МУСЛИМАНИ У ЧЕТНИЦИМА
(Према др Ивану Авакумовићу)
Два најважнија команданта муслиманских борбених четничких јединица били су др Исмет Поповац и мајор Фуад Мусакадић. Поповац је пре рата био председник Општине Коњиц. Немци су га држали на оку, али је ипак успео да оснује јак четнички одред (муслимански) и да са њим уз мале губитке 20. јануара 1943. ослободи муслиманско насеље Бејелимићи од усташа. Тада усташама долазе у помоћ њихови савезници комунисти и њима полази за руком да ликвидирају др Исмета Поповца. Па ипак, муслимани тог краја и даље су били за четнике, о чему сведочи и следећи комунистички документ:
“Ситуација у Бјелимићу и околини… слаба је. Друг Шатор није успео да мобилише никог. Сви избјегавају… Више су расположени четницима, него нама”.
Реч је о писму Велимира Терзића Александру Ранковићу. (Зборник докумената НОР-а, том 2, књига 9, страна 172, Београд 1960. године.)
Мајор Фехим Мусакадић је пре рата био шеф полиције у Сарајеву, одакле бежи по наиласку усташа. Основао је Коњички муслимански четнички одред. Мајор Мусакадић је иначе био Солунац, тј. српски официр на Солунском фронту, па је и то био разлог што је направио веома добру јединицу.
Како су комунисти, као и нацисти, по сваку цену хтели да заваде Србе православне и муслиманске вероисповести, то је њихов вођа Тито ликвидацију муслиманских четничких првака ставио међу приоритете. Они су једноставно самим својим постојањем демантовали комунистичку (и нацистичку) пропаганду.
Када је реч о нацистичкој пропаганди, познат је њихов летак муслиманима који потиче из операције против четника познате под именом “Шварц”, вођене маја 1943. године. У том летку нацисти позивају муслимане да не ступају у Дражине четнике. У Националном архиву у Вашингтону летак се чува под бројем Т-315-67-000574.
Током операције “Шварц” мајор Мусакадић се склонио у варошицу Обаљ и срећно је избегао Немце. Али, и њега су комунисти ускоро ликвидирали. После рата Тито је изјавио Влади Шегрту да га је ”јако обрадовала” вест о ликвидацији мајора Мусакадића и његовог четничког штаба. (Владо Шегрт, Ратне успомене, Београд 1964. године, страна 326.) Ови подаци су изнети према књизи професора историје на универзитету Британска Колумбија у Ванкуверу, Канада, др Ивана Авакумовића – Михаиловић према немачким документима (Савез Ослобођење, Лондон, 1969. године, страна 71).
Иначе, никада није утврђен број муслимана убијених од стране комуниста – као што нису утврђене ни комунистичке жртве других народа. Комунисти су објавили списак свих цивилних муслиманских жртава у Другом светском рату, којих има 8.000 (А. Милетић, В. Дедијер, Геноцид над муслиманима, Свјетлост, Сарајево, 1990. године). Међутим, није тачно речено од чије руке је пало тих 8.000 жртава, свакако зато јер комунисти крију свој злочин и јер им, с друге стране, не одговара саопштавање праве истине о броју муслимана убијених од стране четника. Наиме, та цифра је далеко мања од оне из њихове пропаганде, а нарочито од броја српских цивилних жртава палих од стране муслимана који су сарађивали са Хрватима.
(Из књиге др Ивана Авакумовића ”Михаиловић према немачким документима)