(08-11-2014, 06:01 PM)Милослав Самарџић Пише: (07-11-2014, 10:19 PM)Felix Пише: (07-11-2014, 01:13 PM)ЛукаЛоко Пише: Западне земље су заиста при распада СФРЈ-е одмах подржале Хрвате, западни интелектуалци су им стали у подршци толико да су неки од њих бранили хрватски народ и по том питању и било је чак случајева срамљивог умањивања броја убијених Срба.
Не него ће да подрже Милошевића комунисту. Ово је пример уобичајене и нашироко присутне заблуда да је Запад подржавао Хрвате а "мрзео" Србе. Није Запад мрзео Србе већ оно што је тада Србија са Милошевићем на челу представљала - бастион комунизма на Балкану. За Запад је све остало било мање зло, па и хрватски национализам који се интернационално легитимисао као правична одбрана од "србо-комунизма" или "југо-комунизма". На жалост, били су у праву што се тиче тог србо-комунизма.
Такође, део тог истог Запада, нарочито Велика Британија и САД до 1992, до краја је покушавао да очува Југославију баш зато што је она била његово чедо. Зато падају у воду и фактички и логички сви аргументи о томе да је "Запад сруштио Југославију" због "мржње" према Србима.
Ко нам је крив што смо једини хтели комунизам у тренутку када су сви главом без обзира бежали од њега.
Има логике то за Милошевића, заиста је био нефлексибилан. Благо речено.
Међутим, Британцима и Немцима су традиционални савезници били Хрвати, а не Срби. Није битно да ли су нас мрзели или не, али њихова политика је била прохрватска, дакле аутоматски антисрпска.
Дража се зато крајем 1943. обратио Америци. И краљ такође. Није ''упалило'' из низа разлога. Али можда би 1990. године. Никад нећемо сазнати.
Проблем је у томе што многи у Србији, нажалост укључујући и Феликса, посматрају ствари западњачким очима, а не својим очима, чиме им промиче суштина.
Прво, САД као извикана демократска земља која се бори за људска и грађанска права, треба да поштује вољу сваког народа да сам изабере облик друштвено-политичког система који жели (принцип још из Атлантске повеље од августа 1941. године). Дакле, ако Срби демократски, већином изаберу такав систем као што је комунистички/социјалистички, Запад мора то да прихвати и призна. Њему не мора то да се свиди, не мора ни да сарађује са таквом државом, али не може да је због тога разбија, бомбардује, уводи јој санкције. А САД су кроз одржавање пуних дипломатских односа или кроз ратно савезништво (или кроз оба) са многим комунистичким земљама, дале легитимитет и таквом облику друштвено-економског система. Прихватљив им је био Титов тоталитарни режим, који је побио десетине хиљада људи, имао концентрационе логоре, завео диктатуру једног човека и једне партије, а није Милошевић чији је режим био 1000 пута бенигнији од овог, и који је на првим слободним вишестраначким изборима убедљиво победио.
Друго, Запад је главни кривац што су нас комунисти уопште узјашили за врат, па је тиме изгубио свако морално право да нас због тога критикује. Онај што ми је довео разбојника у кућу, не може сада да ме напада што тог разбојника не избацујем из куће.
Према томе, неозбиљно је и дан данас причати те приче о томе да смо најебали искључиво нашом кривицом, због "балканског касапина" из "последњег бастиона комунизма у Европи". Који је наравно био катастрофално лош политичар, али с друге стране какав је па политичар био Фрањо Туђман, партизан, Титов генерал, неонациста и шовиниста, све у једном. Али он је имао иза себе два моћна играча, Ватикан и Немачку, којима се касније и Америка придружила. Милошевић је крив што није био способан да нађе и Србима једну такву Немачку, и у том смислу јесте одговоран за све што нам се дешавало.