

Руски белогардејац са женом и ћерком, током Другог светског рата у Србији. Извор: Историјски архив Шабац
Руски емигранти у Краљевину Југославију, на крају Другог светског рата кренули су у нову емиграцију – према западним земљама, како не би страдали од Црвене армије. Реч је о десетинама хиљада белогардејаца, козака и чланова њихових фамилија, као и цивила.
Међутим, савезничке армије су велики део ових људи ипак изручили Совјетском Савезу, у коме су свирепо дочекани.
Приликом хапшења Руса, ради изручења Совјетима, 1. јуна 1945. у логору крај Линца, у Аустрији, десила се велика трагедија.
Британци су прекинули огромну литургију, на којој је било 12.000 људи, и почели да пуцају у козаке који су направили живи обруч око народа који се управо у том тренутку причешћивао. Убијали су их бајонетима и газили тенковима. Народ није престајао да пева црквене песме (“Свјати мученици” и друге) док су их Британци тукли и убацивали у камионе. Тога дана је погинуло око 700 Руса – неке су убили Британци, неки су сами убили своје ближње и себе, да не би били изручени Совјетском Савезу и тамо били мучени и убијени, а неки су се угушили у општем тискању и гурњави.
Овде је чланак одличног руског историчара о козачком табору који на крају разматра и ову трагедију:
https://magazines.gorky.media/nj/2006/242/kazachij-stan-v-severnoj-italii.html
Ту су и успомене о том догађају козачког генерала Вјачеслава Науменка:
https://unotices.com/books-u/180628/42
Следи чланак из руског “Црквеног весника” (једног од два главна часописа Руске патријаршије) из 2006. г, где се наводи сведочанство о. Тимофеја Сојина, а које у потпуности потврђује Науменков исказ:
http://www.e-vestnik.ru/analytics/poslednee_predatelstvo_vtoroj/?m=print
У истом чланку је описан готово истоветан догађај из баварског Кемпена, где су амерички војници упали у храм за вриеме литургије и силом отерали све присутне у камионе (додуше, тврди да су многи амерички војници одбили да изручују руске заробљенике и да у томе учествују).