Мирослав Трифуновић
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Ескими и Срби, један пример

      • 12/08/2023

      Ваљево: Концерт на стратишту

      • 11/08/2023

      Реч званичне науке о климатско...

      • 11/08/2023

      ”Српске новине”: П...

      • 03/07/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Drug Marko – Ko je bio Aleksandar Rankovic?

      Aleksandar Rankovic, od krojaca do osnivaca udbe. ...

      • 01/10/2023
      Video
      YouTube

      Partizani nisu oslobodili Beograd, dosli su na kra...

      Berislav Stanojlovic o partizanskom “oslobod...

      • 24/09/2023
      Video
      YouTube

      Gestapo me je ispitivao, nisam otkrio nikoga: Cetn...

      Berislav Stanojlovic je tokom rata bio beogradski ...

      • 17/09/2023
      Video
      YouTube

      Djeneral prvi istiniti igrani film o Drazi, kako p...

      Snimanje filma “Djeneral” je pocelo u ...

      • 10/09/2023
      Video
      YouTube

      Krcun me je terao da se smejem kad mi je rekao za ...

      Dr Dusan Djukic imao je tezak put kroz Drugi svets...

      • 03/09/2023
      Video
      YouTube

      Cuveni kongres u selu Ba, kakve odluke su donete u...

      Sedma epizoda serije Ravnogorska citanka. Помозите...

      • 27/08/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаЧетници (Југословенска војска)КомандантиМирослав Трифуновић

Мирослав Трифуновић

  • 27/04/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Trifunovic portret

Мирослав Ј. Трифуновић (Крагујевац, 14. август 1894 – Зеленгора, 13. мај 1945), уз Дражу је дуго био једини генерал у слободним српским планинама. Касније су на Равну Гору дошла још четири генерала (Ђукић, Дамјановић, Божић и Парац), али је од свих њих Трифуновић оставио најдубљи траг, не само због тога што је имао најдужи ратни стаж, већ и зато што је често крстарио тереном и у више наврата командовао операцијама. Он је осмислио стратегију и непосредно је командовао трупама и у једној од највећих победа које су извојевали четници над партизанима, у Бици на Буковику јула 1944. године.

Мирослав Трифуновић је завршио шест разреда гимназије у Крагујевцу, пре него што га је отац Јездимир уписао у 43. класу Ниже школе Војне академије, коју је похађао заједно са Дражом. Тако је имао и исти ратни пут као Дража: Први балкански, Други балкански и Први светски рат. Рањаван је 1914, а после преласка Албаније оболео је од маларије, од које је излечен у Бизерти. У његовом персоналном досијеу уписани су подаци о 13 одликовања добијених од 1914. до 1940. године.

Генералски испит Трифуновић полаже 1940. и са породицом се сели у Призрен, где постаје командант пешадије Косовске дивизијске области. Супруга Јелица молила га је да се са децом врати у Београд, на што јој је он одговорио: ‘‘Замисли каква би то срамота била кад би жена и деца генерала Трифуновића први побегли одавде’‘.

У Априлском рату 1941. Трифуновићева Косовска и с друге стране Зетска дивизија биле су једине у Југословенској војсци које су напредовале. Опколио је Италијане у Скадру, када су му они из авиона избацили летке с обавештењем да је потписано примирје. Одбио је да се преда и неко време се скривао на Космету. После се склонио код рођака у Врњачку Бању, у Вилу ‘‘Неранџа’‘, где је раније стигла његова породица. Међутим, ту оболева од вирусног хепатитиса и одлази у болницу. Тада су Немци сазнали за његово присуство, планирајући да га по оздрављењу одведу у заробљеништво. Дан одвођења саопштава му комесар за избеглице Тома Максимовић и он се прикључује Дражи, који га поставља за команданта Србије. То је било пролећа 1942. године. Чим су сазнали за Мирослављев одлазак, Немци хапсе Јелицу и одводе је у затвор Гестапоа, а потом у логор на Бањици. Издржала је више од годину дана ропства, док су шеснаестогодишњу ћерку Олгу држали заточену три месеца. Породица се поново окупила пролећа 1944. на Гледићким планинама (Јелица и Олга и синови Драган и Војин).

Немци су више пута покушавали да заробе Трифуновића, ангажујући и једну чету специјалаца из дивизије ‘‘Бранденбург’‘. Највећа операција против њега носила је шифру ‘‘Хајнрих’‘ и изведена је марта 1943. на Гледићу.

У Босанску голготу Трифуновић је повео старију децу, Олгу и Драгана, док су млађи Војин и супруга Јелица остали у Манастиру Каленић. На Зеленгори, 13. маја 1945, на шумску стазу између њих пала је партизанска бомба. Пошто није успео да је тачно уочи, због густе маховине, Мирослав се бацио преко места на које је пала, да би заштитио децу. Бомба је експлодирала и смртно га ранила. Још свестан, деци је рекао> ‘‘Пожурите, да не изгубите колону’‘. Биле су то његове последње речи. Када су их заробили, Олга и Драган су рекли партизанима да су деца ‘‘учитеља Тодоровића’‘ и тако се спасили. У међувремену, остали део фамилије је неколико месеци држан у затвору.

Милослав Самарџић

Пуковник Мекдауел о Дражи

  • 26/04/2013

Јездимир Дангић

  • 29/04/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Команданти

Никола Калабић безусловно рехабилитован

  • 19/05/2023
Команданти

Слово о јунаку: Ко је био први војсковођа генерала Драже Михаиловића, пуковник Драгослав Рачић?

  • 25/12/2022
Команданти

НИКОЛА КАЛАБИЋ ПОНОВО РЕХАБИЛИТОВАН

  • 07/08/2022
Команданти

Четнички командант Војислав Сајковић

  • 02/06/2022

Do not miss

Команданти

Никола Калабић безусловно рехабилитован

  • 19/05/2023

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi