Милева и Милош – два генија из породице Марић

10/07/2023

Родна кућа Милеве и Милоша Марића у Новом Саду (Извор: Википедија)

Ово је прича о мало познатим детаљима из живота Милеве Марић Ајнштајн, о три деценије правних спорова и цензуре који су спречавали да јавност добије увид у истину о заједничком животу и научном раду Алберта и Милеве, као и о њеном брату Милошу чије име још увек добро памте у Русији

Пише: Марина Булатовић

Милева је често говорила о Алберту и себи, да су они ‘Један Камен’. То је превод њиховог презимена са немачког (Ein Stein) на српски. Студенску љубав су крунисали браком на Бадње веће, 6. јануара 1903.

До данас су остале бар две велике тајне о Милеви и њеном супругу. Прва – о њеном раду на Специјалној теорији релативности, а друга – Алберт и она су имали ванбрачну кћерку Лизерл. Ипак, највећа тајна је њен допринос Албертовом научном раду, о чему Милева никада ништа јавно није рекла.

Али бројни савременици су сведочили о њеном доприносу науци. Између осталих Аврам Федорович Јофе, руски физичар и члан Академије наука СССР-а. Он је у октобру 1955. после Албертове смрти, објавио чланак посвећен успомени на Алберта у водећем руском физичком журналу. Он је ту написао да су 1905. у ‘Аналима физике’ објављена Албертова три чланка која су утемељила три основна принципа на којима се физика 20. века развијала. Те 1905. Јофе је радио као асистент код Рендгена који је тада био у уређивачком одбору ‘Анала физике’, па је читао радове пре објављивања. Јофе пише да је тада видео сва три епохална рада чији је аутор био извесни ‘Ајнштајн-Марић’, до тада непознати службеник у Заводу за патенте у Берну.

Милева и Алберт Ајнштајн

Милевин млађи брат Милош, у то време студент, посетио их је у Берну у зиму 1904/1905. Имао је прилику да види како тече њихов заједнички живот. Та своја запажања пренео је породици, рођацима и пријатељима. Говорио је да прекомерно раде и да је Милева деловала веома оптерећено. Осим што је водила домаћинство и бринула се о детету, радила је са Албертом на његовим научним радовима. Пошто би Ханса однели на спавање, Милева и Алберт би сели за велики сто и под светлом петролејке прионули на физику, радећи на релативном кретању и другим темама. Читали би, расправљали, рачунали, записивали… Алберт би обично први ишао на спавање јер би следећег јутра одлазио на посао, док би се Милева до у глуво доба ноћи бавила математичким прорачунима.

Милош Марић

Постоје сачувана његова писма која им је слао, као и две фотографије снимљене приликом његове посете Алберту и Милеви у Берну. На једној се види како Милош седи на каучу, а на другој је са бебом Хансом у парку. Када Милош одлази у војску, комуникација између брата и сестре постаје све ређа. После Октобарске револуције, он је остао у Совјетском савезу. Да ли је било неке даље преписке на релацији Швајцарска – СССР, одговор треба потражити на Саратовском државном универзитету и видети да ли постоје сачувана Милевина писма у спомен-соби њеног брата Милоша. Марићева спомен-соба и данас се налази на овом факултету.

Уколико се питамо да ли је Алберт у својој фамилији имао још неког генијалца, као рецимо, Милева брата Милоша – одговор је не. Алберт је био изузетак, нешто као аномалија.

Студије медицине Милош је завршио на угарском Коложварском универзитету (данашњи Клуж у Румунији). Поред матерњег, српског језика говорио је и немачки, француски, мађарски и руски.

Милош је био цењени хистолог, универзитетски професор у совјетској Русији. Објавио је бројне научне чланке и монографије, а многи познати хистолози и данас кажу да његови радови имају историјски значај. Милош је поставио темеље у медицини коју називају клонирање. Постоје подаци и да је био у тиму који је учествовао у припреми балсамовања тела Владимира Иљича Лењина.

Милева и Алберт су се званично развели 1919. Али њихов разлаз није био ни емотивни, ни духовни, већ морални. Догодио се када је Алберт отпочео љубавну везу са Елзом и када му је слава ударила у главу. Он према Милеви тада постаје врло груб. Али Милева није пристала на то. Већ следећег дана, пошто је Аустроугарска монархија објавила рат Краљевини Србији, Милева је са децом и у пратњи доброг (заједничког) пријатеља који је дошао по њих, отпутовала у Цирих. Милева је била необична и храбра жена, а Алберт емотивно незрео.

Кад је Милева преминула (1948.) Албертови заступуници су убрзо дошли у Швајцарску, претресли целу кућу и ко зна шта све склонили и уништили. Занимљиво је да је у Цирих, пре њих, допутовала Фрида, прва супруга њиховог сина Ханса, како би помогла да се спреми Милевин стан. Док је сређивала ствари, она је пронашла и кутију са породичном преписком коју је Милева сачувала, где су се налазила и љубавна писма са Албертом. Она је ту кутију понела са собом у Америку, а Ханс ју је чувао неотворену све до очеве смрти. Али када је Ханс покушао да објави ову преписку, Албертови ‘чувари заоставштине’ су издејствовали судску забрану публиковања. Ово је само један од многих примера настојања ‘чувара Албертове репутације’ да заташкају истину. Цензура је била стравична! Било је потребно више од три деценије правних спорова да би се јавности дозволио увид у истину о њиховом заједничком животу и научном раду.

После развода Милева је држала часове математике и клавира. Издавала је станове. Од новца који јој је Алберт „поклонио“ од Нобелове награде купила је и три куће у Цириху које је рентирала. Повремено је примала приходе од ренте куће у Новом Саду, као и новац са свог рачуна у ‘Српској банци у Загребу’ који су јој слали кумови Гајин.

Алберт је „дао“ Милеви цео износ новца који је добио од Нобелове награде, неколико година након њиховог развода, а тај услов се налазио у ‘Пресуди о разводу’ у којој је Милева била Тужиља, против професора Алберта. Трошкове суђења сносио је Тужени-Алберт. Ова Пресуда је занимљива јер је суд у тачки 2. забележио исказ Туженог ‘да већ четири и по године одржава интимне односе са својом рођаком из Берлина’. Суд је прогласио ‘Тужиљин захтев за развод брака на основу прељубе веродостојним, без потребе даљих доказа’.

Пресуда се налази у Цириху, датирана је 14. фебруара 1919. и данас је доступна истраживачима.

У Пресуди о разводу такође пише: ‘Професор Ајнштајн у случају развода и у случају да добије Нобелову награду, главница износа од награде, постаје власништво г-ђе Милеве Ајнштајн, и депоноваће ту главницу у швајцарску банку’. Тако је Милеви припало нешто више од 170.000 швајцарских франака као признање за њен научни рад, и то 1922.

Ово јасно говори да је Милева била свесна удела који је имала у Албертовим остварењима, па је касније, када се њихова идилична сарадња окончала, то своје право остварила у Нагодби о разводу.

МИЛЕВИНИ ПОДВИЗИ

Милева је уписала Политехнику 1896. и нашла се међу 20 жена које су студирале природне науке и математику на свим немачким и швајцарским универзитетима. Само по себи ово је био њен огроман успех, када знамо какав је био полажај жена крајем 19. века. Швајцарска је била једна од последњих европских земаља која је женама дала право гласа, тек 1971.

Када су коначно подељена сведочанства о положеним испитима у току студија на Политехници, Албертов просек оцена био је 4,6 – а Милевин 4,7. Али нажалост она није положила дипломски, иако је предходно дала све испите. Да ништа друго није урадила, ово је већ био велики подвиг.

КРАЈ МИЛЕВИНЕ НАУЧНЕ КАРИЈЕРЕ

Наком престанка заједничког живота Алберта и Милеве 1914. она се посветила својим синовима, бринула за егзистенцију и више се није активно бавила физиком. Занимљиво је да тада посустаје и Албертова стваралачка снага. Он се све више бавио популаризацијом физике и ционистичким покретом, уживајући у слави коју је стекао у младалачким данима сарађујући са Милевом.

УВЕК ИСТИ АЛБЕРТ

Ни Албертова друга супруга, у браку са њим, није се провела боље од Милеве. Али за разлику од Милеве, Елза је жмирила на његове бројне афере. Њихов заједнички живот био је обележен Албертовим неверствима и ‘ашиковањима’ која су ушла у ‘породична предања’. Алберт је говорио да Елза уме да му понекад иде на живце и да ‘није нека интелектуалка’. Елза је била његова рођака са мајчине стране (прво колено), али и његова рођака (друго колено) са очеве стране. Као и Милева, и она је била старија од Алберта.

КРАЉ ПЕТАР II И МИЛЕВА

Када је Алберт по трећи пут путовао за Америку, Милева Марић је тражила да јој из ‘Обећане земље’ донесе радио. (Били су тада увелико разведени…) Потом је писала кумовима у Нови Сад (1938.): ‘Кадгод успем, слушам Радио Београд и мислим притом на вас, да можда и Ви слушате, као што смо онда заједно слушали. Сећам се живо оних вечери које смо уз народне песме заједно провели…’

Првог априла 1941. Милева поново пише кумовима: ‘Прошлог четвртка сам слушала Радио Београд и чула оне силне песме и усклике у част младом краљу Петру II Карађорђевићу… Дај Боже да све и даље иде уз песму и весеље!’

Реч је о атмосфери после Пуча од 27. марта 1941. када је краљ Петар II проглашен пунолетним и када је формирана нова влада.

О аутору текста:

Новинар Марина Булатовић из Канаде, аутор је романа “Нина од Арабије” који је објављен и продат у три издања у Србији. Марина сада ради на новом роману “СРЕЋНА СРПСКА НОВА ГОДИНА” у којем су главни јунаци: Никола Тесла, Михајло Идворски Пупин, Милена Павловић Барили, Милева Марић и Милутин Миланковић, и који су смештени у једну причу. Овај текст је настао као плод њеног истраживачког рада и прочитаног материјала о Милеви и Алберту.