
Потпуковник Сергије Живановић
Потпуковник Сергије Живановић рођен је 3. августа 1909. године у Зајечару, од оца Милије, који је био угледни индустријалац, и мајке Видосаве.Гимназију је завршио у родном месту, да би 1. октобра 1927. ступио у 55. класу Ниже Школе Војне академије у Београду. Вишу Школу Војне академије похађа од 1937. до 1939. године. Априлски рат дочекује у чину капетана прве класе.
На фронту против Италијана, његов 30. пешадијски пук имао је успеха, али је, као и највећи део војске, морао да положи оружје. Сергије се избавља из италијанског ропства 15. маја 1942. године и преко наше цркве у Трсту долази у Сушак.
Био је на служби у штабу 503 у Лици, као командант батаљона од 16. септембра 1942. године до 20. августа 1943, а потом као командант бригаде до 22. октобра. Тада је постављен за начелника Штаба Команде Западне Босне. Истовремено, током децембра 1943. на том сектору је и командант Летеће бригаде.
Потпуковник Сергије Живановић, други с лева, пуковник Славољуб Врањешевић, командант Западне Босне, трећи с лева
Командант 2. средњобосанског корпуса Сергије постаје 16. октобра 1944. На тој дужности остаје до 22. марта 1945, када га генерал Дража Михајловић шаље у Словенију, ради организовања јединица за повратак у Србију. Са општим повлачењем четника на запад, Сергије 4. маја прелази у Аустрију, где ступа у везу са Савезницима.
Одликован је Орденом Белог Орла са мачевима, а имао је и једно ванредно унапређење, за ратне заслуге. Можда као највећа заслуга потпуковника Сергија Живановића, остаје његова чувена књига ”Трећи српски устанак”. Успео је да ступи у везу са већином официра који су имали истакнуту улогу у устанку 1941, а који су тада били расути широм света. Од њих је добио драгоцене податкем које је, уз документа свих зараћених страна, користио за расветљавање догађаја. Дању је радио у челичани, а ноћу писао, због чега се, према сведочењу блиског сарадника потпоручника Душана Трбојевића, прерано разболео.
Сергије је преминуо у Чикагу 5. маја 1966. године, сахрањен је на гробљу Манастира ”Свети Сава”.
М.С.