Поздрав вовјоде Ђујића
Поздрав вовјоде Ђујића
ПОЗДРАВ СРПСТВУ НА ПРОСЛАВИ ДРАЖИНА ДАНА 1997.
Пише: Момчило Р. ЂУЈИЋ
Браћо Срби и сестре Српкиње, српски борци, српски родољуби, ево нас на прослави Дражина дана, да одамо захвалност српском хероју који је ушао у историју српског народа као Вожд Трећег српског устанка, а у историју света као први герилац у поробљеној Европи, која је у Другом светском рату била поробљена од наци-фашиста које су предводили безумни тирани Хитлер и Мусолини. Ево нас да одамо поштовање и захвалност бесмртном ђенералу Дражи Михаиловићу и његовим херојским борцима кроз борбе за Крст и слободу српског народа које су водили са многим душманима и у којима су поднели безмерне жртве – да би српство било слободно и уједињено. И слободно одлучивало о својој судбини – у српској Краљевини Србији, са Династијом Карађорђевића уз благослов наше сете мученичке Светосавске цркве.
На ту борбу ми смо поносни, јер је она била у свему у знаку Косовског завета и аманета нашег честитог Кнеза Лазара, који је на Косову за свагда определио српски народ за борбу и жртву за вечне идеале истине, правде и слободе. Овде на многим местима где Срба има, ми смо сабрани и ради тога да на Дражином дану, и дану Равне Горе, утврдимо и посведочимо нашу слогу, нашу борбу и у ове судбоносне дане у којима многи српски душмани насрћу на српство и желе не само да од Срба начине покорно робље, него да га физички затру и бришу са лица земље газећи по части, слободи вери и достојанству народа Божјег, српског слободарског народа. Ту смо и ради тога да посведочимо свима да смо решени за борбу до победе и слободе до последњег даха и маха, јер по Косовском завету и аманету знамо да је боље и живот положити у борби за слободу, него туђину робовати. То смо сазнање и убеђење стекли у нашем историјском ходу и кад смо робовали и слободни били. Зато је наш поклик у борби “Слобода или смрт”. Зато је наша вера у Бога и Његову помоћ, јер је Он дао целом људском роду закон живота обасјан истином, правдом и слободом. И вазда стоји уз оне који се боре да тај закон буде садржај живота свих људи и свих народа.
Да не помињемо душмане наше, силнике, насилнике и безбожнике. Много их је, а међу њима данас предњачи америчка администрација за Немцима, Ватиканом и исламским фундаменталистима. Америка је сишла са пута слободе и демократије и мисли да може да завлада целим светом. Немци, који економски поробљавају Европу, мисле да своју надмоћ могу да рашире и преко Балкана, на Исток. А папа римски да затре православље и тако православне народе уведе у римокатолицизам – највеће отпадништво од хришћанства из којег су се породиле стотине разних секти – отпале од вере у Бога и правог слављења Бога – православља.
Сви ће се преварити, јер Бог царује над људима и народима. Превариће се, јер то потврђује и историја света. Нестало је многих империја и покушаја да се завлада светом, Немци су до сада два пута у борби са Србима на Балкану добили ногу у стражњицу. А Ватикану неће помоћи ни нова инквизиторска стратегија. Неће, јер Бог царује над људима и народима по Његовом закону које проповеда православље.
Сад смо у положају борбе на смрт и живот. Сад смо у борби за крст и слободу. Сад знамо чему наши душмани теже. И сад треба да знамо шта ми треба да радимо и како борбу да водимо – да би у тој борби било мање жртава, да би она краће трајала и да би што пре извојевали победу.
Прво је да се Богу вратимо, јер је наше животно искуство: без Бога ни преко прага. Друго је: да се ни у ког не уздамо осим у Божију помоћ и нашу снагу и памет. Треће је: да утврдимо нашу слогу – јер је слога и вера у Бога наша животна снага без које неће бити победе. Четврто је: да знамо да без жртве не може бити победе. Пето: да се излечимо од погубних болести – југословенства и комунизма – јер су то гробари српства. Шесто је: да се сазову Црквено-народни сабори у Отаxбини, и страним земљама: да се изабере вођство од људи који у Бога верују, умних људи који су своју веру у Бога и љубав према свом српском роду посведочили својим животом и радом.
То је оно што нам је одмах чинити. Чинити без одлагања и мудровања. Чинити одмах, јер је то једини излаз из садашњег тешког стања и једини пут у победу и слободу. Ту наша црква и истински народни прваци у Отаxбини и страним земљама треба да одиграју судбоносну улогу – да се стигне до победе и слободе.
То је осећање и уверење свих који у Бога верују и знају да без вере у Бога и без слободе – нема живота ни људима, ни народима, па ни Србима. То је моја вера и моја порука свему српству за Дражин дан, поздрав и порука свему српству са вером у Бога, у животну снагу слободарсог српског народа, и у победу над свим злима и над свим душманима.
(Број 206, 26. август 1997)
