де Роан (de Rohan), која га је била прихватила 1947, кад је добио политички азил у Француској.

Са француског превео:
Слободан Костадиновић

(Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, фебруар 2022)