Краљ Александар и ратни инвалиди

29/08/2021

Кажу нам удбашки Срби да је краљ Александар, врховни командант славне српске војске и четворице српских војвода, заправо главни кривац за Јасеновац, да је гори од Тита, да је фаворизовао Хрвате (који су га притом убили) у односу на Србе и Словенце и да је толико био зао према својим ратним друговима, да их је или терао као инвалиде да просе или им је забрањивао да просе (како која варијанта удбашке пропаганде каже) по градовима по први пут уједињених свих српских земаља.

Дакле, краљ Александар је био одвратан према инвалидима, је л’ тако?

И џаба нама што објашњавамо месецима о дељењу земље српским ветеранима и Солунцима по читавој земљи, о новчаној помоћи породицама палих војника, о домовима инвалида изграђеним у свим градовима српског дела краљевине, о инвалиднинама које су редовно стизале, о бесплатном бањском лечењу, итд.

Сваки град је имао дом инвалида и већина тих прелепих зграда је сачувано, попут Дома инвалида на Савском тргу у Београду у коме је сваки ратни инвалид могао да добије бесплатан смештај и исхрану, бесплатну здравствену негу, бесплатан биоскоп, итд. Касније су комунисти одузели ту целу зграду, а од биоскопа направили ”чувени” биоскоп за порно филмове ”Партизан” док су проститутке нудиле своје услуге у паркићу испред. Београд је имао укупно шест таквих домова ратних инвалида, а овај на Савском тргу је био највећи.

Међутим као изузетно озбиљна држава, Краљевина СХС је већ 1921. била прва држава међу државама Антанте и придруженим члановима, када је њена влада донела уредбу о бризи о инвалидима. Већ 1925. наша Краљевина доноси ”Инвалидски закон” који у потпуности регулише материјални и здравствени статус инвалида и њихових породица, као и породица војника погинулих за Отаџбину по бојиштима Српске војске.

Па су тако инвалиди и њихове породице имале право на редовну новчану инвалиднину, бесплатно лечење и бесплатне лекове, право на бесплатне протезе и медицинска помагала, бесплатно бањско лечење на које су могли да поведу и чланове породице, налажење посла у државној служби и првенство у запошљавању, потпоре и зајмове за инвалиде пословне предузетнике и занатлије, бесплатан јавни превоз (најчешће железница), погребне трошкове, доживотно издржавање и лечење у инвалидским домовима у случајевима потпуне неспособности, право на попусте за карте за културне манифестације, итд. Понављамо, све се ово односило и на чланове породица инвалида.

На фотографији можете да видите чланове ”Инвалидског закона” којим напокон доказујемо колико су се наша краљевина и наш краљ бринули о својим војним инвалидима. Убудуће, кад год неки Миломир Марић и Драгослав Бокан буду пљували по нашем краљу и причали удбашке бајке о инвалидима који просе по улицама српских градова (по њима је све било катастрофа пре Удбе), поклопите их конкретним чињеницама и подацима, попут овог закона. Удбашка пропаганда увек пада пред конкретним чињеницама.

Извор: Фејсбук страница “Историја Срба”.