[Владимир.М]

Мене занима једна ствар, а ако неко зна нека одговори?
Наиме Хрвати већ дуже времена оспоравају број жртава, како у Јасеновцу тако и у читавој НДХ. Направили су неге демографске анализе где упоређују пописе 1921, 1931 и 1948 године и на основу тога тврде да је број жртава доста мањи од онога који је присутан у нашој историјографији.
Да ли постоји наш адекватан одговор?

Муслимани у Босни су проглашени Србима и тако се попунила рупа. У КЈ си могао да будеш Муслиман а у ком.Југославији ниси до 1974, када се број Срба опет повећао. И више нико није могао да пита ђе нестаде милион Срба.
Знам кад је један Турчин рекао: Мој бабо кољена огулио клањајући се а у личној карти му пише да је Србин

Добро, у БиХ имамо тај проблем са муслиманима који су се изјашњавали да су Срби на попису, а пошто се вероисповест није пописивала, под комунистима, онда је и комплетна демографска анализа, у којој се користе пописи, готово немогућа.

Али шта је са Хрватском? (Мислим на данашњу)

[Felix]

Па наравно, дакле није у питању да ли је неко комуниста или не, него да ли је савезник Запада и да ли је у интересу Запада да га подржава. У противном, Запад не би ни довео комунизам у Југославију на првом месту.

Говорили смо о распаду Југославије, тј. специфично о почетку распада јер је речено да је Запад одмах похрило да подржи Хрвате. Ја сам на то реаговао и рекао да то фактички није тачно бар за један битан део "Запада".

А у том периоду управо је урушавање комунизма била главна ствар у светској политици.

Иначе ми не да нисмо били савезници Запада у том тренутку већ нисмо били у том истом тренутку ни савезници Русије него "реакционарних" снага у лику и делу генерала Руцкоја који је хтео да Русији врати комунизам.

[Николај]

Није битно да ли се одрекао Милошевића, него да ли се одрекао комунизма. Ђукановић је прихватљив са својом Демократском партијом социјалиста, а овај није са својом партијом социјалиста.

Милошевић је синоним за комунизам, директан Титов наследник. А када кажем комунизам не мислим само на придржавање Комунистичком манифесту већ и на тип политике коју је водио. Црна Гора ти није никакав пример. Она је битна за светску политику ко лањски снег.

Него, да ли се нешто суштински променило од 1989?

Мени су синоним за комунизам Лењин и Маркс, а не Милошевић. Ја нисам мерио "ниво индоктринираности" Милошевића и Ђукановића, обојица су за мене подједнако комунисти и криминалне особе (ово друго Ђукановић је можда и више). Колико је битна Црна Гора за светску политику, толико је отприлике битна и Србија.

Није се много тога променило од 1989. године. Али ја бих отишао мало раније, у новембар 1943. године, и проанализирао ко нам је тада довео те комунисте у земљу и због чега.

[Felix]

Не слажем се наравно. Црна гора је небитна у контексту распада Југославије. Привезак Србије.

Ако Милошевић за тебе није комуниста шта је онда?

[Романија]

Срба у данашњој Хрватској је 1948. било 100 хиљада мање него 1931.
А Хрвата је било 500 хиљада више.
Овај период од 17 година је огроман, да је био попис 1941. и 1948. било би видљиви геноцид.
У периоду од 1931-41. број Срба се много увећао, као и свих народа у Југославији. Али то нико није пописао.
И због тога је 1948. "само" 100 000 мање.
Такође је и проблем што је 1931. попис био по бановинама чије границе немају везе са садашњим.

[Милослав Самарџић]

Западне земље су заиста при распада СФРЈ-е одмах подржале Хрвате, западни интелектуалци су им стали у подршци толико да су неки од њих бранили хрватски народ и по том питању и било је чак случајева срамљивог умањивања броја убијених Срба.

Не него ће да подрже Милошевића комунисту. Ово је пример уобичајене и нашироко присутне заблуда да је Запад подржавао Хрвате а "мрзео" Србе. Није Запад мрзео Србе већ оно што је тада Србија са Милошевићем на челу представљала - бастион комунизма на Балкану. За Запад је све остало било мање зло, па и хрватски национализам који се интернационално легитимисао као правична одбрана од "србо-комунизма" или "југо-комунизма". На жалост, били су у праву што се тиче тог србо-комунизма.

Такође, део тог истог Запада, нарочито Велика Британија и САД до 1992, до краја је покушавао да очува Југославију баш зато што је она била његово чедо. Зато падају у воду и фактички и логички сви аргументи о томе да је "Запад сруштио Југославију" због "мржње" према Србима.

Ко нам је крив што смо једини хтели комунизам у тренутку када су сви главом без обзира бежали од њега.

Има логике то за Милошевића, заиста је био нефлексибилан. Благо речено.
Међутим, Британцима и Немцима су традиционални савезници били Хрвати, а не Срби. Није битно да ли су нас мрзели или не, али њихова политика је била прохрватска, дакле аутоматски антисрпска.
Дража се зато крајем 1943. обратио Америци. И краљ такође. Није ''упалило'' из низа разлога. Али можда би 1990. године. Никад нећемо сазнати.

[Романија]

Али можда би 1990. године. Никад нећемо сазнати.

Па 1943. САД и Русија нису били у лошим односима колико 1990. и касније. А ми смо за САД "мали Руси". То би им било ко да помажу непријатељевог пријатеља тј. свог непријатеља.

[Милослав Самарџић]

Мислим да то више важи за Британију.

[Felix]

Романија сада смо "мали Руси", тада још увек нисмо били.

[Чеда]

Политика британије према нама је константна већ 200+ година.
Размишљајући о скоријим дешавањима,оним од пре 10 и 20 година, сазнавајући о њиховој улози у 27ом марту и целокупној политици тог времена и пре, и после др.св. рата, учећи тј. читајући о њихом обевештајном и дипломатском раду из времена првог светског као и о оном с почетка прошлог и претпрошлог века почео сам да се питам да ли сам луд, тј да ли је сам се ја истриповао,можда је то још један умишљај срба,или нам они стварно не дају да живимо све време.

Све сумње су ми се распршиле пре неки дан кад сам узео да читам неку књигу са сајма што сам пазарио, збирка чланака и записа достојевског о србији и русији 19ог века.после 10ак страна сам бацио књигу бесан кад сам добио коначну потврду са високог места као што је место на којем седи Достојевски, на начин како он зна да ти објасни нешто, да нам они кроје судбину још од Карађорђа,а све то кроз призму овога што је написао Феликс.

Ми јесмо за њих мали руси и увек ћемо то бити,и њихови интереси никада се неће поклапати са нашим.чак и онда кад нам се учини да се поклапају, у ствари нам се само чини јер то нису наши интереси него ћемо засигурно најебати.
Није то ништа лично,нисмо ми ништа претерано специјални(јесмо мало специјални),једноставно они увек хоће нешто што нама не иде на корист, и увек ће се такмичити са русима што је нормално,а нама су интереси често слични руским тако да ћемо увек патити што смо ''мали руси'', ал чух скоро једну занимљиву доскочицу на ту констатацију, да ако смо ми мали руси, онда су руси велики срби.А нама као именом великим и бројем малим остаје само да се надамо да је та доскочица истинита.Мислим да смо у историјском тренутку када стварно не можемо сами да изронимо из гована,ал опет можда је то мислила и свака генерација пре наше, а можда је баш та мисао и проблем.не знам.

А то шта би било кад би било нема смисла нагађати.заборавих ко је рекао, а рекао је лепо да: "немамо ништа од историје која се није догодила".Иако ми пола живота прође у романсираним мислима о историји која се није догодила био је у праву.
Него, на америку и британију гледам мање више исто.На очитим примерима видимо да је америка била блажа према нама(нисмо у њиховом дворишту), што се види на примерима другог светског рата,самог почетка 90их,и поготово бомбардовања 99е.али...
Однос америке и енглеске ми је накако као однос детета које је остало без родитеља са својом матором злом тетком коју на крају ипак мора да послуша, ма колико био јачи од ње јер му је то једина крв коју има.
Матора џангризава тетка британија има много болести, једна од тих болести је на жалост србија, а америка ће јој увек трчати по лек и хтела не хтела, и због ње, и због себе сипати из својих авиона и амбасада ''лекове'' по болестима.А ми смо једна упорна болест, један досадни канцер који ће хтео не хтео увек расти под утицајем русије,а то ће им бити довољан подсетник да нас никад не пусте да растемо.

И једносавно је тако.Трули запад никад неће пропасти као што се ни сунце истока никад неће угасити ал никад неће огријати скроз.А ми, ми морамо већ једном да научимо да пливамо у овој трулежи запада и сумраку истока, што нам је успело можда који пут за целу историју.а то ће нам успети само на један начин, ал такви смо да се нас тројица било којих не би могли договорити који је то начин, а камоли сви заједно.И то је једини проблем, када би њега превазишли никакви утицаји великих сила,интереси не би нам могли ништа, а камоли шиптари или хрвати о којима је реч овде, чисто да останем на теми.

[Николај]

Ако Милошевић за тебе није комуниста шта је онда?

Одговорио сам у претходној поруци, шта је он.

[Николај]

Западне земље су заиста при распада СФРЈ-е одмах подржале Хрвате, западни интелектуалци су им стали у подршци толико да су неки од њих бранили хрватски народ и по том питању и било је чак случајева срамљивог умањивања броја убијених Срба.

Не него ће да подрже Милошевића комунисту. Ово је пример уобичајене и нашироко присутне заблуда да је Запад подржавао Хрвате а "мрзео" Србе. Није Запад мрзео Србе већ оно што је тада Србија са Милошевићем на челу представљала - бастион комунизма на Балкану. За Запад је све остало било мање зло, па и хрватски национализам који се интернационално легитимисао као правична одбрана од "србо-комунизма" или "југо-комунизма". На жалост, били су у праву што се тиче тог србо-комунизма.

Такође, део тог истог Запада, нарочито Велика Британија и САД до 1992, до краја је покушавао да очува Југославију баш зато што је она била његово чедо. Зато падају у воду и фактички и логички сви аргументи о томе да је "Запад сруштио Југославију" због "мржње" према Србима.

Ко нам је крив што смо једини хтели комунизам у тренутку када су сви главом без обзира бежали од њега.

Има логике то за Милошевића, заиста је био нефлексибилан. Благо речено.
Међутим, Британцима и Немцима су традиционални савезници били Хрвати, а не Срби. Није битно да ли су нас мрзели или не, али њихова политика је била прохрватска, дакле аутоматски антисрпска.
Дража се зато крајем 1943. обратио Америци. И краљ такође. Није ''упалило'' из низа разлога. Али можда би 1990. године. Никад нећемо сазнати.

Проблем је у томе што многи у Србији, нажалост укључујући и Феликса, посматрају ствари западњачким очима, а не својим очима, чиме им промиче суштина.

Прво, САД као извикана демократска земља која се бори за људска и грађанска права, треба да поштује вољу сваког народа да сам изабере облик друштвено-политичког система који жели (принцип још из Атлантске повеље од августа 1941. године). Дакле, ако Срби демократски, већином изаберу такав систем као што је комунистички/социјалистички, Запад мора то да прихвати и призна. Њему не мора то да се свиди, не мора ни да сарађује са таквом државом, али не може да је због тога разбија, бомбардује, уводи јој санкције. А САД су кроз одржавање пуних дипломатских односа или кроз ратно савезништво (или кроз оба) са многим комунистичким земљама, дале легитимитет и таквом облику друштвено-економског система. Прихватљив им је био Титов тоталитарни режим, који је побио десетине хиљада људи, имао концентрационе логоре, завео диктатуру једног човека и једне партије, а није Милошевић чији је режим био 1000 пута бенигнији од овог, и који је на првим слободним вишестраначким изборима убедљиво победио.

Друго, Запад је главни кривац што су нас комунисти уопште узјашили за врат, па је тиме изгубио свако морално право да нас због тога критикује. Онај што ми је довео разбојника у кућу, не може сада да ме напада што тог разбојника не избацујем из куће.

Према томе, неозбиљно је и дан данас причати те приче о томе да смо најебали искључиво нашом кривицом, због "балканског касапина" из "последњег бастиона комунизма у Европи". Који је наравно био катастрофално лош политичар, али с друге стране какав је па политичар био Фрањо Туђман, партизан, Титов генерал, неонациста и шовиниста, све у једном. Али он је имао иза себе два моћна играча, Ватикан и Немачку, којима се касније и Америка придружила. Милошевић је крив што није био способан да нађе и Србима једну такву Немачку, и у том смислу јесте одговоран за све што нам се дешавало.

[Chicot]

Николај,
у праву си за све што си рекао, осим ове прве реченице:

Проблем је у томе што многи у Србији, нажалост укључујући и Феликса, посматрају ствари западњачким очима, а не својим очима, чиме им промиче суштина.

Један од главних разлога зашто стално падамо на истим грешкама је управо то - посматрамо ствари из наше перспективе.
А наша перспектива је у глобалним процесима небитна, чак штетна по нас (јер смо преслаби да је одбранимо). Рецимо, позиваш се на Атлатску повељу из '41 која ни њеним оснивачима данас не представља ништа више од мртвог слова на папиру и која је згажена већ '42. То показује само недоследност јаких, оних који без последица то могу себи да приуште - ништа ново. А подсећати их на то и упирати прстом повећава шансе да будеш скрајнут на ђубриште историје. Онда нам само преостаје да кукамо јер "су сви против нас" и јер се води "антисрпска политика".

Која је поента после утакмице кукати на судије?

[Mekenzi]

Iz Današnjeg Kurira...

ČIJE SU KOSTI U GROBNICI NA ŠIBOVU: Sa Đurišićevim četnicima bežalo i 10.000 žena, dece i staraca!

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/cije-s...ak-1609730