”Глас Русије” о Дражиној рехабилитацији

17/12/2013

Много се може навести примера спрских породица у чијем породичном стаблу постоје како присталици монархије, тако и приврженици комуниста. Одатле Дража Михајловић стрељан 1946. године за једне остаје онај који је био према пресуди – колаборациониста и ратни злочинац, а за друге жртва фабрикованог и подкрепљеног затим томовима комунистички фалсификоване историје процеса против правог заштитника српских интереса.

У књизи руско-српског историчара Алексеја Тимофејева „Четници. Краљевска армија“ наводи се фрагменат сећања једног српског борца. Случај се десио 1944. године, и односе се ова сећања на конкретну историјску епизоду, али, како се чини, демонстрирају сву суштину Другог светског рата на територији Југославије много убедљивије него било које теоријско излагање. Питање борца звучи овако: Зар је могуће да у једно исто време на једној тамо малој територији једни исти људи имају толико различитих, сасвим супротних мишљења, политика и линија понашања?

Да, могуће је. Историја која је у принципу шкрта на једнозначне одговоре, у ситуацији са Југославијом, конкретније – прво означеном сарадњом, а затим отвореном конфронтацијом четника и партизана – још је мање једнозначна. Зато из природних разлога немогућ у време СФРЈ спор о личности четничког лидера Драже Михајловића, заоштрен 2006. године, када је био инициран процес рехабилитације, сваке године је све жешћи.

Много се може навести примера спрских породица у чијем породичном стаблу постоје како присталици монархије, тако и приврженици комуниста. Одатле Дража Михајловић стрељан 1946. године за једне остаје онај који је био према пресуди – колаборациониста и ратни злочинац, а за друге жртва фабрикованог и подкрепљеног затим томовима комунистички фалсификоване историје процеса против правог заштитника српских интереса.

Наши саговорници су новинар, главни уредник интернет-издања Погледи Милослав Самарџић, и историчар, сведок СУБНОР-а у процесу поводом случаја Драже Михајловића, Бранко Латас.

Да ли је потребна рехавилитација генерала Михајловића?

Самарџић: Наравно да је рехабилитација потребна, јер је човек осуђен на правди Бога. И то човек који се борио за слободу, правду, законитост, демократију, против нациста и против комуниста и против свих непријатеља које је тада имала Краљевина Југославија. Он није починио ратне злочине. Значи, не постоје наредбе које њега компромитују, за разлику од Тита који јесте починио многе ратне злочине. Такође га треба рехабилитовати да би се извршила дебољшевизација Србије. Она је нама велики проблем. Ми смо против комуниста зато што је комунизам био против нас. Комунизам је делио српске земље, измишљао нације.

Латас. Па то неке снаге виде да је потребна, иначе мишљење већине историчара је да није. Зато што они који желе рехабилитацију, они немају аргументе по историјским чињеницама и догађајима који су се збивали у току рата са јединицама с којима је руководио Дража Михајовић.

Читајући материјале о историји четничког покрета, стално се суочавамо са чињеницама које сведоче о сарадњи са фашистима…

Самарџић : Да вам кажем сам један податак: највећа антиосовинска операција на територији Југославије изведена је у септембру и октобру ’43 године према Јадранском мору и према Сарајеву од стране четника Југословенске војске, односно четника под Дражином командом. На крају је осамнаест и по хиљада четника опколило Сарајево и требало је да га ослободе од Немаца и усташа. Долази управо Тито са свим својим снагама, са другим и трећим ударним корпусом. Партизани одмах шаљу два ударна корпуса у леђа четницима и они спашавају Немце у Сарајеву. Немци нису могли да верују да ти партизани који иду са њихове територије према позадини четника, нису могли да верују да они иду да нападну четнике. Немци су веровали да они иду да помогну четницима, да се удруже против њих. Зато што су и код четника и код партизана били исти британски официри. Ти подаци се овде много добро скривају, и ја сам њих нашао тек у Бундес архиву. Према томе, не постоји уопште офанзивна операција комуниста у Југославији до доласка Црвене армије. Не постоји! Они су офанзивни само против Југословенске војске, односно четника. А Михајловић је извео четири офанзивне информације против осовине. Он се сретао, успостављао је контакт са Немцима, постојао је контакт и партизана са Немцима, постојао је контакт сваког са сваким, али сарадња као кривично дело није постојала. Сем тога, највећи сусрет у целом Другом светском рату између два непријатељска блока, између осовине и савезника јесте сусрет Павелићевог министра Николе Рушиновића и Јосипа Броза Тита јануара ’43 године у једном католичком манастиру у западној Босни. Павелић је директно контактирао са Јосипом Брозом Титом. То је сарадња. Циљ те сарадње је био следећи: Павелић је поручио Титу да Срби не смеју да дођу на власт у тој новој Југославији.

Латас: Добро би било да сваки онај који треба да размисли о том питању да зна, а углавном се зна, да се Дража Михајловић састао са Немцима већ у почетку Народноослободилачког рата 11. новембра 1941. када су ударени стратешки правци четничког деловања, а то је колаборација са Немцима. А касније, у току ’44 и ’45 у Србији, или у Босни где се повукао из Србије, састао се најмање пет пута са политичким представником немачког изасланика за Балкан Хермана Нојбахера. Ако неко од некога прими оружје и неке делове друге ратне опреме и четничке јединице дејствују под немачком командом, лече се у немачким пољским болницама, је ли то онда сарадња или није? Не знам колико сте ви упознати да су четничке јединице већ ’43 године (прво Павле Ђуришић па онда четнички команданти у Србији) изражавали спремност да се под немачком командом боре против Црвене армије на источном фронту. То што до тога није дошло треба захвалити јакој снази Народноослободилачке војске Југославије, која је задржавала не само четничке јединице да остану ту, него и јаке окупаторске снаге – раније италијанске, истовремено и немачке и касније немачке и бугарске.

Размере четничке делатности биле су много шире од територије данашње Србије, зато чињеница да разматрање случаја Драже Михајловића треба да се настави 24. децембра, на католичко Бадње вече, узнемирило је многе друштвене организације у Хрватској, земљи чије руководство је много пута говорило да ће рехабилитација четничког лидера нашкодити самој Србији и бити озбиљна корак уназад за антифашистичку делатност. Да ли је можда умесно подсетити на изјаву коју је дао пре неколико година Вук Јеремић као министар иностраних послова. Господин Јеремић је назвао процес рехабилитације Драже Михајловића унутрашњим питањем Србије.

Самарџић: У Хрватској не постоје услови за објективно бављење историјом Другог светског рата. Већину војно способних Хрвата, муслимана и Албанаца током скоро целог Другог светског рата дали су Хитлеру. Они су били под Хитлеровом командом све до априла ’45. Они су искористили политику комуниста на Балкану да пређу у комунистички табор и да тако избегну казну за злочине које су починили. И према томе, њима је комунизам био спас. И њима је комунистичка историографија, комунистичко виђење историје сада спас. И они ће због тога увек да буду против генерала Драже Михајловића и против рехабилитације.

Латас: С обзиром на његов политички програм стварања етнички чисте велике Србије са територијом која обухвата простор Србије, Црне Горе, Македоније, делова Албаније, делова Бугарске, Румуније, Мађарске, делова Аустрије, онда, да не кажемо, највећи део Хрватске, питање је како би они други или неко отуда гледао. Да ли се и онда такав програм ревитализује, ако се Дража Михајловић ослобађа неке одговорности?

Па ако је Јеремић рекао да је ово унутрашња ствар Србије, значи да Србија о томе одлучује. А последице? Је ли говорио о последицама? Није. У Србији треба да се размисли о томе које последице могу да настану рехабилитацијом. С обзиром на овај пројекат о стварању хомогене Србије захватањем територије суседних држава… Сигурно они не би одобрили. Не знам како ће они гледати и како треба да гледају на то.

Глас Русије