Штаб 501 и дезертери
РЕАГОВАЊА
Штаб 501 и дезертери
Бивши четнички командос Илија Стевановић полемише против академика Димитрија Ђорђевића
Пише: Илија СТЕВАНОВИЋ
У “Погледима” бр. 216-217, од 1. септембра ове године, објављен је интервју са г. Миодрагом Д. Пешићем, под насловом “Откривање историје”. Читао сам све три књиге које је г. Пешић написао, али мене је нарочито заинтересовао део интервјуа у коме говори о академику и писцу књиге “Ожиљци и опомене”, Димитрију Ђорђевићу. Одмах пошто сам прочитао ове његове књиге, реаговао сам као и г. Пешић у НИН-у, број 2290, и написао сам критику у којој сам цитирао цео Пешићев чланак, и послао сам је нашем листу “Равногорац” да то објави. Нису објавили моју критику, да се не замере академику, жртвујући истину у корист импровизације и кривотворења Равногорске историје. Цитираћу само један део из те необјављене критике: “Аутор наведених књига као члан Штаба 501, вероватно је имао намеру да напише његову историју, а написао је памфлет који врви од кривотворења и импровизација. Ни дезертерско вођство Штаба 501 не би било у стању објективно да је напише, јер би у њој покушали да оправдају своје дезертерство, које називају еуфемистички сопствено наметнуто избеглиштво”.
Био сам члан Штаба 501 који није дезертирао, и који се из Босне као командос вратио фебруара 1945. године у Србију. Још увек сам жив, али за аутора поменутих књига ја сам погинуо негде у Босни. О томе сам написао чланак “Командоси” 1985. године, који је објављен у листу “Равногорска мисао”, и у књизи “Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори”. Одакле га је писац “Равногорске историје” – Радован Калабић преписао – не знам.
Опис пребацивања четничких командоса из Модриче преко Дрине у Србију почетком фебруара 1945. године, скроз је нетачан и плод је пишчеве маште. Прва и једина група која је прешла Дрину успешно, била је под командом Александра Саше Михајловића, а поглавље о Михајлу Станковићу је романтизована прича. Круна импровизације је пишчева тврдња: “Знам да га је издао најближи сарадник Никола Калабић”. Он тако поуздано и сигурно то тврди као да је био присутан, иако је поуздано доказано да је Калабић после преласка Дрине погинуо у Србији. И капетан Чеда Милошевић у својој књизи “Закаснели рапорт” пише о “инциденту” са усташама у неком хрватском селу у Босни, када смо пошли у Србију, “да су нам домаћи четници помогли да се извучемо, а епилог је био сасвим друкчији”.
Довољно је писано лажи о Равногорском покрету од стране комуниста, да и сами себи наносимо штету пишући неистине и непроверене тврдње о нама.
(БРОЈ 220, 1. новембар 1998)
