Ко је срушен 5. октобра?
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиAрхиваМилослав СамарџићУводнициКо је срушен 5. октобра?

Ко је срушен 5. октобра?

  • 02/05/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Ко је срушен 5. октобра?

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Нопуна два месеца по паду комунизма у Србији, мање-више јасно се види профил преовлађујуће атмосфере у медијима, па и на културном и, уопште, интелектуалном, плану.

Наиме, већ се јасно виде да ту комунисти коло воде. Прецизније: неокомунисти, у најмање двема фракцијама.

Другачије, ипак, и није могло да буде. Током претходних  55 година, ко се год бавио интелектуалним пословима, морао је бити комуниста. Таква су била правила игре. Од пионирске мараме до докторских дисертација, све је повезивала једна нит – црвена. Сваки интелектуалац морао је, током свог чврсто утабаног пута, безброј пута да понови бесмислице о научном социјализму, комунистима као људима посебног кова, комунизму као највишој етапи у развоју људског друштва, о највећем сину наших народа и народности… Тако су створене генерације ововремених јаничара, отргнуте од вековне традиције, скучених сазнања и уских видика, а недемократских манира.

Праве интелектуалце, цвет грађанског друштва, комунисти су одмах стрељали, утамничили или, у најбољем случају, маргинализовали. Малобројни емигранти, са Слободаном Јовановићем на челу, по природи ствари нису могли имати утицаја на збивања у земљи.

Пре десетак година, део комунистичке интелигенције променио је свој извор прихода и своју фасаду, а наравно, не и начин размишљања. Тако су настали тзв. независни интелектуалци у више верзија (новинари, писци, итд). Многи су преко ноћи почели да узимају паре од ”трулог запада”, о коме су током читаве дотадашње каријере причали и писали све најгоре.

Сада, на јавној сцени, ми не можемо видети критику комунизма, ни у државним, ни у ”независним” медијима, јер деца не могу против својих родитеља. Деца могу само против друге деце, у којој виде супарнике. Зато се сва критика коју чујемо после 5. октобра своди на протеклих десет, а не на протеклих 55 година. Појединци јесу говорили да се 5. октобра десио пад комунизма, а не само једног комунистичког режима, али су брзо надјачани.

Разлика између ове две ствари – комунизма уопште и једног комунистичког режима, односно, на персоналном плану, између Тита и Милошевића – свакако је суштинска. Ако је 5. октобра пао само Милошевић, онда се ништа битно није ни десило. У том случају, брзо можемо видети нови аутократски режим. Преко ноћи ће се обогатити неко други, уз наклапања нових демагога о тешкоћама земаља у транзицији. О духовном препороду нема говора.

Ствар је утолико гора што се у државну телевизију и друге институције – уместо да се њихова врата отворе млађим нараштајима – враћају, и то на високе положаје, особе које су отуда склоњене током Милошевићевог режима. Те особе јесу биле Милошевићеви противници, али оне воле Тита, Маркса, Енгелса, Лењина и остале квазисвеце црвене идеологије. На нашу несрећу, из те њихове љубави може се изродити само неки нови Милошевић.

И у тзв. независним медијима ствар може ићи само нагоре. Њих је једна струја западне политике створила и одржавала ради борбе против српског диктатора Милошевића. Сада када више нема диктатора Милошевића они ће се по логици ствари усмерити против српског народа, утолико пре јер, као ни њихове газде, нису ни уочавали неку посебну разлику између народа и диктатора. Такође, њихово претходно, комунистичко, васпитање и образовање садрже прекомерне дозе антисрпства. Другим речима, са ”независнима” ће се десити исто што и са црногорским председником Ђукановићем, такође западним миљеником, који је са одласком Милошевића нагло појачао антисрпско делање.

Обрнуто, ако Запад сада не укине све ове ”независне” – а они ће се укинути сами по себи, на тржишту, ако остану без дотација – то ће значити да неко тамо има нешто против нашег народа, а не само против бившег диктатора. Примера ради, какве везе са критиком Милошевића, нарочито сада, после његовог пада, има следећи став из ”независног” недељника ”Време”:

”Србија је, наиме, на најбољем путу да извуче закључке из Милошевићевих пораза, да се најзад сасвим суочи са собом, да суштински промени вековну националну стратегију и изгуби сваку вољу да излази ван својих граница”.

Очигледно, овде је Милошевић само параван за једну далекосежну антисрпску стратегију. Та стратегија и нема везе са Милошевићевом деценијом, она циља на наше векове. Она једино неће оспоравати Титових пола века, који, уистину, заслужују највеће оспоравање. Свака земља би, после комунистичке диктатуре, на првом месту морала да се позабави последицама једне такве историјске катаклизме. Обавеза свих обавеза је достојно сахрањивање стотина хиљада жртава комунизма, чију су гробови још увек необележени…

Шанса овог народа су изузеци. Најпознатији изузетак је, свакако, новоизабрани председник др Војислав Коштуница. Он је пружио отпор комунистичком поретку, и зато је истрпео репресију.

Коштуница ће, међутим, засигурно имати проблема са својим колегама из нове, номинално антикомунистичке, власти, јер их већ има најважнији изузетак међу институцијама – Удружење књижевника Србије. Још од дисиденства Бранка Ћопића, првих поратних година, Француска 7 је постајала симбол слободе у једном злом времену. И сада, после слома комунизма, уместо да се тој адреси подигне један велики споменик, нека деца комунизма, уз подршку државне телевизије, ”независних”, па и дела нове власти – траже да се Удружење књижевника укине. Ево како они, цитирано према ”Времену”, доживљавају Француску 7:

”Мешајући мирис тамјана са мирисом ракије, славило је, на безбројним приредбама, величину српског бића и српских интереса. Клело се, као и режим којем је служило, у свој беспримерни ратнички патриотизам. Патриа је од тога видела само штете. Та штета, међутим, није умањивала патриотски занос у Француској 7…”

 

(НОВЕМБАР 2000)

Крај комунизма

  • 02/05/2013

Судбина

  • 02/05/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Уводници

Република Српска

  • 02/05/2013
Уводници

Право друге стране

  • 02/05/2013
Уводници

Ј. Б. Тито на листи највећих убица света

  • 02/05/2013
Уводници

Невероватно Изопачене Новине

  • 02/05/2013

Do not miss

Уводници

Република Српска

  • 02/05/2013

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi