Историја студентских протеста после Другог светског рата

02/03/2025

Од свих студентских протеста у нашој историји, некако се најмање помиње онај најранији са краја 40-их година прошлог века. Вероватни разлог је тај што су прву студентску побуну у овој земљи извели четници тј. припадници равногорске омладине, а побунили су се против хрватског комунистичког диктатора Јосипа Броза Тита и његовог комунистичког система

На слици видимо човека захваљујући коме данас имамо неке информације о том студентском покрету. То је велики српски књижевник Борислав Пекић који је због свог студентског активизма и борбе за великосрпску демократију робијао пуних 5 година, мучен и пребијан по Титовим казаматима.

Од доласка комуниста на власт у Београд иза пола милиона совјетских трупа и тенкова, кришом се међу српском омладином развија отпор према Титу и комунизму. Убрзо почиње деловање студентских организација које су се бориле против тоталитарног комунистичког антисрпског система.

Све те организације извиру из покрета Равногорске омладине, која је пред крај рата окупљала подмлатке свих демократских странака у Србији.

Од свих омладинских и студентских покрета, ту се најпре издваја НРСО, “Национално-револуционарна српска омладина” коју су чинили студенти Београдског универзитета. Већ 1946. године 41. припадника НРСО су похватали припадници Титове ОЗН-е. Међу њима је био и каснији чувени историчар Димитрије Ђорђевић, професор америчког универзитета Санта Барбара. На стаљинистичком суђењу маја 1946. године никакви докази нису понуђени, а сви похапшени студенти НРСО у великој медијској помпи су осуђени на дугогодишње казне затвора.

И по изласку са робија, многи од студената НРСО су наставили са активизмом током 50-их година, све док њихов рад убиствима и бежањем преко границе није угашен.

Поред НРСО, у Београду су деловале и друге тајне студентске и омладинске организације, демократске и националне оријентације, као што су “Антикомунистичка омладина Југославије” (“АКОЈ”) и “Демократска омладина Србије” (“ДОС”).

Ту се такође издваја и “Савез демократске омладине” чији је члан био и књижевник Борислав Пекић и због чијег чланства је завршио на петогодишњој робији (на слици горе).

Још једна изузетно важна студентска организација су били “Бели Орлови“, као и “Национални Комитет Југославије“. Њихови припадници које је похватала Титова ОЗН-а су осуђени на вишегодишње робије у мају 1948. године.

Поред Београда, широм Србије ничу омладинске, студентске и гимназијске организације које су биле спремне на протесте и борбу са Титовим режимом. Како су те организације настајале, тако их је ОЗН-а полако, једну за другом откривала и уништавала.

Рецимо, једна од тих омладинских организација је била група “ТОНУС” из Ниша — “Тајна организација српских националиста”. 12 чланова ТОНУС-а добило је укупно 64 године затвора, а првооптужени Радомир Стојковић осуђен је на 20 година тешког затвора.

И храбри гимназијалци из Крагујевца основали су тајну организацију коју су назвали четничком крилатицом “Слобода или Смрт“. Током марта 1946. године, сви крагујевачки гимназијалци из групе “Слобода или Смрт” су похапшени и осуђени на вишегодишње робије.

Ту се такође издваја и група матураната гимназијалаца који су направили организацију “Кружок” у Јагодини и Београду. И они су сви похапшени и послати на вишегодишње робије.

У граду Бору је до јуна 1946. деловало гимназијско удружење “С вером у Бога за краља и отаџбину“. Осуђено је десетак њих на две до четири године робије.

И у Приштинској гимназији, професор Милош Лазаревић организовао је групу од шест ученика, која се бавила просрпском пропагандом и критиком режима. Сви су похапшени почетком новембра 1946. године и послати на издржавања затворских казни од пет година.

Млади Игор Васиљев, касније познати српски сликар, је тако на пример са друговима из Прве београдске гимназије сковао дечачку заверу — да убију Тита. Титова ОЗН-а их је сасвим случајно открила, затекавши се у потпуном шоку да малолетници планирају тако нешто. Пошто су сви завереници-гимназијалци били малолетни, ОЗН-а их је пустила на слободу после добре рунде пребијања. Међутим, пошто је постао пунолетан, Игор Васиљев је осуђен на три године затвора за исто дело јер је одбио да буде доушник ОЗН-е.

И каснији чувени архитекта Предраг Ристић је са својом студентском групом, из које је касније настала Медиала — наша најчувенија уметничка група, организовала отпор на Архитектонском факултету Београдског универзитета, а сам Ристић је изучавао домородачке народе Амазона у покушају да направи амазонску ловачку дуваљку са којом би покушао да изврши атентат Тита док позира у поворкама и парадама. Сви студенти у Ристићевој групи су константно хапшени и пребијани од стране Титове ОЗН-е.

За разлику од својих узора четника герилаца у шуми, ова урбана равногорска студентска и гимназијска герила није желела да живи у Титовом комунизму. То су махом били синови Солунаца из грађанских породица тј. “великосрпске буржоазије” како их је звао Титов режим, узраста од 16 до 21 године.

Борили су се јединим методама којима су у том тренутку могли лецима, графитима, штампањем тајних памфлета али су учествовали и у озбиљним диверзијама, док су поједини чак ковали планове, по узору на Младобосанце, да убију диктатора Тита.

Борба студентске и гимназијске омладине се тада такође састојала у културолошким видовима отпора. Да набројимо неке од њих:

— Јавно слављење Крсне Славе, Божића, Васкрса, Ђурђевдана итд.

— Слављење Српске нове године

— одлазак у Нушићеву улицу у Београду на дан када је излазио лист “Демократија” (док није била забрањена), бојкотом штампе уторком када је излазила комунистичка “Борба”

— Упорним ословљавањем људи са “господине” и “госпођ(ице)о” уместо “друже” и “другарице”

— ношење модних детаља које су Титови комунисти презирали попут шешира уместо качкета, трегера, панталона са уским ногавицама, дуже косе и браде по узору на четнике и Дражу Михаиловића (за шта су се добијале прекршајне пресуде, па чак и јавна шишања, бријања, а шамарања да не помињемо)

— ширењем вести о искрцавању америчке војске са четницима и уверавањима да “ови” неће још дуго, најкасније до следећег Божића

— јавним изругивањем Титовим радним акцијама и одбијањем да се иде на радне акције, иако је то значило да због “лоших карактеристика” се умањује шанса уписа у школе, запослења итд.

— слушањем западне музике попут џеза (рокенрол тада још није постојао), блуза и класичне музике и то на тајним окупљањима и журкама

— редовним одласцима у Цркву на литургије, верске наставе и црквене манифестације којих је било све мање и у оквирима самих храмова и парохијских домова, ношењем ланчића са Крстом, Христом и Богородицом итд.

— учлањењем и одласцима у Aмеричку читаоницу, Британску библиотеку, Француску алијансу у Београду

— јавним навијањем за Црвену звезду, одласцима на утакмице Црвене звезде и коришћење Звездиних утакмица како би се гласно вређао војни клуба Партизан и хрватски спортски клубови, о чему је са чуђењем и негодовањем писала и тадашња штампа итд.

Извор: Историја Срба

Фото:

Историчар Димитрије Ђорђевић, професор америчког универзитета Санта Барбара, описао је те дане у књизи «Ожиљци и опомене», издате 1994.г

Архитекта Предраг Ристић, сведочио је да се једна масовна гробница са око 2.000 јасеновачких мученика налази код Куле Небојша на Калемегдану, а да масовна гробница са непознатим бројем сахрањених постоји и са друге стране реке