Још једна књига о Дражи
Пише: Момчило Р. ЂУЈИЋ
Прошле (1996.) године, изишла је, у издању “Погледа”, у Крагујевцу, књига Милослава Самарџића под насловом “Ђенерал Дража Михаиловић (са општом историјом четничког покрета)”. Књига је објављена у луксузном издању (24х30 цм), на првокласном папиру са 142 фотографије о ђенералу Дражи, сценама и учесницима из рата, међу којима има и неколико слика из Динарске четничке дивизије, књига има 20 поглавља и на крају књиге су говори и извештаји ђенерала Драже, преписка са Слободаном Јовановићем, извештаји Централног националног комитета Влади у Лондону и Светосавска резолуција. Обимна књига, са нешто преко 280 страница. Документовано су обрађене секције догађаја који су довели до крвопролића и борбе четника са комунистима, усташко-комунистичка сарадња у борби против четника и српског народа уопште. У детаље је описана прљава и нечасна улога Черчила и његове Владе у борби против српског народа и ђенерала Драже, и Черчилове манипулације са наивним и неодлучним Краљем Петром Другим. У Москви, на састанку са Стаљином у октобру 1944. на једној салвети, Черчил је, за ручком предложио поделу интересних сфера, где је Југославија била означена са 50-50, што је на крају било изиграно, и Југославија предана комунистима. Спасена је била Грчка интервенцијом Велике Британије и њеном подршком демократском отпору против комуниста. Добија се утисак да су Британци са Черчилом били гори од Стаљина у односу на ђенерала Дражу и српски народ. Стаљин и Коминтерна су лукаво чекали сваког момента, а болесни Рузвелт последњу годину дана пре смрти није ни знао шта се све дешава, иако је у почетним годинама изразио симпатије за српску ствар. Писац је описао колико је знао из докумената којим се служио, трагични крај ђенерала Драже и Равногорског покрета. Његови закључци нису убедљиви да се отпор комунистима могао дати концентрисаним снагама у Босни и Србији.
Књига има нетачности и пропуста. Једна од главних је пишчев однос нетрпељивости према ђенералу Недићу и његовим одредима, као и читавој администрацији коју је он водио по Хашкој конвенцији. По писању г. Самарџића, Недић и његови људи су “квислинзи”, иако није ниједан војник његових одреда отишао да се бори са Немцима против Совјета на Совјетски фронт. Квислинг и његови људи у Норвешкој су припремали долазак Хитлерове војске док то није био случај код Срба, јер Србија није имала фашиста, како то тврди г. Самарџић. Исто тако, писац нетачно сматра да је све “фалсификовано” што је писао Бошко Костић поводом његовог састанка са Дражом у Босни. Има и неких нетачности у осврту на Динарску четничку дивизију у вези са устанком из 1941, затим са особљем у штабу Дивизије и погинулим. Треба додати и то да Самарџић сматра да је Војвода Коста Пећанац већи непријатељ и “већа опасност од комуниста”. Чему све то, и коме то служи? Да су догађаји и личности приказани потпуније и објективније, књига би имала далеко већу вредност. Са мало више пажње и труда то је г. Самарџић могао и постићи, јер је још у животу много првобораца Равне Горе – следбеника ђенерала Драже и истакнутих команданата четничких бораца. Историја се не ломи и пише преко колена. Она треба да буде непобитан сведок истине о људима и догађајима. Но, и поред поменутих промашаја, ова књига о Дражи спада међу најбоље књиге до сада штампане о њему, његовим борцима и историјском значају Трећег српског устанка са Равне Горе. У њој има непобитно значајних историјских приказа збивања без којих се не може писати историја наших дана и борбе за слободу и опстанак Срба. Ми на крају овог приказа, објављујемо адресу преко које се књига може добити и ми је озбиљно препоручујемо свему чланству нашег Равногорског покрета и свим родољубивим Србима. Повереник за Енглеску, Немачку, Аустрију, Швајцарску, скандинавске земље и земље Бенелукса је г. Рајко Јовановић, управник хотела “Равна Гора” у Лондону.
Понављам, ову књигу треба да набаве и читају сви родољубиви Срби који треба да знају колико је непријатеља против српства. И то: да ти непријатељи, не само да газе слободу српског народа, него да угрожавају и његов животни опстанак.
(Број 206, 26. август 1997)