Коментар у вези сарадње са окупаторима

23/03/2013

ПИШЕ: Милослав Самарџић

Још пре Битке за Србију комунисти су јавно открили своја два основна ратна циља: смањење територије Србије више него упола (до 1941. српска територија протезала се од грчке границе на југу до Неретве и Уне на западу) и насилно укидање демократије и завођење диктатуре. У четничким редовима били су познати и тајни циљеви комуниста: обећање Косова и Метохије Албанцима, пљачка практично свега што се може опљачкати, од добрих кућа до занатских радњи и фабрика, отварање концентрационих логора, масовна убиства неистомишљеника, итд. Како су комунисти до лета 1944. године већ били ликвидирали око 6.000 цивила српске националности, иако нису држали под контролом већи део српске територије, и иако су морали да се обуздавају из тактичких разлога – то се размере њиховог злочина у случају освајања потпуне власти нису могле ни наслутити.
Због свега овога, борбу против комуниста четници су схватали као борбу свим средствима, без милости и до последњега, што су и радили колико су могли. На исти начин ову борбу схватали су и комунисти, а прецизније речено, они су такав начин борбе и наметнули.
Борба свим средствима подразумевала је и коришћење других формација које су се могле искористити. То коришћење само по себи није значило националну издају. Да ли је неки чин издаја народа и државе или не, зависи пре свега од циља који се тим чином жели постићи.
Циљеви четника били су чување народа, територије и демократског уређења. У функцији тих циљева били су и Дражини разговори са британским генералом Армстронгом и разговор капетана Нешка Недића са немачким генералом Фелбером.
Циљеви комуниста били су у свему супротни од циљева четника. У функцији тих циљева били су и састанак Ј. Б. Тита са Павелићевим министром Рушиновићем, као и разговори са британским генералом Маклином.
Четницима је и теоретски била немогућа веза ма са ким, која би тежила уништењу народа, смањењу српске територије или укидању демократије. С друге стране, сама природа комунистичког покрета довела је до његове фундаменталне везе са усташама. Сарадња комуниста са усташком Црном легијом у немачкој Операцији «Трио» у Источној Босни пролећа 1942. године довела је до масакра српских цивила. По природи ствари, сарадња четника ма са ким не би могла изазвати такве последице.
Контакти које су четници имали са Немцима, као и контакти које су комунисти имали са Немцима, могу се означити као ратна тактизирања. Свакако није било ни једног четника, и ни једног партизана, који је желео да немачки окупатори остану у земљи. Права сарадња, базирана на поклапању циљева, остварена је између комуниста и националних покрета појединих народа и националних мањина, пре свега хрватских, муслиманских и албанских. Ту сарадњу иницирала је Коминтерна, још двадесетих година 20. века. Њени елементи виде се и дан данас на политичкој сцени Србије и бивше Југославије.

(Из Драже 4)