Изложба ”У име народа” у Крагујевцу: Разонода за пензионере Субнора

11/12/2014

Изложба је прилика за субноровце и негдашње ударнике, сада пензионере, да шетњу кроз шумарички парк прекрате пријатним подсећањем на идоле своје младости. Оно што доминира на изложби – то је за њих афирмативно

Пише: Милослав САМАРЏИЋ

Комунистичка знамења на улазу

Изложба ”У име народа” пресељена је недавно из Београда у Крагујевац, у Музеј ”21. октобар”, где ће остати до фебруара 2015. године. Док су распакивали и ређали ствари – једна слика насмејаног Тита, друга, трећа… насмејана омладина, црвене заставе, петокрака од метар и по, пароле… – мајстори су почели гласно да негодују, говорећи: ”Докле више ова комунистичка пропаганда!” На то им је један од организатора одговорио: ”Не, није ово комунистичка пропаганда, ово је против комуниста!”

Детаљ са изложбе: Тито, слет, омладинке…

Шта су мајстори одговорили, није за штампу, али ситуација неодољиво подсећа на ТВ серију ”Равна Гора”. Да подсетимо, сценарио серије био је овакав: у једној епизоди, војници који тек треба да постану четници – пију, у другој ждеру печење, у трећој кољу, у четвртој силују, петој пљачкају… док су комунисти увек фини, иду у библиотеке, воле их девојке, итд. При томе су протагонисти серије упорно понављали: ”Не, није ово комунистичка пропаганда…”

Алија Сиротановић на изложби наводно посвећеној злочинима комуниста

Пошто се изложба ”У име народа” представља као прва изложба о комунистичким злочинима, обилазећи је најпре сам проверио да ли се ма где користи термин ”злочин”.

Не користи се нигде.

Први поглед, дословце с врата, пада на огромну црвену петокраку звезду, комунистичке заставе, пароле и плакате. Кад уђете, право напред је велика Титова слика, док у левом ћошку доминира транспарент: ”Ми смо Титова младост, Тито је наша младост”. На транспарент је прикачена негдашња плава пионирска капа, са црвеном петокраком.

Парола и пионирска капа са петокраком

Благо удесно је низ плаката из Титовог доба, са соцреалистичким фотографијама и паролама типа: ”Испунивши свој завјет, аутопут предајемо народу, партији и Титу”, ”Убрзајмо изградњу задружних домова”, ”Југославија добија сајам”…

Један од два зида са комунистичким плакатима

Оштро удесно, одмах иза улазних врата, видећете Тита у купаћим гаћама на плажи; онда Тита како аплаудира на препуном стадиону; затим девојке у мини хаљинама, испред Тита; и најзад комунисте како носе Титов огроман портрет кроз центар Београда.

Мало даље десно је фотографија рудара Алије Сиротановића, који је наводно оборио светски рекорд у копању угља. Изложене су и увеличане новчанице са његовим ликом.

Ту је и део посвећен омладинским радним акцијама.

Другим речима, изложба је прилика за субноровце и негдашње ударнике, сада пензионере, да шетњу кроз шумарички парк прекрате пријатним подсећањем на идоле своје младости. Оно што доминира на изложби – то је за њих афирмативно. А шта су аутори хтели – то је заиста тешко питање. Изложено би се најпре дало дефинисати као избор сегмената из историје социјалистичке Југославије од 1944. до негде раних 1970-тих година.

Ти сегменти садрже и негативне асоцијације. Најјачи утисак остављају пет фотографија Италијана заточених на Голом отоку: изгледају као сужњи Маутхаузена. Уснимио их је један сународник после повратка из логора, у болници у Ријеци. Дирљив је и снимак Борислава Пекића из робијашких дана, као и једног сељака, такође уснимљеног у затвору или логору.

Изложено је и више десетина фотографија жртава комуниста, можда и стотинак, али из претходног периода, тј. сви су или насмејани или у униформама. Међу доминирајућим комунистичким обележјима и фотографијама – насмејане жртве не остављају жељени утисак, ако је неко уопште желео да дочара атмосферу злочина.

Уместо девојака на слету Титу у част, Тита на плажи, итд, било би боље да поставком доминирају слике попут поменутих седам. Рецимо, није изложена слика гимназијалца Живе Ковановића настала стотинак метара од ”суда”, баш уочи поласка на то месту, где му ја маса пресудила узвицима ”На смрт!” (Иначе, то је било у холу потоњег Хотела ”Дубровник” у Крагујевцу, а не у суду, као што је наведено на изложби; такође, нико није затваран у суд, већ се иза суда налазио затвор). На тој слици јасно се види грч и њу је требало ставити у природној величини.

Нема ни слике логораша на Метином Брду код Крагујевца, који стоји баш уз бодљикаву жицу. Нема ни других слика из овог логора, а сачувано их је двадесетак.

Даље, требало је увеличати опроштајне поруке жртава комуниста, пронаћи њихове предмете, итд.

Запис уз Крцунову слику: Ни говора о злочинима

Овако, изложба је у функцији разоноде субноровских пензионера, а један део је чак и изнад њиховоих очекивања. То је део посвећен ђенералу Дражи. Уз црвену петокраку, стављен је дословце овакав наслов: ”Поцеси колаборантима: Суђење Драгољубу Дражи Михаиловићу – први герилац Европе или издајник?”

Дакле, Дража је директно назван колаборантом, уз парафразирање наслова књиге Дејвида Мартина: ”Случај ђенерала Драже Михаиловића – родољуб или издајник?” Мартину је тада капетан Милош Аћин Коста отписао: ”Како би било да у наслову једне књиге поставим питање да ли је Ваша мајка курва или не”?

Још веће изненађење следи испод овог наслова, где пише: ”Нирнбершки процес за Србију је обављен брзо, уз инсистирање и председника суда и тужиоца на оптужбама, уз онемогућавање ефикасног рада одбране, извођење сведока и извртање чињеница, у атмосфери линча и напада на адвокате”.

Нирнбершки процес је свугде у свету појам праведног суђења ратним злочинцима и не може се доводити у везу са Дражом, нарочито не уз овако блед опис. Јер, инсистирање на оптужбама, и друге наведене ставке, не откривају суштину процеса, нити злочин, већ би то учинио опис мучења оптуженог. Оптужени нису мучени у Нирнбергу, већ на стаљинистичким процесима у Москви и то је права паралела. Чак ни класични комунисти не повезују тако лако Дражу и Нинберг, вероватно зато што они знају да их је Нирнбершки суд директно одбио. Наиме, они су тамо слали делегацију са молбом да се суђење ђенералу Дражи стави у ранг са суђењем нацистичким вођама. Одбиле су их не само америчке, већ и совјетске судије, с образложењем да је то апсурдно, јер је Дража био савезнички командант.

Све у свему, у земљи Србији наставља се (нео)комунистичко замајавање народа.

(”Слобода”, гласило Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 10. децембар 2014)